Slavomir Gvozdenović, Srbin iz Temišvara, pesnik i poslanik u rumunskom parlamentu, nekadašnji član Saveta dijaspore, čovek koji svojim mislima, poezijom i velikim angažmanom doprinosi očuvanju identiteta Srba u Rumuniji i njihovom povezivanju sa braćom rasutom po celom svetu, prisustvovao je i ovogodišnjoj proslavi i Kongresu Srpske narodne odbrane u čikagu.
– Izražavam veliko zadovoljstvo što sam ponovo u čikagu i u Americi, na proslavi Vidovdana. I mi smo ovaj veliki praznik proslavili 27. juna u Temišvaru, kada su podeljene Vidovdanske povelje i posebne zahvalnice. Na akademiji je učestvovao Hor srpske crkve iz Temišvara, studenti srbistike govorili su stihove i tekstove o Kosovu, a uručena je i tradicionalna srpska književna nagrada, koja se dodeljuje deseti put. Na konkursu je učestvovalo pedesetak naših književnika koji žive širom Evrope. Bio je to naš Vidovdan, u svih 50 pravoslavnih crkava služene su liturgije, uz sećanja na našu najveću svetinju.
Slavomir Gvozdenović je i na Kongresu SNO i na proslavi Vidovdana posebno govorio o svetosavskom pamćenju i srpskom kulturnom blagu na prostoru Rumunije.
Spona između dve kulture
U manastiru Badijaž, zadužbini svetog Save, i ove godine će se održati „Dani preobraženja“, od 17. do 19. avgusta, uz tradicionalni srpsko-rumunski književni skup.
– To je još jedan dokaz da mi možemo biti spona između dve kulture, između dve književnosti i između dva naroda. Naša je sveta dužnost da poštujemo tuđe i čuvamo svoje, a pomažući izgradnju i očuvanje kulturnih veza pre svega pomažemo svom narodu – kaže za „Vesti“ Slavomir Gvozdenović.
– To nas drži Srbima, ta naša kultura. Savez Srba u Rumuniji je veoma važna organizacija, koja nas drži sve zajedno. Posebnu pažnju posvećujemo očuvanju tradicije i kulture. Srbi iz okruženja su poseban segment naše celokupne dijaspore, pa sam ja, svojim angažovanjem, uspeo da u okviru Saveta dijaspore osnujemo i Komisiju za Srbe iz okruženja. Jer, naš status je u susednim zemljama drugačiji, mi imamo status nacionalnih manjina, činimo poseban segment srpskog rasejanja. Mi nemamo pasoše Srbije i Crne Gore, nismo ih nikada ni imali, nismo nikada ni napuštali našu otadžbinu, nas su samo nesrećne granice podelile i razdvojile. I zato mi sada pronalazimo najbolje načine da povežemo te pokidane konce.
Ja dolazim sa jednog ruba srpstva na drugi kraj srpstva, u nastojanju da izgradimo trajni most saradnje. Doneo sam poziv da Folklorna grupa SNO „Sloboda“ iduće godine gostuje kod nas na najvećem srpskom folklornom festivalu u rasejanju. Mi želimo da pokažemo da možemo da budemozajedno i da mnogima pokažemo vrednosti naše tradicije i kulture. Tada ćemo napraviti i promociju knjige „čikago, Amerika, Vidovdan“, koju sam i ovde u čikagu predstavio, u kojoj sam zapisao svoje uspomene sa prošlogodišnje proslave u Novoj Gračanici.
Osim velikog angažovanja na važnim pitanjima svojih sunarodnika u Rumuniji, pesnik Gvozdenović po ustaljenom ritmu objavljuje svoju poeziju. Ova godina je za njega bila posebno produktivna.
– Obeležio sam 50. rođendan sa četiri knjige – Izabrane pesme „Krst i krik“ (dvotomni izbor moje poezije), zatim knjiga poezije na rumunskom jeziku „101 poema“ i nova knjiga „Strah u klopci“. Na promociji moje knjige bio je predsednik Udruženja pisaca Rumunije, ali i moje kolege iz Francuske 7 i ugledni srpski književnici. Bio je to veliki događaj u mojoj karijeri, jer sam tako nekako zaokružio svoj stvaralačiki ciklus.
