SLATKA MALA OKUPACIJA
Treba se ozbiljno zamisliti nad činjenicom da neuobičajeno veliki broj srpske obrazovane populacije gaji gotovo patološku odbojnost prema svojoj zemlji i mržnju prema svemu što nosi srpski nacionalni predznak
Imam prijatelja koji u svojoj sobi još uvek čuva malu američku zastavicu kojom je nameravao da maše prilikom ulaska američkih trupa u Beograd 1999. Nije u pitanju nikakav NVO baron, strani plaćenik, agent ili moralna nakaza, već običan, dobro, ne baš sasvim običan srpski, tačnije, beogradski intelektualac, dobar stručnjak, pristojan čovek, čak ne ni previše ispolitizovan u nekom partijskom i dnevnopolitičkom smislu. Doduše, tamo, početkom 90-ih, bio je sa studentima kod Terazijske česme, posle je uredno šetao i duvao u pištaljku protestujući zbog krađe lokalnih izbora, lupao u šerpe za vreme TV Dnevnika, išao po mitinzima više ili manje „udružene” i „demokratske” opozicije… Kasnije je, uglavnom kao statista, učestvovao u „demokratskim promenama”, lamentirao nad „sporim reformama” i „6. oktobrom” koji nikako da osvane. Sve u svemu, moj prijatelj uopšte nije usamljen slučaj, iako možda nisu svi tako radikalni i ne drže svi po kućama tako bizarne rekvizite.
On ne prati mnogo politiku, sporadično se informiše sa jedne TV stanice i istoimenog radija, ali ima stav o većini pitanja. Zna da su Srbi krivi za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, siguran je da je Milošević odgovoran za sankcije, bombardovanje, turbo-folk i sveopštu kriminalizaciju društva, podržavao je otcepljenje Crne Gore, nema ništa protiv nezavisnog Kosova, a ima dosta razumevanja i za „opravdane zahteve Vojvođana”. U svakom slučaju, čanak mu je baš „simpatičan” – a, bogme, ni prema Bojanu Kostrešu nije sasvim ravnodušan. Veruje da je Republika Srpska genocidna tvorevina, zalaže se za lustraciju, po mogućstvu, što jedinstveniju BiH, „bezuslovnu saradnju” sa Haškim tribunalom i, ako ne baš čistu okupaciju – ta je prilika, avaj, verovatno propuštena devedeset devete – a ono barem jedan ozbiljan protektorat kojim bi se ovde konačno „uveo red” i malo disciplinovala ova balkanska krčma.
Možemo se sporiti oko toga da li je ovaj politički kroki više komičan ili žalostan. Ali se u svakom slučaju ozbiljno treba zamisliti nad činjenicom da neuobičajeno veliki broj srpske obrazovane populacije u dobi između dvadeset i četrdeset pet godina ima slične stavove i gaji gotovo patološku odbojnost prema svojoj zemlji i mržnju prema svemu što nosi srpski nacionalni predznak. Svako od nas poznaje bar nekog takvog, a poneko će se u gornjem opisu možda malo i prepoznati.
Uzroci ovakvog stava su brojni i vrlo raznorodni. Prvi faktor je svakako jedna mentalna i politička inercija. Ljudi su tokom godina prosto navikli na jednu crno-belu sliku sveta i političke stvarnosti u kojoj je „Miloševićev režim” tretiran kao simbol i sinonim za sve zlo, pa je onda, po principu inverzije, sve što se iz ovog ili onog razloga tom režimu suprotstavljalo – od Alije Izetbegovića, do Nenada čanka, Ričarda Holbruka, Džordža Sorosa i Džejmsa Lajona – tretirano i doživljavano kao ispravno, poželjno i dobro.
(Ne treba, naravno, prevideti ni faktor novac, odnosno neku vrstu probitačnosti koja je, direktno ili indirektno, mogla proizaći iz vere u ovu crno-belu mantru, ali kao što rekosmo taj faktor nije ni jedini niti presudan.)
