Da bi izbegla sudbinu protokolarnog tela koja joj je
dodeljena u mandatu prethodne Vlade, Skupština dijaspore i Srba u
regionu treba da dobije odgovarajući Poslovnik o radu, transparentnost u
izboru delegata, čvršću vezu sa Vladom Srbije i Narodnom skupštinom.
Komunikacija je jedan od osnovnih problema, ističu aktuelni i
doskorašnji delegati Skupštine.
U pokušaju da saznamo stavove delegata Skupštine dijaspore i
Srba u regionu koji se odnose na budućnost ove institucije svim
delegatima smo poslali elektronski upitnik sa sledećim pitanjima: Da li
smatrate da Skupština dijaspore i Srba u regionu treba da postoji?
Koji
su po vama osnovni problemi u dosadašnjem funkcionisanju Skupštine
dijaspore i Srba u regionu? Da li imate predloge za rešenja koja bi
prevazišla dosadašnje probleme?
Radivoje Petrikić,
jedan od tri delegata iz Austrije kaže da ova institucija nije bila
plod stvarne želje za unapređenjem odnosa sa dijasporom i suštinskog
zaokreta u odnosu prema dijaspori, već nastojanja da se opravda i zadrži
jedan glomazni aparat službenika u Ministarstvu za dijasporu“. Petrikić
navodi netransparentnost izbora delegata i organa Skupštine, kao i
nefunkcionalni Poslovnik o radu kao razloge koji su blokirali
uključivanje Skupštine u rešavanje problema dijaspore.
Skupština
dijaspore i Srba u regionu konstituisana je 3. jula 2010. godine. Na
prvoj sednici u verifikovano je 49 mandata (Skupština ima 45 delegata,
dodatni mandati su verifikovani za različite godine). Za predsednika je
izabran Slavomir Gvozdenović iz Rumunije, a za potpredsednike Milisav
Aleksić iz Francuske i Violeta Brakus iz Švajcarske. Druga Skupština je
održana od 4. do 7. jula 2011. godine. Vidovdansko okupljanje
predstavnika dijaspore u Beogradu 2012. godine nije održano.
Skupština
dijaspore je, i pored njenog glamuroznog konstituisanja i brojnih
pompeznih najava u periodu nakon toga, marginalizovana i uprkos težnji i
brojnim inicijativanja jednog dela njenih delegata, nije postigla
nikave vidljive rezultate rada“, kaže Petrikić i ističe da odgovornost
za ovakvo stanje nosi predsedništvo Skupštine koje se nije izborilo za
drugačiji odnos prema Skupštini, niti je uzimalo u obrzir inicijative i
ideje jednog broja delegata.
Treba napomenuti i delimičnu
inertnost i nezalaganje jednog dela delegata, čije su se ambicije u
pogledu Skupštine dijaspore završile izborom za delegata, bez
proaktivnog pristupa i sa minimalnim učešćem u njenom radu“, napisao je
Petrikić u pismu upućenom Programu za dijasporu RTS-a.
Imajući u
vidu to da se reč dijaspora skoro uopšte ne čuje u nastupima i
delovanju nosilaca političkih funkcija u Srbiji“, kao i da se efekti
rada Kancelarrije za dijasporu još uvek ne vide Petrikić je rezervisan
kada je reč o budućnosti Skupštine dijaspore i Srba u regionu.
Uz
nasleđene i nerešene probleme u funkcionisanju Skupštine dijaspore
teško je zamisliti da će ona u budućnosti ostvariti ciljeve zbog kojih
je konstituisana i imati značajniju ulogu u kreiranju novog odnosa
između matice i dijaspore i uspostavljanju narušenog poverenja“, kaže
Petrikić.
Skoro identične stavove, ali sa više detalja predočila nam je Violeta Brakus,
potpredsednica u ostavci i delegat Skupštine dijaspore, jedna od tri
predstavnika Srba iz Švajcarske. Brakus je zbog brojnih nepravilnosti
već nakon Druge skupštine najavila ostavke na svoje funkcije. Na
insistiranje aktivista srpske zajednice u Švajcarskoj ostavka je
podneta samo na potpredsedničku funkciju. Kako treće zasedanje Skupštine
nikada nije održano ostavka nije ni potvrđena.
