Iskren odnos matice prema svojima u rasejanju dokazuje se na pitanju državljanstva. Bez rešavanja ovog pitanja nema poverenja dijaspore, nema niceg od onih velikih ocekivanja koja se pominju kad se povede rec o milionima naših iseljenika širom sveta.
Kao covek koji je u novom diplomatskom timu jugoslovenske vlade zadužen za resor dijaspore Milan Kljajevic, pomocnik saveznog ministra spoljnih poslova, insistira na ovom pitanju, ispoljavajuci rešenost da se izgradnjom novog modela odnosa na relaciji matica – iseljenici uvrstimo medu one države koje vec dugo i odavno ubiraju plodove prirodne bratske ljubavi i saradnje.
– Zašto bismo se lišavali svojih gradana samo zbog toga što žive na nekom drugom mestu. Pomislite kakva bi bila tragedija kad bi naši ljudi iz rasejanja, umesto što vape za državljanstvom, rekli da ih to ne zanima – veli „Politikin“ sagovornik.
Imajuci sve to u vidu, Kljajevic je, zajedno sa svojim saradnicima i uz maksimalno ucešce ljudi iz dijaspore, ponudio konture koncepta koji, zapravo, predstavlja svojevrsnu novinu kada je rec o regulisanju odnosa matice i dijaspore kod nas unazad nekoliko decenija.
Nezavisno, bez politicke obojenosti
– Prvi put sada se formira Savet dijaspore. Ovdašnja država to nikad nije ucinila. Cilj je da se svako od pitanja iz te oblasti rešava kompetentno i uz saradnju matice i naših ljudi u rasejanju. Bice to kljucni potez u neophodnoj institucionalizaciji saradnje matice i dijaspore. Naš princip je da u njegovom sastavu budu nezavisni ljudi, a ne predstavnici države, i da se po svaku cenu izbegne da Savet ima politicku boju – objašnjava Kljajevic suštinu novog tela Savezne vlade, koja je svojom odlukom od 11. novembra dala zeleno svetlo da se krene u ovaj posao. U meduvremenu, završen je postupak kandidovanja u zemlji i dijaspori, a ocekuje se imenovanje svih clanova do kraja godine i konstituisanje Saveta pocetkom sledece.
Prema odluci Vlade SRJ, Savet dijaspore cinice 22 clana i to po 11 iz dijaspore i matice. Pri tome, dva predstavnika dijaspore bice iz SAD i Nemacke, a po jedan iz Kanade, Francuske, Švedske, Švajcarske, Austrije i Australije, dok bi jedan predstavnik zastupao interese iseljenika iz Rumunije, Madarske i Rusije. Jedanćst clanova iz matice bice predstavnici razlicitih udruženja, nevladinih organizacija, komora, SPC-a, nauke, obrazovanja, kulture i sporta. Savet ce imati predsednika i potpredsednike, pri cemu je u igri predlog da predsednik Saveta bude covek iz dijaspore.
– Ta nova forma organizovanja eliminisace sve razlicite poglede odavde na dijasporu. Svaki covek iz rasejanja mora da se gleda jednakim ocima. U ovo što mi radimo treba da poveruju upravo oni naši ljudi širom sveta koji su na svojoj koži osetili šta znaci takva vrsta nejednakosti. Državna politika u ovoj oblasti mora da bude takva da svaki covek oseti da su se ovde dogodile promene – objašnjava ljudsku i politicku suštinu novog koncepta naš sagovornik, primecujuci da ce jedno od prvih pitanja na kojima ce se oprobati i Savet, ali i naše vlasti, biti – državljanstvo.
Na inicijativu Saveznog ministarstva spoljnih poslova, a u tesnoj saradnji sa kompetentnim ljudima iz dijaspore, predložen je i novi nacin organizovanja naših iseljenika širom sveta. Naime, glomazna i razudena mreža naših razlicitih organizacija, a procenjuje se da ih ima negde oko 1300, najbolje ilustruje pogubnu razjedinjenost srpske dijaspore.