Osim toga, hajde i to da kažemo, ni u svetskim relacijama stvari kao što su „nacionalni suverenitet” i „patriotizam” generalno više nisu u modi. Naročito u slabim i „tranzicijskim” postsocijalističkim zemljama. Srpski slučaj je tu, opet, možda samo još malo drastičniji, s obzirom na specifičnost našeg više-manje autonomnog socijalističkog puta. Stari nacionalni osećaj je decenijama u većoj ili manjoj meri represiran, smatran za nešto retrogradno, prevaziđeno i potencijalno čak „neprijateljsko”, a novi „socijalistički patriotizam” je brzo ishlapio i pretvorio se u zb(i)rku formalnih socsamoupravnih fraza u koje više nisu verovali ni oni koji su ih izgovarali.
Uopšte, čini se da je tokom poslednje decenije u Srbiji nastala jedna neobična i po mnogo čemu bizarna antinacionalna koalicija u kojoj su se preživeli ostaci one stare posleratne reakcije (oni koji Amerikance čekaju još od 1945) našli ruku podruku (slučaj SPO) sa nacionalno odrođenom decom i unucima komunističkih komesara i udarnika. Plus nepopravljivi jugonostalgičari koji nikako ne mogu da se pomire sa činjenicom da Jugoslavije više nema, koji ne mogu da prežale šopinge po Trstu i „crveni pasoš sa kojim si mogao putovati po celom svetu” i bes zbog toga iracionalno i gotovo patološki usmeravaju prema ovom jadu od države u kojoj su prinuđeni da žive. Plus, hiljade onih slabo obrazovanih koji smatraju da im država nešto „duguje” i koji jedva čekaju da „zapale napolje”, a u međuvremenu bleje po kafićima i splavovima, žive od kojekakvih „kombinacija” ili ih uglavnom izdržavaju roditelji.
Najzad, ali, što bi se reklo, nikako ne i na poslednjem mestu, ne treba zaboraviti ni ulogu „najboljih neprijatelja” ove modernističke koalicije, tj. sve one mnogobrojne „nacionalne radnike”, pacijente i secikese koji su krajem osamdesetih i devedesetih defilovali medijima kao navodne stegonoše patriotizma i srpske nacionalne ideje. Sve u svemu, uz takve promotore i protivnike zaista nema mesta čuđenju što se kako „nacionalna”, tako i „evropska” stvar u Srbiji nalaze u stanju u kojem jesu.
glavni urednik časopisa ,,Nova srpska politička misao”
đorđe Vukadinović
Komentari citalaca Politika on line www.politika.co.yu
Bojan Todorović (za gospođu ili gospođicu Olgu), 22.06.2007, 22:47
Izvinjavam se zbog ličnog obraćanja.Samo želim da Vam se zahvalim na tekstu, a evo i zašto. Dok čitam Vaš komentar zaključujem da je to baš ono što sam i ja želeo da kažem ali nisam uspeo. Moje uvek ispadne drugačije. Nešto mu fali – ili je prenatrpano. Još jednom hvala!
