Gostima se obratio predsednik udruženja Stojan Stevanović, koji je istakao da je ovo okupljanje tradicija koja se čuva i neguje i da je srećan što vidi goste koji su svojim prisustvom uveličali veoma bitan dan za udruženje, javlja za Program za dijasporu RTS-a Violeta Aleksić.
Domaćin je predstavio gostima udruženje, kao i goste koji su prvi put na slavi privrednika. Sledeći domaćini slave biće Dejan Simović i Darko Terzić.
Ovo veče svojim prisustvom uveličao je i generalni konzul Republike Srbije Zoran Jeremić, koji je predstavio još jednog uvaženog gosta, dr Nikolausa Voegela, koji je za naš narod i istoriju naše zemlje izuzetno važan.
Čudesna biografija
Naime, kada je davne 1930. godine ugledao Kralja Aleksaandra Prvog kako prolazi u otvorenom automobilu pored porodične vile Voegeli u Beogradu, tada sedmogodišnji Nikolaus je podigao ruku i mahnuo kralju. Kasnije bi ga viđao ponekad i ponovo bi mu mahao, iako je odmahivanje kralja više bilo upućeno dedi Henriju, koji je bio uspešan i veoma cenjen švajcarski bisnismen koga su zvali „Balkanski kralj“.
Neverovatna porodična istorija slavnog prezimena Voegel, dokumentovana i u novoj knjizi Balkanski kralj, pokazuje jedno drugačije vreme kao i to koliko je značajno poslovanje i umrežavanje individualnih preduzetnika za ekonomske odnose dveju zemalja. Bez švajcarskog imigranta Henrija Voegela (1866-1941), odnos između Konfederacije i bivše Jugoslavije bi se razvio drugačije. Tokom sedamdesetih godina, na primer, obim trgovine između dve zemlje bio je veći nego u odnosu na Švajcarsku i drugu po veličini svetsku ekonomiju, Sovjetski Savez – delimično zahvaljujucći Voegeliju i njegovim potomcima.
Henri Voegeli potiče iz ugledne porodice u Kantonu Glarus. Odatle se, kao adolescent, seli, želeći da proputuje i upozna svet. A gde je to bolje nego u Londonu, srcu Britanske imperije. Posle višegodišnjeg školovanja i lutanja koje ga je vodilo dalje u Otomansko carstvo u Istanbul i Smirnu, konačno se nastanio, kao uspešan biznismen u Beogradu i pomogao srpskom kraljevstvu da modernizuje svoju železnicu. Njegov mlađi brat Kristian (1872-1922) je vecć živeo u Beogradu, a bracća su imala dosta razvojnih potencijala na Balkanu.
Švajcarska donela napredak i modernizaciju
Tokom Balkanskih ratova 1912-1913, oni rade u svojim kancelarijama o trošku agencije Međunarodnog Crvenog krsta u Srbiji, gde su se veoma angažovali i zalagali da pomognu namučenom civilnom stanovništvu. Ubrzo nakon rata, Henri je 1921. godine osnovao Serbo-Suisse, koji je promovisao poslovnu saradnju između dve ove zemlje. U to doba Beograd se smatrao kapijom Orijenta, a Srbija zemlja sa puno mogućnosti.
Nikolas Voegeli rođen je 1927. godine. Učio je nemačkoj školi u Beogradu, a nedugo pre početka rata, preselio se u Švajcarsku. U međuvremenu, Rudolf Voegeli je bio na položaju u Beogradu i – kao i njegov otac i ujak pre toga – predvodio je kancelariju MKCK-a. Zahvaljujući njegovom posredovanju, 500 jugoslovenskih mališana bilo je zaštićeoi tako što su proveli ratne godine u sigurnoj Švajcarskoj.
Nikolaus Voegeli je postao advokat udaljen od stare domovine. Međutim, 60-ih ga je jugoslovenska ambasada pitala da li bi hteo da bude legalni predstavnik za Jugoslovene u Švajcarskoj, jer je i dalje dobro govorio srpskohrvatski. Tako se ponovo približio svojim zemljacima, a 1971. godine, sa svojim starijim bratom, osnovao je Švajcarsko-jugoslovenska privrednu komoru i još jednom promovisao dobre ekonomske odnose.
Njegov sin Petar, sada dopisnik SRF-a ( Švajcarska nacionalna televizija) u Berlinu, 2014. godine napravio je prilog o Prvom svetskom ratu za radio program Kontekst. Pozvao je svog oca, koji sam nije doživeo rat, ali mogao je recći sve priče koje je čuo kao dete. Kao rezultat toga, Stampfli Verlag ih je kontaktirao i pitao da li žele da naprave knjigu o svojoj porodičnoj istoriji.
„Tek tada sam shvatio kakvu izuzetnu istoriju ima moja porodica“, kaže Peter Voegeli.
Započeo je istraživanje, mnogo razgovarao sa ocem i putovao s njim u Beograd 2016. godine da obnovi sećanja iz svog detinjstva.
„Najviše od svega što me je iznenadilo da su se sve priče iz tog vremena pokazale istinitim“, kaže Vogeli smejući se.
Otac i sin radili su godinu dana na toj knjizi.
„Dugo živim u Cirihu i ovde se dobro osećam, ali Beograd i dalje ostaje deo moje domovine“, kaže Nikolaus Voegeli, koji i danas sa velikom simpatijom govori o slovenskoj duši ljudi u Beogradu. Još uvek ide na posao u svoju kancelariju na Bahnhofstrasse, gde je služio kao generalni konzul Maroka decenijama do danas.
Gost dr Ranko Rajević, osnivač MENSE
Na ovoj večeri udruženje je upoznalo i dr Ranka Rajevića, istaknutog naučnika koga je predstavio sveštenik Miroslav.
Dr Ranko Rajović je lekar specijalista, osnivač MENSE Jugoslavije (danas Srbije) i odseka za darovitu decu NTC (Nikola Tesla centar), član Borda direktora svetske MENSE i predsednik Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. Živi i radi u Novom Sadu, oženjen je i otac četvoro dece.
Na skupu je demonstrirao novi model učenja, kroz nekoliko pitanja i primera. Dr Ranko Rajević održao je nekoliko predavanja u Crkvenoj opštini u Cirihu, a najavio je i dolazak u aprilu. Ovog puta došao je u društvu svog sina, hemičara Vuka Rajovića.
Na krsnoj slavi udruženja pojavili su se i ostali čelnici mnogih srpskih udruženja. Uz odličnu organizaciju domaćina slave i podrške Crkvene opštine Cirih, divnih i eminentnih gostiju, kao i pesme koju su svi uz klavir zapevali, ovo veče će ostati svima u sećanju.