Još tokom prve
Skupštine sam htela da izađem iz priče, a nakon prve sam javno naglasila
da je nedopustivo da u Predsedništvu nema predstavnika prekookeanske
dijaspore i da sam spremna da ustupim svoje potpredsedničko mesto,
predstavniku te grupacije“, kaže Violeta Brakus.
Svoje neslaganje sa načinom na koji je Skupština koncipirana Brakus je izražavala u više navrata.
Pisala,
inicirala, tražila… a kad na sve to ne dobijete ni potvrdu o prijemu
onoga što ste poslali, a kamoli da ima najave za rešavanjem, onda se
postavlja pitanje: „šta ćete u tom kolu?“, obrazlaže Violeta Brakus
svoju ostavku.
Sudeći po upućenim dopisima osnovni problemi
Skupštine su definisani još nakon prvog zasedanja, a najveći je
netransparentnost metodologije odlučivanja delegata „eksteritorijalno po
važnim pitanjima, mimo skupštinskog zasedanja, te nas tako događaji
pretiču“, navodi Violeta Brakus. Način na koji bi se odlučivalo na
daljinu, uprkos brojnim zahtevima delegata, nikada nije definisan.
Inače, među brojnim predlozima Brakusove bilo je i takozvano
Predsedništvo Skupštine sa „rotirajućim potredsednicima“, kao i uvođenje
teritorijalnih izvestilaca.
Srđan Mladenović,
predstavnik Srpskog saveza iz Švedske u Skupštini dijaspore i Srba u
regionu kao jedan od glavnih problema navodi netransparentsnost po
pitanju izbora delegata.
Prema Zakonu o dijaspori, Skupština broji
45 delegata. Na osnivačkoj Skupštini 2010. godine mi smo izabrali 49
delegata što je suprotno Zakonu“, kaže Mladenović i navodi da se nakon
zasedanja pojavio i Zapisnik sa 51 imenom.
Srđan
Mladenović je u svojoj Analizi Skupštine dijaspore i Srba u regionu
navodi obaveze delegata u skladu sa Poslovnikom Skupštine dijaspore: da
se utvrde problemi dijaspore i Srba u regionu; da se predlažu mere za
njihovo prevazilaženje; da se daju smernice za izradu Strategije
očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične
države i Srba u regionu; da se biraju saveti dijaspore i Srba u regionu,
nadzire njihov rad i odlučuje o preestanku mandata njihovih članova;
obavlja i druge poslove od značaja za interese dijaspore i Srba u
regionu.
„Nije teško utvrditi da mi delegati nismo uradili ono što
smo sebi zacrtali kao cilj. Od ovih pet tačaka jedino smo uspeli, za
godinu dana, da biramo ljude za savete dijaspore. Nekoliko nas je
pokušalo da iznese probleme sa kojim se suočava rasejanje, ali nije
jasno da li je iko od službenika u MZD (ili možda predsedništvo) vodio
evidenciju o tome i razmišljao kako bi o tome diskutovali na drugom
zasedanju“, zaključuje Mladenović podvlačeći ranije iznetu tezu da niko
nikada nije odgovorio na brojna pisma i predloge delegata.
Problem
oko delegata nije samo što mi ne znamo da li nas ima 45, 49 ili 51
delegata već i to što nigde nije definisano ko može da bira delegate. U
Švedskoj je to jednostavno zato što postoje dve krovne organizacije i
obe daju po jednog delegata“, ističe Mladenović . Suprotno ovom primeru
dobre prakse Mladenović navodi primer iz Nemačke, gde je umesto 4
verifikovano čak 7 mandata, netransparentno i na različite periode, bez
opšte primenjenog kriterijuma. Nepravilnsoti oko izbora delegata iz
Nemačke su između ostalog završile kao predmet u Agenciji za borbu
protiv korupcije, a Mladenović navodi i neregularnosti povodom izbora
delegata iz Kine.
