Reformistički kandidat Masud Pezeškijan pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Iranu, nadmašivši tvrdolinijaša Saida Džalilija. Ovaj političar je zemlji koja se godinama unazad suočava sa zapadnim sankcijama, obećao rušenje barijera sa Zapadom, i to da će olakšati sprovođenje zakona o obaveznim maramama.
Prema prebrojanim glasova od subote ujutro, Pezeškijan je pobedio sa 16,3 miliona glasova, a Džalili je osvojio 13,5 miliona.
Pristalice Pezeškijana, kardiohirurga i dugogodišnjeg poslanika, izašle su na ulice Teherana i drugih gradova pre zore da proslave njegovu veliku pobedu nad Džalilijem – bivšim nuklearnim pregovaračem bliskim iranskom vrhovnom lideru.
Pezeškijan nije obećao nikakve radikalne promene iranskoj šiitskoj teokratiji i dugo je držao vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija, za konačnog arbitra u svim državničkim pitanjima. Međutim čak i Pezeškijanove skromni ciljevi, mogli bi da se kose sa stavovima iranske vlade koju još uvek uglavnom drže tvrdolinijaši.
U prvom krugu glasanja 28. juna zabeležen je najniži odziv u istoriji Islamske Republike od revolucije 1979. godine.
Iranski zvaničnici dugo su ukazivali na izlaznost kao znak podrške šiitskoj teokratiji u zemlji, koja je pod pritiskom zbog višegodišnjih sankcija koje su slomile ekonomiju zemlje, zbog masovnih demonstracija i intenzivnih obračuna protiv svih neistomišljenika.
Vladini zvaničnici, sve do vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, predviđali su veću izlaznost još kada je glasanje počelo, a državna televizija je emitovala slike skromnih redova na biračkim mestima.
Međutim, video snimci koji su kružili internetom, prikazali su pojedina birčka mesta koja su bila gotovo prazna.
Više od 61 miliona Iranaca starijih od 18 godina imalo je pravo glasa, od kojih oko 18 miliona između 18 i 30 godina. Glasanje je trebalo da se završi u 18 časova, ali je produženo do ponoći da bi se povećala izlaznost.
Pokojni predsednik Ebrahim Raisi, koji je poginuo posle pada helikoptera u maju, viđen je kao Hamneijev štićenik i potencijalni naslednik na mestu vrhovnog vođe.
Iako Hamnei ostaje donosilac konačnih odluka o državnim pitanjima, ko god da na kraju pobedi na predsedničkim izborima, mogao bi da skrene spoljnu politiku zemlje ka konfrontaciji ili saradnji sa Zapadom.
U zemlji mnogi tvrde da je Raisi bio umešan u masovna pogubljenja koja je Iran izveo 1988. i u obračune sa neistomišljenicima, koji su protestovali zbog smrti Mahse Amini 2022, mlade žene koju je policija pritvorila zbog navodnog nepropisnog nošenja obavezne marame.
Iran je u aprilu pokrenuo svoj prvi direktan napad na Izrael, a militantne grupe koje Teheran naoružava u regionu – poput libanskog Hezbolaha i jemenskih Huti pobunjenika – angažovane su u borbama od početka.
Iran obogaćuje uranijum na visokim nivoima i ima zalihe dovoljno velike da napravi nekoliko nuklearnih oružja.
Tokom kampanje se takođe više puta pokretalo pitanje šta bi se desilo ako bi Donald Tramp pobedio na novembarskim izborima u Sjedinjenim Državama. Tramp je povukao Ameriku iz iranskog nuklearnog sporazuma 2018, a ova zemlja je vodila indirektne razgovore sa administracijom Džoa Bajdena, iako ne postoji jasan pomak ka ograničavanju nuklearnog programa Teherana u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.
Post Views: 60