Ko ce biti prvi covek dijaspore
– Uvažavamo svaku od ovih organizacija, ali smatramo da dijaspora treba da ima institucije koje ce objedinjavati njihove interese i istovremeno ih demokratski profilisati – primecuje ovaj diplomata koji i u svakodnevnoj komunikaciji sa mnogobrojnim ljudima iz rasejanja demonstrira izuzetnu toleranciju, raspoloženje da pomogne i u najkonkretnijim stvarima i sposobnost da iz komunikacije sa drugima izbegne sve ono što bi moglo da smeta ostvarivanju glavnog cilja – da budemo bliži jedni drugima.
Poslovicne deobe predupreduju se konceptom prema kome ce se u svakoj zemlji, u kojoj je naša dijaspora mnogobrojnija, obrazovati skupštine dijaspore. One ce okupljati predstavnike svih organizacija u toj zemlji koji ce demokratskim putem izabrati svog predsednika.
Rad svih skupština iz sveta objedinjavala bi Glavna skupština dijaspore u kojoj bi bili zastupljeni predstavnici svih pojedinacnih skupština. Ona bi birala svog predsednika koji bi bio prvi covek dijaspore.
– Smatra se da bi efikasan rad Glavne skupštine obezbedivao sastav od oko 300 predstavnika dijaspore, a glavni most saradnje prema matici bio bi Savet za dijasporu Savezne vlade – objašnjava organizacionu šemu Kljajevic.
Pomocnik šefa jugoslovenske diplomatije vidi u svim ovim novinama i efikasniji nacin da se rešavaju ona pitanja iz dijaspore koja se, poput prava glasa i ucešca u parlamentu, guraju pod tepih od davnina. „I na taj nacin se vraca poverenje“, primecuje, napominjuci da je protiv kampanjskog rada na ovim pitanjima, ne sporeci nijednoj od nevladinih organizacija koje se time bave da okupljaju ljude iz dijaspore, animiraju ih i rade za opšte dobro.
– Svesni smo da u dijaspori postoji ogromno nepoverenje. Ali još je vece raspoloženje da se sve što je bilo loše i nekorektno oprosti i krene ka uspostavljanju pravih produktivnih veza izmedu matice i dijaspore – zakljucuje u razgovoru za „Politiku“ Kljajevic.
——————————————————————————–
Trecina u rasejanju
U javnosti se cesto operiše razlicitim podacima kad je rec o broju naših iseljenika. Izvesno je da oko trecina Srba živi van Srbije, a razlicite metodologije prebrojavanja ucinile su da se ta cifra krece izmedu 3,5 i 5,5 miliona ljudi.
Prema podacima dr Vladimira Grecica, koji se dugo bavi problemom migracija, našu dijasporu cini oko 3,5 miliona ljudi. Naših sunarodnika najviše ima u SAD, izmedu 450 i 500 hiljada, mada se pojavljuju mnogo vece cifre. Problem je što su druga, treca i cetvrta generacija iseljenih Srba prilicno nacionalno izmešane – poslednji popis u SAD pokazao je da je takvih medu deklarisanim Srbima cak 50 odsto. Da se ne govori o znatnom delu populacije koja se izjašnjava kao Jugosloveni.
Grupa demografa iz Klivlenda i Cikaga uzela je kao metodološku bazu tri generacije Srba u dijaspori i došla do cifre od cetiri miliona. Kada bismo se rukovodili metodom koju koriste Grci, brojeci cetiri svoje generacije, bilo bi 5,5 miliona Srba u rasejanju.
Ratom na prostorima bivše SFRJ srpska dijaspora porasla je za više od 1,8 miliona: najviše u BiH – oko 1,5 miliona, u Hrvatskoj oko 250 hiljada, izmedu 44 i 70 hiljada u Makedoniji, a oko 57 hiljada ostalo je nakon raspada u Sloveniji.
