Jabukovac je vlaško selo, udaljeno 25 kilometara od Negotina, sa bogatim, narodnim nasleđem. Uz tradicionalnu ljubaznost domaćina, svojim gostima nude specijalitete vlaške kuhinje.
„Prvo se stavlja voda i so, pa kad to prokuva, dodajemo brašno, i to se kuva još 15-20 minuta, onda mesimo, dok ne postane glatko…to se zove kačamak, a u stvari mamaljiga“, kaže kaže Marija Frunzarelović.
Za dobar ukus važna je i posuda od bakra.
„Loži se vatra u ognjištu, tako da se tu sprema, stavlja se bakrač, mora da bude bronzani, jer je tu najbolji kačamak. A kukuruzno brašno je sa potočare, domaći je kukuruz, mora puno da se meša da se ne bi napravile grudvice…pored brašna, unutra ima još samo so i voda. Uz njega se jede i kajgana. Ulupaju se jaja, doda po želji kukuruzno brašno i stavi na vrelu mast, a tu je i meso…to jelo se jede uvek, i najbrže se sprema“, kaže kaže Radmila Veljković.
Rešenja ima i za iznenadne goste.
„To je naša takozvana sofra, odvajkada je tako. I siromašni i bogati kad imaju goste, brzo odu do kante sa suvim mesom, još jednom se proprži, može i neko jaje preko toga…brzo umesiš vruć kačamak, vruću pogaču, proju i na brzinu napravimo naše vlaške plaćinte. Umesi se hleb, ostave 3-4 grudvice, razvije oklagijom, umutila dva,tri jaja ili namrvila malo sira, napravila popisne i stavila na mast (zejtin su imali samo oni koji su cedili orahe). Mi pokušavamo da ne zaboravimo našu tradiciju, kako su naši preci živeli i kako su se odevali, obuvali, kako se tkalo“, kaže Marija Frunzarelović.
