Слава храма у мученичкој парохији дрињачкој
2. Јануар 2021 – 18:00
У ратовима пострадали свештеници и цивили, црква потопљена због изградње хидроцентрале. Упркос страдалној историји задивљује подвиг верног народа Дрињаче и околних села.
Свету Литургију на празник Светог преподобномученика ђакона Авакума, коме је и посвећен храм у Дрињачи, служили су архимандрит Гаврило (Стевановић), настојатељ манастира Светог Николе на Озрену, протојереј Драган Негић, парох челопечки, протонамесник Дражен Стевановић, парох козлучки, и јереј Мићо Бабић, парох дрињачки.
Пригодну беседу о животу и страдању ђакона Авакума, као и о пророку Данилу и три младића одржао је архимандрит Гаврило (Стевановић), настојатељ манастира Озрена. Том приликом је подучио и верни народ о јеванђељским порукама које су универзалне и као што су важиле за време Светог ђакона Авакума тако важе и у данашња тешка времена.
После свете Литургије уследио је трократни опход и помен блаженопочившем патријарху Иринеја, свештеницима дрињачким Милану Петковићу и Тимотију Поповићу, војницима и свим невиним жртвама у отаџбинском рату са подручја парохије дрињачке.
Преломљен је славски колач са кумовима и верним народом. Кумовали су Стево Млађеновић и Бранко Мијатовић са породицама. Кумство за следећу годину преузели су Никола, Игор и Немања Млађеновић из Дрињаче.
Мученичка историја парохије дрињачке
Храм Светог ђакона Авакума у Дрињачи саграђен је и освештан 1969. године, а промислом Божјим и одлуком тадашњег Епископа зворничко-тузланског Лонгина (Томића) посвећен је Преподобномученику Ђакону Авакуму, јер је и парохија дрињачка кроз своју историју била мученичка и страдална.
У Првом светском рату парох дрињачки Тимотија Поповић обешен је од стране Аустроугара, да би његов наследник, свештеник Милан Петковић, такође пострадао у Другом светском рату мученичком смрћу у нацистичком логору Дахау. За време Другог светског рата десио се и велики покољ у Дрињачи и околним селима када је у неколико дана побијено 1.203 цивилне жртве.
Ту није био крај несрећама које су задесиле тај крај, јер је 1955. године парохијски храм Светих Кирила и Методија потопљен у језеро због изградње хидроцентрале у Зворнику. На нови храм се чекало пуних 14 година, а саградио га је верни народ Дрињаче и околних села радећи даноноћно како би имали где да приносе молитве Богу, причешћују се и упражњавају све друге верске потребе. О брзини изградње храма говори и чињеница да су 1968. године освештани темељи, а следеће 1969. године храм је био свечано освештан и завршен.
У прво време парохију дрињачку опслуживали су свештеници из Зворника, да би 1987. године за првог пароха дрињачког при храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи био постављен свештеник Милан Миловановић који се на парохији задржао пуних 20 година и за то време саградио парохијски дом и неколико филијалних храмова.
И за време одбрамбено-отаџбинског рата народ парохије дрињачке је поднео велика страдања, а најпознатији су примери страдања дечака мученика Слободана Стојановића из Каменице који је зверски убијен са својих 12 година, као и страдање 126 војника на Глођанском Брду од којих је већи део био из села која припадају парохији дрињачкој. Страдали су многи недужни цивили, старци и деца чији се споменик налази у порти храма.
Други свештеник на парохији дрињачкој при храму Светог ђакона Авакума био је Саво М. Јовић од 2006. до 2016. године, а трећи јереј Мићо Бабић, садашњи парох дрињачки.
Помен Слободану Стојановићу одржава се 27. јула, а војницима страдалим на Глођанском Брду 6. новембра сваке године. Парохија дрињачка чува успомену на потопљени храм Светих Кирила и Методија, па се тај празник увек свечано прославља као велики црквено-народни сабор, а Свети ђакон Авакум се прославља као црквена слава.
јереј Мићо Бабић, парох дрињачки
Извор: Епархија зворничко-тузланска
