U Švajcarskoj započela nova školska godina, mada je start nastave različit u kantonima. Od 20.000 dece srpskog porekla nastavu na maternjem jeziku pohađa oko 3000 đaka
Švajcarska konfederacija sastavljena od 26 kantona, sa 4 govorne zone (nemačkom, francuskom, italijanskom i retromanskom) i brojnom migrantskom populacijom, nema uniformisani početak nastave.
Dok je u Friburgu, Apencelu, Bazelu i Sant Galenu nastava u redovnim švajcarskim školama započela već početkom avgusta , u Cirihu, Lucernu, Lozani nastava upravo startuje. U Ženevi školarci kreću 30.avgusta, a u brojnim internacionalnim školama školsko zvonce ipak zvoni u septembru.
Šta je sa migrantskim školama koje su u multikulturalnoj Švajcarskoj brojne i zastupljene na jezicima migranata bez obzira ko ih je organizovao?
U nekim kantonima školske direkcije kao glavne institucije zadužene za obrazovanje imaju tzv. migrantsko pravilo, tj. da je početak nastave u migrantskoj školi nedelju dana kasnije, nakon početka redovne švajcarske škole, a završetak nedelju dana ranije. To ima i svoju pedagošku opravdanost zbog rasterećenja školaraca koji pored redovnih škola, pohađaju nastavu i na maternjem jeziku.
Ipak, sam početak nastave na maternjem jeziku domaćini prepuštaju organizatorima, ali uz urednu pismenu dozvolu koju s početka proleća migranti potražuju za narednu školsku godinu. Učionice koje se na vreme potražuju su sve više besplatno date na korišćenje strancima, zarad pospešivanja integracije migranata, ali ima direkcija koje za jednogodišnju upotrebu potražuju 200 do 400 franaka za dva semestra.
U Švajcarskoj nastavu na srpskom jeziku organizuju Ministarstvo prosvete Republike Srbije preko Ambasade Republike Srbije i Udruženja roditelja. Među 20.000 dece srpskog porekla školskog uzrasta koliko se računa da se u ovoj alpskoj zemlji obrazuje, oko 3 000 đaka pohađa nastavu na srpskom jeziku, time je srpska zajednica u Švajcarskoj prva po brojnosti među celim srpskim rasejanjem. Ipak brojke variraju i svake godine očekuje se novi priliv školaraca. Školovanje na maternjem jeziku nije obavezno, već dobrovoljno, a u ciriškom kantonu i okolini srpska škola je najmasovnija (oko 900 polaznika).
Takođe, naši školarci imaju i veliku ponudu slobodnih aktivnosti, fudbal, folklor, karate i dr. koje organizuju i domaćini, a i naši sportski klubovi i udruženja.
Da je važnost postojanja i pohađanja migrantskih škola nesumnjiva govori i podatak da su neke švajcarske obrazovne direkcije u redovna školska dokumenta, tipa svakodnevne agende za napredovanje đaka i polugodišnja napredovanja uvela i upis ocena iz škola na maternjem jeziku, primer Ciriha i Lozane.
OBIŠLI DEDOVINU
U mesec i po odmora koliko je trajao letnji raspust naši školarci su obišli dedovinu, skoknuli i do mora, planina, a bilo je polaznika i letnje škole srpskog jezika u Azanji.
– Uvek kad krećemo iz Banjaluke i Svilajnca mi plačemo. Bude nam žao što moramo nazad, jer nam je prelepo. Posetimo i maminu i tatinu familiju. Imamo veliko društvo, pa samo izlazimo, idemo na slavlja – kaže dvanaestogodišnja Nina rođena u Valeu.
Marko i Pavle braća iz Lucerna, poreklom iz Kruševca, vole da se vrate među svoje, ali se vesele polasku u srpsku školu.
– Volim da idem sa našima u našu školu. Šteta što je jednom nedeljno – kaže Pavle koji ove godine polazi u drugi razred.