Olga (), 22.06.2007, 20:57
Dragi Slavomire, slažem se sa Vama da je spoljna politika SAD i velikih zemalja Evrope u biti imperijalistička, protivna svim ljudskim pravima i nasilna, ona je takva ne samo prema Srbima nego i prema mnogim drugim narodima na zemlji, koji već decenijama ne mogu da se iščupaju iz interesnih sfera Amerike. Na sreću, Srbija nije od Amerike toliko stradala kao Irak ili Agfanistan. Ali, zalaganje za „zapadnu demokratiju“ kod nekih srpskih intelektualaca je zalaganje za IDEJU DEMOKRATIJE i ljudskih prava a ne za trentuno, konkretno ponašanje određenih demokratskih zemalja. I tu nastaje nesporazum: ne zagovaram ja Bušov način vođenja države i spoljne politike, koji je besprimerno zločinački, već zagovaram Kantovu, Rusoovu, Adornovu itd. koncepciju vlade naroda, prosvećenja i pravne države bez baba i stričeva. Ali, onima kojima bi smetalo gore navedeno (vladavina prava, recimo, a i prosvećenje) lako podmeću sledeći sofizam: zagovaraš demokratiju, aha, znači sviđa ti se Buš. Mislim da je znak visoke političke svesti i prosvećenosti Srba što žele demokratiju i imaju viziju pravednog društva. A nije znak njihovog nepatriotizma, kao što im se podmeće. Na kraju, uvođenje navedenih tekovina ne može nikako da slabi nego jedino da jača, unapređuje i snaži srpski narod, kao što je osnažio recimo nemački ili španski. Ali, dok vi to objasnite lopovu/kriminalcu/profiteru/budali/neostvarenom vojskovođi/nostalgičnom iseljeniku/religioznom fanatiku, prođe život…
sandra (), 22.06.2007, 20:30
ovaj nas bane bas originalan.ne samo da zna sadasnjost vec moze eto da vidi i u buducnost.to vam je obdarenost nema sta.a tek sto mu masta radi,eto vidi i nozeve covjek….ili mu se samo prividja…ko ce ga znati s tim „prorocima“…
Slavomir Srpski (), 22.06.2007, 17:16
@Olgi: vi sa pravom dajete druge vazne argumente o kojima je potrebno voditi pravilnu raspravu. Time dajete svoj doprinos i to uvazavam. Ali „Slatka mala okupacija“ po meni nije programsko-planski predvidjena od nekakve novinarske rezije. To je pitanje vrlo aktuelno posle izjava Busa u Tirani i mahanja americkim zastavama. Zastavice „prijatelja“ postale su vec istorijski relikt, bivsih sanjalica (naravno od onih koji su posteno verovali u zapadnu demokratiju). To su postali ne zbog nekakve ranije krivice ovih balkanskih sanjara koji su idealizovali zapad, vec naprotiv od nasilnicke (da ne kazem silejdziske) politike USA, koja sama sebe prevazilazi u drskosti, izopacenosti i histeriji. Busi, Busi, Busi iz Albanije, nas je nemilosrdno razbudilo. Neke godinama negovane zastavice sa zvezdicama, koje su izrazavale zelju za „slatku malu okupaciju“ sada su postale nesto sasvim drugo i suprotno od ocekivanja. Dakle ova tema je ustvari postala vrlo aktuelna jer konkretno meri razliku od pre i ovoga sada, i postavlja nas sve, a i te bivse sanjalice (za koje sam vec izneo moje ljudsko razumevanje) u sasvim novu poziciju. Broj komentara samo dokazuje da je tema interesantna i aktuelna.
bane (), 22.06.2007, 14:51
Vuk, onaj pravi, jos ni protezu za zube nema, ali zato ima kompjuter. Sada ne moze vise da grize, ali mu ne smeta da lupa (po tastaturi) do mile volje. Bolje i to, zamislite da ima zube, mozda bi drzao i noz.
Olga (), 22.06.2007, 11:16
Pravo pitanje glasi: čemu služi ovaj tekst, koji ovde igra ulogu „kolumne“? Kakve nam je nepoznate činjenice o društvu, o funkcionisanju državne zajednice, o međuljudskim odnosima, o našoj stvarnosti ovaj tekst okrio? Koje nove uvide pružio? Nikakve. Uvek isto mantranje o izdajnicima i stranim plaćenicima, uz bizarne i smešno iskontruisane dokaze krivice kao ovo sa američkim zastavicama, stara otužna priča o antisrbima, ničim potkrepljena, bez kontruktivnog predloga kako dalje, samo sebe obnavljajuće mentalno razvrstavanje i opravdavanje, vrćenje jednog te istog… Ta od početka devedesetih slušamo to, sa uvek istim krunskim dokazima (prezime, pasoš, muzičke preference, kulturni modeli), i već je priča otrcana do bljutavosti. Ali ne, cenjeni kolumnista Politike je piše ponovo, žalosno predvidljivu u svakoj rečenici, žalosno predvidljivu i u poenti, i ispunjava tako očigledno nasušne duhovne potrebe uspaljenih komentatora: to, to nam daj, još malo o nepatriotama, još malo o antisrbima… I dok je prava podela danas između poštenih, čestitih i moralnih naspram lažnjaka, profitera i beskičmenjaka, kojih ima od obe vrste na svim političkim stranama, i dok je prevaga ovih drugih pravi uzrok stagnacije Srbije, ekonomski i kulturno, i dalje ja najlakše, najzgodnije i najpopularnije deliti Srbe po patriotskim osećajima. A to je koliko pogrešno toliko i štetno za razvoj i dobrobit zajednice. Volela bih da moj komentar pročita pre svega autor, njemu je namenjen.
