Nazalost, ostvarila su se strahovanja dobrih poznavalaca srpsko-cikaskih prilika. Na humanitarnom okupljanju pod pokroviteljstvom SNO od ocekivanih vise od 500, doslo je svega dvadesetak, odnosno desetak, jer su preostalu polovinu cinili organizatori. Tako je ugasena svaka nada i vapaj Srba rasutih sirom Amerike koji su Cikago dozivljavali kao svoj glavni grad i sa zebnjom ocekivali vesti odande, gde prema nekim podacima zivi vise od 200 hiljada Srba. Zanimljivo je medjutim to da ni medju „sakom“ prisutnih nije bilo ni jednog Srbina poreklom iz Bosne ili Republike Srpske, iako ih prema nekim podacima ima na hiljade. Price o strahu od neprijatnosti jednostavno nemaju mesta, jer je svako od njih mogao da uz izvinjenje posalje donaciju. Ocigledno je nesto drugo u pitanju. Osim jedne „upadice“ poznatog estradnog umetnika koji je kao i u svim slicnim prilikama dosao da svojim prilogom pomogne akciju, ostace upamceno i odocneli dolazak „zaljubljenog“ para, cija je losija polovina mogla sama da pokrije sve troskove odbrane „da ne trepne“. Toliko para ima, kazu upuceni. Iz publike je neko dodao: Oni su dosli ovde na veceru i na „mufte“ pice, a u klubu koji oni vode (srpski kulturni klub) nikada niko ni casu vode nije dobio za badava.
Gde su svi srpski milioneri koji su danima najavljivali „siguran“ dolazak ostaje tajna, ali gde se dedose kamiondzije, braca sa one strane Drine?. Bice da su se zaglavili u nekoj sneznoj mecavi ili u nekom od omiljenih restorana koji su ovih dana dupke puni.