Mi delegati smo često vodili prepiske o ovom
problemu, ali nismo naišli na razumevanje kod MZD ili kod predsednika
Gvozdenovića. Tražili smo da nam se dostave svi izveštaji o izboru
delegata koji postoje u zgradi MZD. Mi to do danas još nismo dobili“,
ističe Mladenović nedostatak komunikacije sa matičnim ministarstvom.
Ana Milošević
je bila delegat Skupštine od 2010. do 2012. i predstavljala je Srbe u
Belgiji, Holandiji i Luksemburgu. Ona ističe realnu potrebu za
intenzivnijim učešćem dijaspore u političko-društvenom životu matice.
Zbog
nepoverenja u budući rad nove Kancelarije za saradnju sa dijasporom i
Srbima u regionu našla se među pristalicama osnivanja Nezavisne
kancelarije za dijasporu u Srbiji. Miloševićeva je takođe skeptična po
pitanjima funkcionisanja Skupštine, ukoliko se nastavi dosadašnja praksa
odnosa na liniji Skupštine dijaspore i vladinog organa zaduženog za
dijasporu.
„Skupština će se održati kada se za to stvore tehnički
uslovi, i kada se o nekom eventualnom predlogu nadležnog organa koji je
zakonom odgovoran za tehničke poslove organizacije, izjasne svi
delegati“, objašnjava Ana Milošević.
Ukoliko se, pak, Kancelarija
rukovodi dosadašnjim paternalističkim stavom Ministarstva dijaspore, te
bez konsultacija sa delegatima sama kreira naše vreme i porodični
budžet (Skupština dijaspore postoji zahvaljujući finansijama naših
porodica), onda zaista nema smisla gubiti dragoceno vreme i trošiti
novac građana Srbije na dnevnice onih koji nam ne mogu dati odgovore na
pitanja od interesa“, zaključuje Ana Milošević.
Miodrag Kreculj
je takođe bivši delegat Skupštine dijaspore i Srba u regionu, do 2012.
godine. Nakon, kako ističe Kreculj dvogodišnjeg negativnog iskustva
razočaravajuće nade, marginalizacije konstituisane Skupštine dijaspore i
Srba u regionu, nepoštovanja ličnosti i statusa delegata, kršenja
Zakona o dijaspori“ ističe nužnost personalne i organizacione
rekonstrukcije vladinog organa zaduženog za poslove dijaspore, ali i
konstruktivne predloge za unapređenje rada Skupštine dijaspore i Srba u
regionu kao i odnose ove Skupštine sa Narodnom skupštinom Republike
Srbije, Vladom Srbije i drugim državnim institucijama.
Aleksandar čotrić,
predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine
Republike Srbije, smatra da za to što se Skupština dijaspore nije
sastala u junu 2012. kako je bilo predviđeno, krivicu nose tadašnja
Vlada Srbije i Ministarstvo vera i dijaspore koje nije želeleo da
pripremi održavanje Skupštine.
Da bi Skupština imala veći značaj
od dosadašnjeg deklarativnog i protokolarnog, potrebno je da budu
aktivnija i njena tela tokom cele godine, kao i da se zahtevaju sastanci
sa predstavnicima Vlade Srbije, da bi se nadgledalo ostvarivanje
prethodno donetih zaključaka“, kaže čotrić.
Dodatni problem je
politička odluka prethodne Vlade da se iz rada Skupštine dijaspore
isključi Odbor za dijasporu Narodne skupštine Srbije.
„Hrvatska je
nedavno donela Zakon o Hrvatima u inostranstvu i u radu njihove
Skupštine dijaspore učestvuje i predstavnik parlamentarnog odbora, što
je logično rešenje. Vlada je, međutim, pre tri godine, kada je Zakon o
dijaspori usvajan, odbila takav predlog tadašnjeg Odbora za odnose sa
Srbima izvan Srbije, i mi smo sada, praktično, isključeni iz rada
Skupštine dijaspore“, kaže čotrić.
