Kada govorimo i pišemo o srpskoj istoriji obično iz nje izdvajamo događaje poput ratova, velikih bitaka, priče o nacionalnim junacima i slično. O ratovima je lako pisati, to su krupni događaji, ali previranja u borbi za školstvo i prosvetu ljudi toga vremena u kojima je bilo mnogo, uslovno rečeno, malih borbi i u kojima je i te kako bilo žrtava u ljudskim životima, teško je rečima opisati, a da to bude pitko za čitaoca.
Knjiga dr Aleksandre Novakov „Stubovi srpske prosvete – srpske srednje škole u Osmanskom carstvu 1878-1912.“ govori upravo o tom delu istorije srpskog naroda na koji malo ko obraća pažnju.
„Stubovi srpske prosvete“ plod su autorkinog višegodišnjeg istraživačkog truda da sakupi bogatu dokumentaciju iz arhiva, na osnovu koje je, na zanimljiv i živ način, prikazala rad srpskih srednjih škola u Prizrenu, Carigradu, Solunu, Skoplju, Bitolju i Pljevljima između 1878. i 1912. godine u vreme Osmanskog carstva.
– Poseban značaj ove knjige nalazimo u njenom osvetljavanju teške i istrajne borbe istaknutih pojedinaca za srpsku prosvetu i kulturu, a u cilju očuvanja nacionalnog identiteta. Podsećajući i opominjući nas da nacionalni spas treba tražiti u prosveti i kulturi, knjiga „Stubovi srpske prosvete“, skidajući prašinu zaborava s davno utisnutih, a za današnje doba odlučujućih, tragova, ostavlja pečat i našem vremenu – rekla je na promociji u Vukovaru urednica izdanja Dejana Ocić, leksikograf u Zavodu za udžbenike Srbije koji je i izdavač ove knjige.
Knjiga koja inspiriše i motiviše
U knjizi je na zaista impresivan način prikazano pregalaštvo i požrtvovan rad srpskih učitelja, pa čak i onih neukih ljudi i iz čijeg iskustva se zaista mnogo može naučiti. Čovek time prosto ostane zatečen jer u toj borbi za očuvanje svog nacionalnog identiteta pa i golog opstanka oni su se svega odricali. Stoga, današnje generacije prosvetnih radnika u njihovom iskustvu mogu pronaći inspiraciju i motivaciju, pogotovo na prostorima na kojima žive Srbi van Srbije.
– To ne treba da inspiriše samo prosvetne radnike nego i ceo srpski narod. Danas takvih ličnosti gotovo da i nema. Radila sam magistarski rad o prizrenskoj Bogosloviji i kada sam istraživala arhivsku građu o Bogosloviji nailazila sam na podatke o srpskim srednjim školama u Osmanskom carstvu o kojima ranije ništa nisam znala. O tome u srpskoj istoriografiji gotovo da i nema pomena. Upravo to me inspirisalo da nastavim dalje. Smatrala sam da je vrlo važno da se otkrije život i rad tih srpskih škola. Svi profesori tih srpskih gimnazija bili su nacionalni pregaoci u pravom smislu te reči i danas bi Srbi zaista mogli da se ugledaju na njih – ističe autorka knjige Aleksandra Novakov koja je rodom Prizrenka.
Tamo je završila osnovnu i srednju školu, provela detinjstvo i ranu mladost, a iz njega na pragu zrelosti otišla da bi u Novom Sadu upisala i završila studije istorije.
Visoka ocena stručne i naučne javnosti
„Stubovi srpske prosvete“ vredan je naučni i izdavački poduhvat i prema mišljenju stručnjaka, koji su o ovoj knjizi govorili i pisali. U to nas ona i sama uverava svojim bogatim tekstualnim i ilustrativnim materijalom.
Da je vrednost ove knjige zapažena svedoče i dva značajna priznanja: na Niškom sajmu knjiga pripala joj je nagrada „Inicijal“, a Godišnju nagradu Đurđa I. Jelenića dodelio joj je Arhiv Srbije.
