Vest da će se pasoši od početka iduće godine moći da dobiju samo u matici, a ne kao sada i decenijama unazad, u konzulatima SCG, izazvala je talas nezadovoljnih reakcija gotovo u celoj dijaspori, od juga do severa Evrope. Prvi komentari na najavljene mere poprilično su oštri.
Naši „Francuzi“ su jednodušni. Takva odluka je – van pameti, kažu čitaoci „Vesti“ i glasno pitaju „da li je onima u matici uopšte potreban naš čovek u rasejanju“.
– To je velika administrativna glupost. Pobogu, znači da svako od nas, ko živi u čikagu, NJujorku, Sidneju, mora da zapuca u otadžbinu za skupe pare, da rizikuje posao da bi napravio pasoš. Kakvo je to osavremenjivanje kad se u celom svetu radi upravo obrnuto, građanin može da dobije pasoš u konzulatu svoje zemlje u državi u kojoj živi!
Neozbiljno
Milanče Vujčić, iz okoline Despotovca, četvrt veka žitelj Pariza, takođe nije nežan:
– Smatram da kupovina potrebne opreme nije toliko skupa kao što kažu. Uostalom, na šta sve oni bacaju novce, koliko je lopovluka?! A kad već jurimo za Evropom, onda za takav uslov moraju da se nađu pare. Zaista je glupo da, na primer, iz Australije trčiš do Beograda kako bi produžio ili obnovio pasoš. To nema nigde u svetu, samo kod nas. Vrlo je neozbiljno i to je jedna od naših novih izmišljotina. Siguran sam da nijedna zemlja sveta ne bi mogla da tako nešto propiše, pa mi deluje kao crni humor.
Kritičari najavljene promene u izdavanju pasoša ukazuju i na slučaj naših građana sa dvojnim državljanstvom. Svaki od njih može sebi da kaže da mu je bolje, ako se ostane pri tom neshvatljivom potezu, da se definitivno opredeli za zemlju u kojoj je stalno nastanjen.
– Naši, izgleda, sami guraju svoj narod da se ispisuje iz matičnog državljanstva, otuđuju ga od matice i teraju ljude u rasejanju da se pretope u druge nacije i zaborave ko su, odakle su – ogorčeno reaguje Petar Milić, rođen u Banatu u selu Jaša Tomić, odrastao u Šetonju, i već 42 godine živi u Francuskoj.
– Pitam se šta će onda da rade konzulati. Mesto da se smanjuje, cena pasoša se na ovaj način višestruko povećava. To je novi namet za dijasporu – ocenjuje Milan Dabetić iz švajcarskog Štaufena.
Političke dileme
– Dobro je što se naši pasoši više neće tako lako falsifikovati, ali ova lepa vest ima i onu ružniju stranu da mi ni danas ne znamo kako će se naša država uopšte zvati kada počne ovaj novi način izdavanja pasoša. Ta neizvesnost je tragična. Nadam se da će do tog datuma biti rešen politički zaplet sa Crnom Gorom, donekle odrađeno i Kosovo, pa da taj pasoš nosi ime države koje će potrajati. Mi već deceniju i po nosimo pasoše država koje odavno više ne postoje. Valjda nećemo i ovaj moderni (i skupi) pasoš morati da menjamo zbog političke klackalice u vezi sa nazivom i konačnim izgledom naše otadžbine – kaže dr Dušan Jovanović iz Berlina.
Radosav Šaboić iz Ciriha kaže da ga je ova vest pogodila kao grom iz vedra neba:
– Nije mi jasno zašto je to potrebno? Biće skuplja pita od tepsije. A, da li se predlagač zakona pitao šta sledi kada naš čovek, recimo izgubi pasoš u tuđoj zemlji, kako će doći do zavičaja? Biće dosta zavrzlama koje ne idu naruku nama u dijaspori.
– Postavlja se i pitanje kako će mladi, koji imaju problema oko vojne obaveze, moći da dođu do pasoša, jer bi morali da uđu u zemlju, a ne znaju šta ih tamo čeka – istakao je student iz Beča Milun Stevanović.
Nove mere, izgleda, ne smetaju jedino onima u relativnoj blizini otadžbine. Oni su, radi vađenja ili obnove pasoša, i do sada dolazili u otadžbinu, jer ih to znatno manje košta nego u konzulatima u njihovim novim domovinama, na primer Mađarskoj ili Austriji.