м. -ић (), 22.06.2007, 00:19
Аутор овог чланка је навео неколико врло добрих запажања, али су нека од наведених тумачења не баш потпуно тачна. Дотични господин с америчком заставицом ниуком случају не би могао бити „не превише исполитеизован“, пошто, изгледа, слуша једну радио станицу и гледа истоимени телевизијски програм. Узгред, нешто ми се чини да име дотичне станице садржи и неке бројке. Ко год да слуша и гледа само једну станицу, и то спорадично, никако не би могао бити интелектуалац и човек светских назора. Такође, да ли је добар стручњак, не знам, али да нема моћ запажања и логичког закључивања, то је извесно. Јер, како, забога, да не примети нико на том западу нема патолошку одбојност према својој земљи, још мање мржњу према свом наслеђу и народу. Напротив, тамо свака друга зграда вије заставу, своју, наравно, или има какав древни грб, свој, а не окупаторски. Такође, неко ко нема ништа против независности српске покрајине ни у ком случају није образован. И то не због онога што се тамо збива последњих 10 или 20 или 50 година, већ због онога што је тамо последњих 800 или 900 година. Земља којој се тај београдски јуноша диви, и чију окупацију жели, тешко да има да покаже ишта старије од 200 година. Ова њена потрчкала из западне Еуропе, додуше, имају столетне старине, али они своје старине чувају као очи у глави, диче се до неба, и с поносом показују, а не дају своје светиње подивљалим досељеницима да се иживљавају и праве државу.
sandra (), 21.06.2007, 18:40
@vuk,pravi(najpraviji,ne ko onaj iz sume sto je pojeo crvenkapu).bravo vuce.pravo u sridu.al′ce sad da prsti,varnice ce sijevati na sve strane….ako budu imali hrabrosti,mozda se boje da im proteze ne popadaju…ha,ha,ha….jedva cekam odgovor na ovo(ako ga bude).
Sime Dragicevic (), 21.06.2007, 16:46
Vuku – Ti bi covjece zaista trebao da razmislis par puta prije nego nesto napises jer ovako nitko te ovdje ne razumije sta zelis da nam kazes.
Мирослав Анђелковић (mirangel@ieent.org), 21.06.2007, 14:15
@vuk,onaj pravi: Браво генерацијо. Требало је раније да схватите да боље пишете од оног генералског сина у чијој сенци сте вазда били (захваљујући Вашем надахнутом опису стално ми се привиђа Јакшић). Мој дубоки наклон. На тренутке сте бољи и од самог Домановића. Ваш начин писања је право освежење за уштиркану ′′Политику′′. Молим Вас да храбро наставите у истом стилу. Морамо их тући логиком и здравим разумом, јер из приложеног се да видети да су ту врло танки.
