Dizanjem zastave Skadarlije, uz zvuke „Nizamskog rastanka“ Vlastimira Pavlovica Carevca, u Kicineru su otvoreni „Skadarlijski dani“, jedinstvena kulturna manifestacija medu ovdašnjim Srbima.
Svecanosti su prisustvovali i ambasador SRJ u Kanadi Miodrag Perišic, generalni konzul u Torontu Dragutin Kneževic, slikar iz Hamiltona đuro Lubarda.
Otvarajuci „Skadarlijske dane“, Miodrag Perišic je naglasio da su Srbi odvajkada imali svoje dve svetinje – crkvu i kafanu, i one su uvek bile blizu jedna druge. Tako su i beogradski boemi, pre svega pesnici i glumci, nakon dana i noci provedenih u Skadarliji, odlazili u Staru crkvu na Dorcolu, da bi tamo, valjda, okajavali kafanske grehe.
Kicinersko „skadarlijsko coše“ nastalo je prošle godine, po ideji rodenog Vracarca Branislava Baneta Sabljica (5O), koji vec devet godina sa porodicom živi u Kanadi. Po njegovoj zamisli, napravljena je Skadarska ulica i u njoj kafane „Ima dana“, „Dva bela goluba“, „Dva jelena“, „Tri šešira“, u kojima su gosti služeni specijalitetima i picima, istim kao i u pravoj Skadarliji. Svirao je orkestar „Prijatelji“, a po želji i „na uvce“. Devojcice su prodavale cvece koje su kavaljeri poklanjali svojim lepšim polovinama.
O istorijatu Skadarlije govorio je Dobrinko Došlo. On je pomenuo da su dane i noci u skadarlijskim kafanama provodili brojni poznati glumci, pisci, slikari, novinari… Došlo je govorio i odlomke iz pesama cuvenih pesnika posvecenih boemskoj Skadraliji.
Bilo je to zaista vece za nezaborav, slažu se svi prisutni. Nedostajao je samo Beograd, ali to je vec druga prica.
