Letnja škola prijateljstva, koju humanitarna organizacija „Naša Srbija“ već četvrtu godinu zaredom organizuje za ratnu siročad i srpsku decu iz rasejanja, ovog vikenda završava svoj rad u hotelu „Beli bor“ na Tari. Među trinćstoro srpskih mališana i omladinaca iz rasejanja, uglavnom donatora „Naše Srbije“, u ovoj nesvakidašnjoj školi srećemo Andreja Jovića (23) iz San Franciska, koji je nedavno diplomirao biologiju na Berkliju, Irinu Petrović (11) iz Toronta, Anu Maričić (11), koja živi u Los Anđelesu, Taru Trifković (10) iz čikaga i NJujorčanina Viktora Zlatića (11).
– Došao sam, evo, treći put, na poziv prijatelja iz „Naše Srbije“ i napravio sam sjajan izbor za letovanje u otadžbini. Lepo je družiti se sa ovom decom, jer bez obzira na patnju kroz koju su prošla, izgubivši roditelje u ratnim strahotama Balkana, ona izrastaju u odgovorne i velike ljude. Posebno se divim svom prezimenjaku Draženu Joviću iz Bijeljine. Prošao je užase minulih ratova, a uvek je optimista, vedrog duha iblage naravi, pre svega otvorenog velikog srca za sve ljude – priča Andrej Jović, koji uveliko pomaže mlađima na kursu engleskog jezika i u radu medijske sekcije.
Rad na dobročinstvu
Modni frizer po zanimanju, Jovan Todorović, rodom od Tuzle, otišao je u svet 1978. godine. Pre dolaska u SAD, živeo je u Austriji i Nemačkoj oko sedam godina. Sa suprugom Svetlanom, poreklom Beograđankom, ima 19-godišnju kćer Emu, koja je, s ponosom veli njen tata, „jedinstvena lepotica i prava ponosita Srpkinja“.
Todorovići su danas veoma angažovani na svim vidovima dobročinstava prema svome postradalom rodu u otadžbini.
– Dobrorvori naše Humanitarne organizacije „Krug nade“ su uglavnom Amerikanci, čak 95 odsto, jer oni daleko blagonaklonije gledaju na humanitarne akcije, a i izdašniji su. Amerikanci, kad im se obratimo, bez reči daju donacije koliko mogu, iskreno se zahvaljujući i diveći se našoj humanitarnoj organizaciji što brine o ratnoj siročadi u svojoj matičnoj zemlji, za razliku od pojedinih američkih Srba koji su sumnjičavi pa detaljno propituju humanitarce kao istražne sudije, a na kraju priloga ne bude – priča Todorović.
Irina Petrović je prvi put u „Školi prijateljstva“ i veli da joj se sve dopada: etno radionica, školica srpskog jezika i likovne umetnosti, a najviše košarka. Oduševljena je aktivnim odmorom i tempom koji dominira među vršnjacima.
– Meni se najviše sviđa što se ovde svi družimo po ceo dan i to na svežem vazduhu, što možemo mnogo toga lepog i korisnog da naučimo, a posebno me oduševaljvaju maskenbali i ples – kaže Ana Maričić.
Viktora Zlatića je naročito impresionirala poseta fudbalera Partizana i košarkaške reprezentacije „Školi prijateljstva“.
Ni Tara Trifković ne krije radost što je ovog leta došla da poseti svoju imenjakinju, planinu Taru:
– Sve mi je ovde lepo, a najlepša su druženja, nova saznanja i nova prijateljstva – govori ona.
Na Taru je pristigao i humanista Jovan Todorović iz NJujorka, dobrotvor i osnivač humanitarne organizacije „Krug nade“ koja stipendira 22 ratna siročeta u otadžbini, svako sa sa po 500 dolara godišnje.