vuk,onaj pravi (), 21.06.2007, 13:02
Jedan moj davnasnji drugar je godinama imao volju,veru i nadu da ce se na njegove pozive jos neko odazvati.Na mene nije racunao.Po sopstvenom priznanju,mislio je da ga ja prezirem.Da mu se podsmevam.I da nikako nemozemo biti prijatelji.Zato ga ja smatram drugarom.O kumovima,izrucenoj glavi i drugim lepim srpskim obicajima nesmem ni da pomislim da mu pricam.Za njega su to budjave ideje.On je vise za ove druge,liberalno-demokratsko-unikatne.Mislim,jedine.Jedinstvene.Ili,tako nekakve.Znam samo da ni za jedne druge nema mesta.Oprosticete mi moju obaveznu neobrazovanost.I godine.A ni protezu nemam. Uostalom,njega je to naucio njegov Veliki Brat.Mislim,to o idejama.I on mu veruje.Mislim,bratu.Evo,on i danas veruje da su jos uvek one godine.Da je rezim opstao.Da se nista nije promenilo.Da jos uvek treba da progoni one zastavice.Sa Gazimestana.I da americkih nigde nema.Mislim,zastavica.Bar on ih nevidi.Nije prolazio skoro pored Generalstaba.Ni pored Partnerstva.Ni u skolu,na roditeljski,nije skoro isao.A politikom se vise nebavi.Od onih okupljanja mu se ogadila. Mislim,politika.Zato sto nikako nije uspevao da sakupi kriticnu masu.A bas onoga dana nije bio na casu.Imao je tifus.Zato on i nezna za ovih sedam godina demokratije. Nezna da ce mu Skupstina priznati staz. Mislim,prvoborca.Jer,zasluge su zasluge. Priznacete,treba mnogo hrabrosti za paradoks koji je on izrekao.Javno.Ovde,na nasem forumu.Da ima na stotine hiljada takvih kao sto je on.I to samo u Beogradu.Izvan im se ni broja nezna.Ali,uprkos brojnosti,nikako nije uspevao,godinama,decenijama,da sakupi kriticnu masu i srusi mrskog diktatora.Ja sam mu falio.A onda je on bas 5.oktobra,kao sto vec rekoh,imao tifus i nije bio na casu.
vuk,onaj pravi (), 21.06.2007, 12:58
Jucerasnja utakmica mi je osvezila dan.Volim tenis,obozavam prelepu Anu ali,fudbal je fudbal.Skakao sam kao lud.Izvadio zastavicu.Onu.Istrcao sam na ulicu.Uneo se komsiji,znate onom crnom,u lice.Mrzim te,rekoh.Mi smo najbolji!On se napravio englez.Posle uhvatim signal One TV stanice.Ide jednominutna reportaza.Na stadionu od nasih sve moji.Masu zastavicama.To su nam suveniri.Gazimestanski.Onda brza slika sa kontramitinga.Pa putovanje preko Srebrenice.Holandija.Pun stadion.I mi.Moje komsije i ja. Stari,krezubi,iz daleka se vidi da nismo obrazovani.Hiljade nas.Ma kakve hiljade,milioni.Svi mrzimo one crne engleze.I masemo nasim zastavicama.UEFI su vec dojavili.Mislim,da su u pitanju radikali.Oni ruzni,prljavi i zli.I neobrazovani.Kazu,preplavili su Holandiju.Mislim,posle Gazimestana.Veruje se da je to zbog samo njima dostupne liste.Mislim,one bele.Sengenske.Usput ucestvuju na gandza marsu.I gay paradi.Sa Mladicevim posterima.I u majcama prvog komsije.Onog sto je stavljen u hladovinu.Ma,znas,onaj sto su mu uzeli kasiku.Kazu za sve njih da sada kolju zubima.Jer,nemaju vise kasiku.Zardjala negde.Samo,jos da objasne kojim zubima kolju krezubi.Pa cemo im poverovati.Mislim,to.Da su radikali ti rasisti.Da su oni mladici koje smo svi zajedno videli,ustvari ti neobrazovani starci o kojima oni posprdno govore.Jer,stereotip je stereotip.A oni su odlucili da i dalje zive u svojim stereotipnim,devedesetidrugim godinama.Sto je sigurno,sigurno.U tom virtuelnom svetu sve je crno-belo.Zna se ko su dobri momci.I ko su losi momci.Zna se,na primer,ko je obavezno mlad a ko star.Znaju se obrazovane perjanice.Elita.Eto,uzmite nas forum.Mladu,obrazovanu i nadasve liberalno-demokratsku populaciju predvode pedesetogodisnjaci.Po njihovom sopstvenom priznanju.Ali,nesmeta.Bitan je sterotip.
