Srpski savet Velike Britanije pomirio sve srpske opcije. – Mladi i uspešni ljudi na čelu. – Glavni cilj Srpski kulturni centar u Londonu
Glas od nekuda iz sveta da su se „Srbi složili” nesvakidašnja je vest. Kada tako pomirene sunarodnika vode mladi, pametni i školovani ljudi od kojih većina još nije napunila ni tridesetu, i kada su svi zajedno rešeni da im jedan od glavnih ciljeva bude otvaranje Srpskog kulturnog centra, onda je nesumnjivo reč o novim vetrovima u srpskoj dijaspori.
Upravo takve vesti stižu ovih dana iz srpske zajednice u Velikoj Britaniji, iz jedne od najstarijih dijaspora u Evropi, do pre nekoliko godina prevashodno sastavljenoj od političke emigracije i poslovično razjedinjenoj u više malih i neuticajnih etničkih organizacija.
Neda Maletić, magistar dramaturgije, prevodilac, donedavni prvi sekretar ambasade SCG u Londonu i neformalni PR Srpskog saveta Velike Britanije, kaže da na Ostrvu počinje da funkcioniše model koji bi mnogim srpskim zajednicama u Evropi mogao da posluži kao uspešan pelcer.
Pismo na hiljadu adresa
– Srpski savet Velike Britanije je nezavisna, neprofitna i nepolitička organizacija. Nastao je iz potrebe da više od 70 hiljada Srba, koliko se procenjuje da ih živi u ovoj zemlji, dobiju jedno autoritativno telo koje će ih predstavljati i pred maticom i pred britanskim institucijama.
Većina srpskih opcija, koje su dugo izgledale nespojive, uspele su da se pomire, uz opasku da će svaka od njih zadržati svoje specifičnosti. Ali, preovladao je saborni duh na onim pitanjima oko kojih nema sporenja, a to je pomoć Srbiji i podrška Srbima koji žive u Britaniji. Rešen je i najteži problem za ovakve poslove, prebrođen je generacijski jaz.
– U Britaniji imamo jednu od intelektualno jačih grupacija u rasejanju. Danas je veći deo tih ljudi dobro etabliran u englesko društvo, imaju posao i decu. I naročito oni koji imaju malu decu postaju zainteresovani šta mi kao zajednica možemo da im pružimo. Negde sredinom devedesetih oni su bili zauzeti svojom borbom za opstanak, dok su danas okrenuti interesima zajednice. Uz to, nama je cilj da stvorimo okvir unutar koga ćemo moći da prenosimo našu kulturu i da je prezentiramo Britancima. Nastojimo da eliminišemo jezičku barijeru prema njima, jer je očito da oni vole da dođu i slušaju našu muziku, da prisustvuju našim crkvenim svečanostima – ističe Neda Maletić.
U Upravnom odboru Saveta je 16 članova, od kojih je više od polovine mlađih ljudi, a osnovni kriterijum da se dođe na listu, za koju se glasalo širom Velike Britanije, gde god ima Srba, bio je da su kandidati napravili neko dostignuće bilo profesionalno u Britaniji, bilo u srpskoj zajednici, kao i da ostali vide da su oni angažovani i da predvode našu etničku organizaciju. Na čelu je Petar Janković, poslovni čovek koji skoro 40 godina živi u Engleskoj, poznat po svom angažovanju i sa autoritetom koji može uspešno da prebrodi dosadašnje podele među sunarodnicima.
Nosioci kraljičinog ordena
Među članovima je i jedino dvoje Srba dobitnici jednog od najviših priznanja u Velikoj Britaniji Member of British Empire, koju kraljica dodeljuje jednom godišnje za doprinos britanskom društvu. To su Olga Stanojlović, ćerka starog srpskog emigranta, koja je svoj rezultat ostvarila radeći u Britanskom savetu i Ivan Aleksić, industrijalac koji je svoju fabriku preneo u Srbiju.
Tu su i Marko Ninković, advokat iz čuvene beogradske advokatske familije, Miloš Stefanović, perspektivni stručnjak zaposlen u Siti banci, Maja Momčilović Džordan, pijanista i osoba koja okuplja umetnički svet srpskog porekla, dr Milena Kostić, lekarka i dobrovoljna nastavnica u srpskoj školi, Nikola čobić, jedan od najboljih pesnika dijaspore, koji je pokrenuo sa Britancima književni časopis „Vulf” u čijem se svakom broju pojavi makar po jedno srpsko ime, Milica Hauvel, zaposlena u Londonskoj ekonomskoj školi, tu je Gordana Miler glavna za pozorišne predstave, Marko Kraljević koji je uspešan u londonskom sitiju, protođakon đorđe čekerevac…
– Mladi, neopterećeni prošlošću, opredeljeni da rade moderno i da prikažu neku modernu Srbiju svojim novim sugrađanima mogli su da se okupe i krenu ka zajedničkom cilju – veli naša sagovornica.
A jedan od najvažnijih ciljeva im je, pored postavljanja spomen-ploča na zgrade u kojima su nekada živeli Crnjanski i Pekić, otvaranje SKC-a, Srpskog kulturnog centra.
– London je lonac mnogih etničkih grupa i zato je važno da kao i drugi imamo svoj kulturni centar. Ako nemate veliki izlog vaše kulture u Londonu, niste ništa uradili. Vidimo taj centar kao neku vrstu knjižare – galerije za mlade ljude. Za tu namenu treba nam 150 hiljada evra godišnje i mislimo da taj trošak ne bi morao da padne samo na pleća dijaspore, već bi i matica mogla da pomogne, za šta smo mi ponudili projekte u nekoliko ministarstava – poručuje na kraju Neda Maletić.
Radivoje Petrović