– Ona daje smisao toj nacionalnoj borbi i uređuje priču, i ne samo priču nego taj sklop događaja koji se odvijao između Berlinskog kongresa i Balkanskih ratova. U njoj vidimo kako su se mukotrpno podizale naše prosvetne institucije, srednje i osnovne škole u Otomanskom carstvu. Ta istorija, taj prostor i vreme Stare Srbije u 19. veku kod nas nije dovoljno istorijski istražen i pregnuće Aleksandre Novakov daje izuzetan doprinos našoj nacionalnoj istoriji – rekao je između ostalog prof. dr Jovan Ljuštanović govoreći na promociji u Vukovaru.
Kostićevi Listići proširuju istorijska saznanja
Pored ove monografije u Vukovaru je predstavljena i knjiga „Listići iz dalje i bliže prošlosti“ Petra Kostića, koju su zajednički priredili Aleksandra Novakov i Uroš Šešum. Knjiga je objavljena povodom 165 godina od rođenja ovog srpskog književnika, a izašla je u izdanju Društva prijatelja manastira Svetih arhangela kod Prizrena, 2017. godine.
– Petar Kostić bio je rektor i Prizrenske Bogoslovije i rektor Gimnazije u Solunu. Radeći na prikupljanju građe o Prizrenskoj Bogosloviji i na knjizi „Stubovi srpske prosvete“ nailazila sam na izveštaje Petra Kostića. Arhiv Srbije i Arhiv Jugoslavije pun je tih izveštaja. Pregledala sam sve što je on napisao. Objavljivao je radove u Srpskoj periodici od 1902. do 1934. godine. To su za istorijsku nauku jako važni radovi. Zašto? Zato što je gledao neke izvore i neka artefakta koja danas uopšte ne postoje. Preminuo je 1934. i tokom Drugog svetskog rata je to nestalo. Mi danas mnogo toga ne bi znali o srpskoj istoriji, ne samo na prostoru Prizrena nego uopšte na prostoru Osmanskog carstva, da nije bilo Listića Petra Kostića – objašnjava dr Aleksandra Novakov.
Borba bez poze, galame i razmetanja
Za prof. dr Ljiljanu Pešikan Ljuštanović knjiga o Petru Kostiću je izuzetno privlačna.
– Ova knjiga je jedna čitava antologija tih starih srpskih verovanja, priča, anegdota, priča iz života, pesama, tu su i opisi običaja, ali me najviše privukao taj osobeni mentalitet koji se ogleda u zapisima Petra Kostića. Ta čvrstina, a istovremeno stišanost, to njegovo istrajavanje bez poze, bez galame, bez razmetanja. Sve što je radio i o čemu je pisao deluje mi kao jedno promišljeno svrsishodno delanje u korist vlastite zajednice, a koje je istovremeno i duboko humano, duboko ljudsko, koje nije samo nacionalno već je i visoko moralno i koje bi se na kraju moglo istaći kao primer jedne ljudske humanosti, stamenosti, izdržljivosti. To je prosto priča o svetu kakav mi danas teško možemo i da zamislimo, koji je bio pod ogromnim pritiskom, ali koji je uspeo da opstane – rekla je prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović koja smatra da bi ova knjiga bila posebno interesantna i čitaocima u Hrvatskoj.
– Jedan od učitelja o kom Kostić govori sa posebnim poštovanjem bio je Nikola Musulin koji je bio iz ovih vaših krajeva i koji je sa teritorije Austrougarske prešao u Prizren i tamo nastavio nacionalnu borbu. Mislim da je, uz sve razlike koje postoje problematika slična. Živeti s drugima, ostati ono što si, a opet ne dolaziti u sukobe. Kostić nije bio neko ko zagovara sukob, sa svakim on ima utisak prijatelja. On je u svakoj naciji imao prijatelja druge vere, a u isto vreme imao je i svest koje su granice preko kojih se ne sme preći i kako ostati ono što si. Tiho boreći se za svoja prava.
The post „SKC sredom“: Promocija monografije „Stubovi srpske prosvete“ appeared first on srbi hr.