Svoj
predlog Kreculj je u julu 2012. uputio svim delegatima Skupštine
dijaspore, kao i Aleksandru Vučiću, prvom potpredsedniku Vlade Srbije.
U
delu koji se odnosi na probleme u radu Skupštine dijaspore Kreculj
navodi da je već predlog Poslovnika svojim sadržajem nagovestio kako će
izgledati budući rad Skupštine i markirao domen delegatskih prava i
mogućnosti“.
Manjkavost Poslovnika nije ispravljena ni
amandmanima, tako da je Skupština ostala protokolarno telo bez prave
mogućnosti da utiče državne institucije kada je reč o dijaspori i Srbima
u regionu.
Jedan od predloga Kreculja odnosio se i na mogućnost
da delegati tj. Skupština dijaspore budu predlagači – inicijatori (preko
posrednika (Ministarstva ili Kancelarije) zakonskih uredbi i drugih
podzakonskih akata ili samih zakona u domenu prava i obaveza koji se
tiču rasejanja“.
S druge strane uticaj i nadležnosti vladinog
organa, kako bi Skupština samostalno donosila i sprovodila odluke treba
ograničiti i svesti na savetodavnu i tehničku podršku bez mogućnosti
mešetarenja i drugih zloupotreba“.
Nikola Todorović,
delegat Skupštine dijaspore i Srba u regionu iz Slovenije smatra da
ova Skupština treba da postoji i da predstavlja dobro rešenje uz
odgovarajuće izmene i dopune zakona može biti od velike koristi i matici
i dijaspori.
„Korupcija i nerad bivšeg vođstva Ministarstva vera i
dijaspore, kao i nestručan rad stručnih saradnika u dosadašnjem MVD,
ili nedostatak slobode, kod tumačenja pravnih propisa, uz korumpiranost
sadašnjeg vođstva Skupštine dijaspore i Srba u regionu“, osnovni su
problemi sa kojima se Skupština suočila, po rečima Nikole Todorovića.
Rad
Skupštine je moguće unaprediti, kada se taj rad smesti u postojeće
zakonske okvire, a što je moguće samo sa novim vođstvom Skupštine. Novo
vođstvo kancalarije, ako ne padne pod utisak svojih (ne)stručnih službi,
može biti garancija dobrome radu Skupštine“, kaže Nikola Todorović.
Slavomir Gvozdenović,
predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu smatra da Skupština
treba da postoji, ali priznaje da joj je reorganizacija potrebna, kako
bi postala funkcionalnija.
Osnovni problem dosadašnjeg neuspeha Skupštine po Gvozdenoviću, je loša komunikacija.
„Ne
najbolja komunikacija sa (do sada) Ministarstvom vera i dijaspore, kao i
komunikacija između delagata Skupštine. Jedan od problema u dosadašnjem
funkcionisanju Skupštine jeste i nedovoljna obaveštenost o aktivnostima
reprezentativnih srpskih organizacija u rasejanju (koje su i dale
delegate); čini mi se da smo pre svake rasprave dužni da informišemo i
novoosnovanu Kancelariju i svoje kolege delegate o svojim aktivnostima, o
razlozima njihovog organozovanja i rezultatima koji se postižu, kakva
je saradnja u tim aktivnostima sa diplomatskim predstavništvima Srbije i
koliko su te aktivnosti uvažene (i podržane, i materijalno od država u
kojima živimo i radimo)“, kaže Gvozdenović i dodaje da tek u tom slučaju
delegati mogu da iznose stavove, primedbe i predloge.
Gvozdenović
dodaje da u cilju poboljšanja funkcionalnosti Skupštine treba
aktivirati postojeće odbore i organizovati sednice Skupštine dva puta
godišnje, bar „jedno od dva zasedanja imalo i konsultativan karakter“.
