Slikar Zoran Anđelković iz Mrzenice poklonio svoje delo Deca Jasenovca istoimenom udruženju iz Pariza

Slikar Zoran Anđelković koji živi i stvara u selu Mrzenica, opština Ćićevac kod Kruševca poklonio je predsedniku francuskog udruženja Deca Jasenovca iz Pariza Davidu Jakovljeviću sliku posvećenu stradaloj deci u Jasenovcu, koja se zove isto kao i njegovo udruženje Deca Jasenovca.

Zoran i David su se sreli u Zoranom vrlo interesantnom i živopisnom ateljeu starom oko 200 godina.  To mesto je carstvo mnogih inspiracija, boja, zidova punih mnogih umetničkih dela, a još više istorije i priče o srpskom narodu. U prelepom ateljeu uz kafu i domaću rakiju sklopilo se novo pravo prijateljstvo, koje je postalo i više od toga –  bratstvo. Dva dana druženja su protekla kao tren. Zoran je svom gostu iz Pariza pokazao ne samo sve lepote svog ateljea, slika, novinskih članaka, ordena, medalja, nagrada, minijatura… već lepote sela Mrzenice, okolnih mesta, prelepe prirode i samog carskog Kruševca. „Bio sam oduševljen ne samo poznavanjem istorije srpskog naroda i samog grada Kruševca koji mi je Zoran pokazao već sam imao priliku da vidim odakle je vojska cara Lazara krenula ka našem svetu Kosovu sa Metohijom. To je za mene posebno važno pošto sam u poslednjem ratu na Košarama izgubio svoga brata Branislava Negića. Zatim Zoran mi je pokazao mnoge važne znamenitosti Kruševca, a među njima spomenik iz Sorbone, dar Francuza, koji stoji u centru Kruševca i koji je posvećen Kosovskog bitci iz 1389. godine. Takođe sam video Lazaricu, divne spomenike i zgrade po Kruševcu, upoznao puno Zoranovih prijatelja, porodicu…”, oduševljeno je ispričao David Jakovljević.

Slikar Zoran Anđelković nije krio činjenicu u razgovoru za medijski portal Rasejenje.info, da se u njemu se od njegovih tinejdžerskih dana, kada je prvi put posetio muzej logora Jasenovac, rađala ideja oslikavanja dela posvećena stradalim u Jasenovcu. „Sliku sam posvetio malim Svetiteljima i Mučenicima DECI JASENOVCA i ostalima u logorima gde su bila srpska, jevrejska i romska deca”, naglasio je Zoran. Bila su to dva meseca rada, suza i molitvi za nevine duše.  
Zoran je pratio rad Davida Jakovljevića i njegovog udruženja i počeo je dodatno da izučavanja na koji su način ustaše ubijali Srbe, Jevreje i Rome u tom zloglasnog dečijem logoru. Za sve, pa i za njega je strašno i vrlo teško prihvatljivo da je među ubijenima mnogo dece stare od nekoliko dana pa do punoletstva, zatim zverski način na koji su naša deca ubijana. Zoran je rekao da ga je Davidova ideja podigla i dala hrabrost da počne da slika sliku a sam Bog snagu da „s tim malim mučenicima i svetiteljima počne i završi”.

„Dok sam radio na slici još više sam ulazio u kompleks same priče. Znao sam dosta ali ne mnogo detalja. Radići sliku često sam pored nje plakao, bio sam ganut kao čovek i nisam mogao da verujem da su takva nedelja mogla da budu učinjena. To što su ustaše radile našem srpskom narodu, jevrejskome i romskom, takva zverstva, to istorija čovečanstva nije zapisala. A David je dao podstrek da to delo završim i logično je da pripada njemu i njegovom budućem Muzeju žrtava u Parizu. Hvala mu na svemu što radi da se ti naši mučenici pre svega mali mučenici ne zaborave i da se o njima čuje u svetu”, dodao je Zoran.
Sa druge strane i Jakovljević je veoma dirnut Zoranovim delom. I slikom i gestom i dušom plemenitom i samoj idejom, realizacijom jednog takvog dela, koje jasno govori o stradanju ponajviše srpske dece. To su cvetići koji nisu imali priliku da se razviju, otvore, koje niko nije mogao da ubere i da se sa njima igra i uživa. Mnogo detalja, mnogo hladnog oružja koja su korišćena, istorijskih priča i dogovora koji nisu išla na ruku Srbima, Jevrejima i Romima.

„Kada mi je Zoran predao sliku obuzele su me emocije. Jedino što sam mogao da kažem u tom trenutku i to zatvorenih očiju bilo je hvala. Misli su mi bile ka svim našim mučenicima i novomučenicima. Bilo je tu i radosti i tuge. Tuge što ih nema, a radosti što ih nismo zaboravili, što su oni ponovo sa nama. Zoran nijednog trenutka sebe nije pokazao u prvom planu. Njegov rad je pokazao sve. Svaku emociju. Svaku suzu, svaki neubrani cvet”, rekao je za portal Rasejanje.info, David Jakovljević.

„Zorana i njegov rad mnogo cenim, oduševljen sam kako je platno preneo našu istoriju i ona je prepoznatljiva za njegova dela. Svako ko hoće može da vidi kroz šta su Srbi kroz istoriju prolazili i kako su prošli. Ova slika će naći posebno mesto u Parizu i svi će moći da vide kako su srpska, jevrejska i romska deca stradala u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Kada je ljudi na Zapadu vide biće im jasnije o čemu pričamo i na šta ukažemo da treba da se uči u svetu i kako je i naš, jevrejski i romski narod stradao u NDH”, dodao je Jakovljević. On je sa ponosom dodao da će njegovo udruženje sa Savezom  Srba Francuske,  čiji je takođe predsednik, organizovati Zoranu izložbu u Parizu, na kojoj će biti pozvani predstavnici svih naroda da vide istoriju, stradanje, patnju, tugu ali radost srpskog naroda.

Zoran Anđelković je rođen 8.avgusta 1967. u Kruševcu. Slikarstvom se bavi skoro 40 godina. Oženjen je, otac je dvoje dece. Živi, radi i stvara u svom rodnom selu Mrzenice. Imao je niz samostalnih i zajedničkih izložbi.

Par Zoranovih umetničkih dela
Foto: Z. Anđelković

Prva samostalna izložba bila u rodnom selu Mrzenica 1993.godine a potom su se ređali izložba u Kruševcu, Ćićevcu, Vlasoticu, Beloj Crkvi, Beogradu, Čikagu, Torontu, u Volgograd…. Zajedničke izložbe imao je u Kruševcu, Aleksandrovcu, Varvarinu, Požarevcu, Knjaževcu, Kragujevcu a u inostranstvu u francuskom Avru, Pragu u Čehoslovačkoj, Katovice u Poljskoj i bezbroj grupnih izložbi. Učesnik je više međunarodnih likovnih kolonija Stalac, Varvarin, Volgograd-Rusija, Beograd, Belogradičnik Bugarska, Makedonija Sveti Nikola, Brčko u BiH….
Dobitnik je više zahvalnica ,nagrada za minijaturu naive, druga nagrada i diploma od udruženja Rasinus, dobio je orden Tesline naučne fondacije, zlatnu medalju Fondacije Nikola Tesla, dobitnik je više nagrada za plakat filma Sedam hiljada duša, učesnik je više humanitarnih akcija.  Član je likovnog kluba Dimitrije Simić i Rasinus iz Kruševca.

Katarina Krstić-Tadić
Izvor: Rasejanje.info