Lična arhiva
Tvrđava Mon Valerijen, izgrađena 1841. godine u Surenu, zapadnom predgrađu Pariza, memorijalno je mesto francuskih boraca na kojem se povodom raznih patriotskih jubileja održavaju svečane ceremonije.
Danas je to Nacionalni spomenik, na kojem se posebno obeležavaju uspomene na 18. jun 1945. godine kada je na javnoj paradi i velikoj ceremoniji Šarl de Gol osveštao ovo mesto “Slobode Francuske”. Istovremeno, ovaj datum je i sećanje na 18. juni 1940. kada je u poznatom radio obraćanju iz Londona general De Gol uputio poziv na otpor i ujedinjenje u akciji za slobodu Francuske, pa se taj dan smatra početkom Slobodne Francuske.
Ovogodišnjoj ceremoniji, uz 200 zvanica, kao jedini predstavnik Srbije prisustvovala je dijasporska aktivistkinja Slađana Stamenović, koja svoju ulogu zvaničnog zastavničara objašnjava ovako:
– Imam dvojno državljanstvo, srpsko i francusko, što mi je omogućilo da budem na ovom njihovom patriotskom skupu. Ne moram više ni da se predstavljam, na mojoj kapi je uvek srpski grb i svi znaju “kojeg sam roda”. A nije mala stvar na tako zvaničnom mestu nositi francusku zastavu, što mogu da zahvalim članstvu u Nacionalnom savezu internih prognanika i žrtava rata – kaže Slađana.
Ona pojašnjava da je ranije ovu zastavu nosila Katrin Mitakis, koja je sada generalni sekretar i komesar na Trijumfalnoj kapiji, a zastava je pripadala Liardu Franćesku, predsedniku Italijanskog boračkog udruženja i zastupniku italijanske ambasade.
– Kao Srpkinja, beskrajno sam počastvovana i ponosna što sam postala i uvažavana kao zvanični nosilac francuske zastave. Za uspomenu sam se fotografisala sa aktulenom prvom ministarkom Elizabet Borne i ministarkom sporta Leilom Bahti, a selfi napravila sa predsednikom Makronom. Kad sam ga zamolila za selfi, prepoznao me je i rekao: “Nas dvoje imamo mnogo zajedničkih slika, dobrodošla je još jedna.”
Podsetimo, Slađana je više puta na paradama povodom Dana primirja u Velikom ratu i Dana pobede u Drugom svetskom ratu Makronu poklanjala srpsku rakiju i suvenire, a predsednik Francuske je nju pozivao i na zvanični prijem.
Vojna baza i kazamat
Sa Mon Valerijena se branio Pariz u Francusko-pruskom ratu 1870-1871, tvrđava je tada izdržala bombardovanja. Decenijama kasnije tu je uvek bila vojna baza, a tokom Drugog svetskog rata zatvor i mesto gde su nacisti streljali članove Pokreta otpora. Nemci su kamionima dovozili zatvorenike odvodeći ih na streljanje 100 metara dalje. Tokom rata pogubili su između 1.000 i 4.500 (zavisi do izvora podataka) francuskih rodoljuba.