antikatarza (anti.katarza@globalmail.com), 21.06.2007, 11:33
Odgovor katarzi: upravo je obrnuto od onoga sto ste rekli. Ja zivim u Skandinaviji, nacionalizam je ovde mnogo jaci nego sto je ikada kod nas bio, a najbogatiji su na svetu. Vole ljudi svoju zemlju i gledaju u buducnost, a (sigurno postojece) grehove i podele iz proslosti ne pominju tako cesto. Srpski narod nije nizasta kriv, ono cega mi treba da se oslobodimo je osecanje krivice koje nam namecu u poslednjih sedam godina rezimski mediji. Ta propaganda samo produbljuje podele na „izdajnike“ i „patriote“, a to ni jednima ni drugima nece doneti srecu. Neka i jedni i drugi rade najbolje sto mogu u svojim oblastima i napredak nece izostati. A razlicita misljenja o svim stvarima su normalna pojava i to je cak nasa prednost u odnosu na mnoge.
bojanu todorovicu (), 21.06.2007, 07:17
a jesi li se to ti prepoznao u vukadinovicevom tekstu
Slavko Lagundzija (), 20.06.2007, 23:05
Ja cu vam kazati kako da otkrijete te tipove. Ako ste u drustvu vise osoba pazite dobro ko ce da se javi. To izgleda ovako prica moj prijatelj kako je dobio kredit od socijalista za uzgoj gljive Sitaki. Nato ti se javlja nas tim i kaze. To nije istina o cemu pricas, zena je ostavila njega a ne on nju. Baj baj.
Slavomir Srpski (), 20.06.2007, 22:42
Mislim da bi trebalo biti precizniji. Nisu svi koji imaju „Kalifornia dream“ isti. Oni koji imaju samo snove, a to je vecina, su deo one izgubljene generacije, koja je realnost odbacila zbog snova. Oni me uopste ne brinu kao pojava, iako mi je zao donekle tih ljudi. Mnogo vise me brinu koji takve snove nemaju, ali se njima premazuju da bi ostvarili interese za one za koje upravo rade: zapadnu politiku. I tu pre svega mislim dobar deo LDP koji je vrlo aktivan, i nije podlezan tim snovima. Taj ekstremno antisrpski (antidrzavni) elemenat je vrlo opasan, jer zeli da te nerealne snove nasilno ugradi i u glave drugomislecih. A jos gore, „da opravdaju“ zapadne nasilnike u njihovom razbijanji Srbije, jer oduzimaju bilo koji kredibilitet srpskoj vladi kada se ona dosledno bori za integritet Kosmeta u Srbiji. Ne znam da li su potpomognuti od drugih „nevladinih“ organizacija za to sto rade, ali je vrlo verovatno, jer kao ogromna manjinska stranka zele da izvrse preokret i da oni dodju na vlast. A kome bi to najvise pogodovalo ako ne bas americi i njenim saveznicima koji otvorno rade na razbijanju Srbije. Poneki od takvih osoba su i ovde na sajtu, i to bas oni najagresivniji. Oni nisu nikakvi sanjarski idealisti mirne prirode. Naprotiv. Mislim da ce me stoga oni odmah i napasti u svojim komentarima.
