Iako je od izbijanja ustanka u mestu Srb prošlo sedamdeset i sedam godina događaji iz slavne i slobodarske prošlosti ne smeju biti zaboravljeni, jer u vremenu kada se sve češće propagiraju u ratu pobeđene fašističke ideje vreme je da se zaštite slobodarske tekovine Drugog svetskog rata, poručeno je u Srbu.
– Na događaje iz prošlosti moramo gledati kao na pouke, a događaji iz 1941. mogu biti pouka kakvi odnosi među ljudima mogu biti. Dakle, da ljudi jedni drugima preko noći mogu postati neprijatelji, da susedi preko noći postanu zločinci i ubice i ponašaju se kao zveri, a istovremeno pokazuju da ljudi jedni drugima mogu biti braća, da mogu pomagati jedni drugima, spašavati ih i ginuti jedni zbog drugih. Mislim da je to glavna poruka i pouka ovoga što se danas obeležavalo u Srbu. Odnosi između Hrvata i Srba su bili takvi da smo, na žalost, imali zločine, pokolje, ali takođe imali smo i saradnju, spašavanje i mislim da bi zbog toga i dalje trebali obeležavati današnji dan- rekao je profesor na zagrebačkom Filozofskom fakultetu Hrvoje Klasić.
-U rat nismo išli da se borimo za vlast ili ideale, već protiv okupatora i kvislinga. Šesta lička je prešla težak i krvav put od 15.000 kilometara i postala je elitna borbena jedinica. Danas doživljavamo da pojedinci i neke grupice pokušavaju da zabrane ovo okupljanje- rekao je Jovo Korica, koji se obratio u ime Udruženja boraca, potomaka i poštovalaca Šeste proleterske divizije „Nikola Tesla“.
„Aktuelna vlast ovaj događaj zaboravlja“
Zamenica opštinske načelnice u Gračacu Rajka Rađenović, naglasila je kako se slobodarski duh Like neće i ne sme ugasiti.
– Pozdravljam vas iz partizanskog Srba, a oni koji galame, odnosno protestvuju protiv Dana ustanka, neće nas sprečiti da obeležimo godišnjicu ustanka protiv NDH. Umesto da država troši novac na povratak izbeglica, obnovu i elektrifikaciju, ona troši na osiguranje nas koji branimo ustavne vrednosti. Civilne žrtve jednako nas bole i za nas su sve iste. Međutim, pravimo razliku između NOB-a i NDH, partizana i ustaša, dobra i zla – rekla je Rajka Rađenović.
Predsednik Saveza antifašističkih boraca (SABA) Franjo Habulin, rekao je u govoru okupljenima podno spomenika da ustaška država nije bila hrvatska država i da aktuelna vlast ovaj događaj zaboravlja.
– Stvara se Hrvatska u kojoj za antifašiste nema mesta. U Hrvatskoj treba biti mesta za sve nas jer smo svi mi ova zemlja i živi deo društva – rekao je Habulin.
Osvrnuo se i na doček hrvatske fudbalske reprezentacije u Zagrebu naglasivši da je dolazak jednog pevača tamo bilo ‘besramno korišćenje sjajnog uspeha u političke svrhe i jednooumlje s crnim predznakom.
– Današnji dan znači borbu za slobodu, bratstvo različitih naroda, pre svega hrvatskog i srpskog, koji su za tu slobodu učinili toliko da ih se mi danas trebamo sećati i ne smemo zaboraviti to što su zajedno učinili za zajedničku zemlju- istakao je predsednik SNV-a Milorad Pupovac, i dodao:
-Ovde se okupljamo da bi branili vrednosti antifašističke republike. Mnogi kada danas govore o antifašizmu neće spomenuti ni Srbe, ni Srb, ni partizane, niti Tita, za kojeg ima mesta u Evropi, ali ne i u Hrvatskoj. Antifašizam je vrednost koje je nastala u istorijskom trenutku kada su populističke, nacionalističke, nacističke i fašističke snage počele zatirati pluralizam, jednakost, počele progoniti ljude zbog njihovih uverenja, verske i etničke pripadnosti i zato želim da antifašizam bude konstitutivan element Hrvatske. Dugo se govori da su ovi ustanici ustali protiv države, a oni su ustali protiv zla koje je ta država počela provoditi samim proglašenjem. Počele su masovne egzekucije u Gudovcu, Glini, Banskom Grabovcu i drugde. A onda Jadovno, pa ovde u okolnim selima nekoliko stotina muškaraca, žena i dece u pohodu ustaške vojske. Sećamo se svih stradalih i u Brotnju i u Borićevcu, nezavisno o broju, i molim vas da se minutom šutnje setimo svih njih. Slava i pokoj i nedužnim Hrvatima i Srbima koji su stradali na ovim prostorima 1941. godine- rekao je Milorad Pupovac.
U Jugoslaviji je 27. jul bio Dan ustanka naroda RH
U bivšoj jugoslavenskoj državi, 27. jul službeno se slavio kao Dan ustanka naroda Hrvatske, a nakon osamostaljenja Hrvatske taj je praznik ukinut. Državni praznik je postao Dan antifašističke borbe, koji se slavi 22. juna u spomen na osnivanje Prvoga sisačkog partizanskog odreda i početka organizovane antifašističke borbe u Hrvatskoj. Nakon nekoliko nedelja izloženosti ustaškoj represiji, stanovništvo ličkog kraja 27. jula 1941. odlučilo je podignuti ustanak. Ustanak je buknuo koordinisano, s obe strane gornjeg toka Une, na teritoriju jugoistočne Like, u Srbu, i jugozapadne Bosne, u Drvaru.
Ove, kao i prethodnih godina, ali u znatno manjem broju, u Srbu su se okupili i pripadnici hrvatske ekstremne desnice, predvođeni Draženom Kelemincem, koji su protestovali zbog obeležavanja Dana ustanka. Iako se ove godine nije zvanično obratio prisutnim antifašistima, bivši predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić, komentarišući proteste, rekao je da tu mizernu grupu čine ljudi izgubljeni u vremenu i prostoru te da mu nije jasno zašto te mizerne grupe žele zaustaviti na silu ono što je propisano hrvatskim Ustavom.
Skup su organizovali Srpsko narodno veće, Savez antifašističkih boraca i antifašista i srpski predstavnici u lokalnoj vlasti, a pored pomenutih govornika obeležavanju Dana ustanka prisustvovali su brojni predstavnici antifašističkih udruženja sa područja bivše Jugoslavije, predstavnici lokalnih zajednica, kao i Dragana Jeckov, saborska zastupnica SDSS-a.
U kulturno-umetničkom programu nastupio je i Antifašistički hor „Naša pjesma“, koji je za ovu priliku sastavljen od učesnika Antifa-kampa, koji je protkele nedelje održan u Srbu, u organizaciji Srpskog narodnog veća i Mreže antifašistkinja iz Zagreba, ali i lokalnog stanovništva koje je i na taj način dalo svoj doprinos obeležavanju ličke slobodarske tradicije.
Nakon obeležavanje 77. godišnjice Dana ustanka ispred centralnog spomenika, u Srbu je tradicionalno održan i lički višeboj.
The post Slobodarski Srb – mesto u kojem se i danas osvaja sloboda appeared first on srbi hr.