Bojan Todorović (bojanjuznjak@gmail.com), 20.06.2007, 21:36
G. Vukadinoviću, i pored najbolje volje – ne verujem Vam. Ovoliku dozu prezira i podsmeha gajiti prema nekom a nazivati ga prijateljem – ne ide. Ako taj i takav čovek zaista postoji onda je doza istih osećanja koja on gaji prema Vama barem jednaka ili veća. Možete mi slobodno verovati. Kakvi su to prijatelji koji se toliko međusobno preziru? Ja sam uveren da on kao konkretna ličnost ne postoji već je foto robot prosečnog Beograđanina kakvih ima na stotine hiljada, a još više takvih je i izvan Beograda. Naravno u osnovnim crtama koje su Vama poslužile kao model da biste pustili mašti na volju i po sopstvenom nahođenju nalepili dosta blata na „prijatelja“. Izjavljujem sa ponosom da sam jedan od Vama omraženih pripadnika te populacije i želim da skrenem pažnju na „dodatke“ koje nam zlurado … kačite. Stotine i stotine dana sam proveo na raznim ulicama i trgovima gutajući suzavce uvrede i batine. O našoj volji, veri nadi da će se još neko odazvati i da će se okupiti kritična masa koja možda može sprečiti Miloševića da nas kolektivno uništi toliko mnogo mogu pisati da to ovde nema smisla ni počinjati. Naravno – to se nije desilo jer jednostavno nije bilo dovoljno ljudi koji su shvatali šta nas čeka , a mnogi od onih koji su shvatali ( ili su bar tako govorili) nisu bili dovoljno LJUDI da se protestu pridruže. Frfljali su u svojim buđavim kabinetima premećući po svojim buđavim glavama svoje buđave ideje. Nikada ih nigde nije bilo. Manimo njih. Za sve te godine nisam upoznao ni jednog jedinog ( a bilo ih je na hiljade) koji čuva američku zastavicu da bi mahao okupatoru. Ni jednog ko priželjkuje okupaciju ni protektorat, i ni jednog ko gaji patološku odbojnost prema svojoj zemlji(!?) svemu što nosi srpski nacionalni predznak. Ostalo navedeno je uglavnom tačno a ovo ste odlučili da nam pridodate. Netrpeljivost prema onima koji su Vašu zakukuljenu i učmalu frakciju uporno izvlačili na svetlost dana nikad niste krili, ali zaista, i ako je od Vas – previše je.
cia snajka (), 20.06.2007, 19:26
godinama vec kujem zaveru protiv svega sto je srpsko, ali dzaba, jer u srbiji postoje takvi intelektualni lumeni kao sto je dr. vukadinovic, raskrinkase me. ne vrede ni milioni dolara u mojim dzepovima, ni mrznja koju gajim prema srbiji i srbima, ni tajnovitost i sve sifre koje koristim u svojoj komunikaciji sa mentorima iz nekih belosvetskih metropola, dr. djordje me je provalio, gotov sam. a sad zapravo: novine koje djordja vukadinovica uzimaju za ozbiljno nisu bas dobre. kultura u kojoj djordje vukadinovic vazi za neki autoritet je u tuznom stanju. casopis u kom je djordje vukadinovic glavni urednik je zalostan. nema to veze sa srbijom i srpstvom. jedina veza je generalna zabokrecina koju smo svi ovde zajedno stvorili, u kojoj nas razni vukadinovici smaraju svojim visokoumnim sentencijama.
Zoran Kutoski (), 20.06.2007, 19:20
Mozda malo i izkarikiran, ali ne gubi na ubedljivosti – stvarno znam takve ljude. Volim da ih zovem „cika Brka“ po onom cika Brki iz autobusa kultnog srpskog filma „Ko to tamo peva“ koji jedva ceka da dodju Nemci i zavedu red nad njegovim, na zalost, zaostalim i primitivnim narodom. Nekada su to bili koje-kakvi ljoticevci i simpatizeri velikog vodje u Nemackoj, danas su to koje-kakvi en-ve-o-ci i simpatizeri poretka sa centrom u Briselu. Po meni nema puno razlike izmedju skinheda ili simpatizera helsinskog komiteta – jednako su ekstremi i odrodjeni od svog naroda, obitavaju u nekim svetovima koji ovde ne postoje, stalno zele da im domovina bude nesto sto nije i ne moze biti, cak se podjednako gnusaju tzv. „orijentalnih“ aspekata ovdasnje popularne kulture. Za jedne Kostunica je izdajnik i „sin jevrejke“ za druge je sponzor srpskog fasizma. Za jedne kragujevacki masakr je bio neophodan i oprostiv, a za druge NATO bombardovanje je bilo pozeljno i ne mogu da prezale sto nisu i kopnene trupe usle… Jeste, mnogi tacno primecuju da g. Vukadinovic se ne bavi podjenako onim vecinski
