Dr Snežana Janković, ambasadorka Republike Srbije u Nemačkoj nakon nedavnog stupanja na dužnost upriličila je prvi susret sa predstavnicima srpske dijaspore u Berlinu. Obraćanje ambasadorke, njena predusretljivost i otvorenost da se čuju sva mišljenja i sugestije, naišao je na nepodeljene simpatije prisutnih gostiju. Odmah je otklonjena svaka sumnja da će ovakvo angažovanje dati do sada najveći doprinos organizovanju dijaspore u Berlinu, koji je do sada neki naš diplomata postigao. Ambasadorka je na osnovu bogatog diplomatskog iskustva u Japanu i Švajcarskoj zaključila da mnogi projekti nisu uspeli da se realizuju zbog nedostatka upornosti kod naših ljudi.
U pohode hramovima
Prethodno je posetila oba hrama Srpske pravoslavne crkve u nemačkoj prestonici, Crkve Svetog Save i Vaskrsenja Gospodnjeg. Pritom je razgovarala sa starešinama bogomolja, protojerejima stavroforima Draganom Sekulićem i Veljkom Gačićem, kao i sa predsednikom Crkvene opštine Berlin, Draganom Mitrovskim. Nakon upoznavanja s istorijatom Crkvene opštine Berlin, pomenuta je ideja o intenzivnijoj saradnji Crkve i ambasade u Berlinu, radi očuvanja vere i jezika u dijaspori. Posebno je naglašena briga za najmlađe naraštaje i rad dopunskih škola.
Zatim je usledio susret u Ambasadi Republike Srbije sa našim ljudima. Prisutni su se uverili da će ambasadorka Janković dosledno i sveobuhvatno da se posveti svim izazovima koji je čekaju na ovoj važnoj diplomatskoj poziciji.
Nakon sastanka, dr Snežana Janković je za „Vesti“ istakla da je ovo prvi sastanak sa predstavnicima rasejanja otkako je stupila na mesto ambasadora u Nemačkoj, pre tri meseca:
– Želela sam da se upoznam sa aktivnostima udruženja i da vidim sa kakvim se problemima suočavaju i koje sugestije imaju i za ambasadu i uopšte za širu zajednicu u cilju poboljšanja tog položaja. Mislim da je ovo veoma važan skup i za mene lično kao ambasadora da bih mogla da se orijentišem u tome šta bi trebalo da bude moj prioritet. Takođe je važno da se ljudi međusobno upoznaju, informišu o aktivnostima drugih i unaprede saradnju. Moji utisci o prisutnim predstavnicima dijaspore su veoma povoljni, vidim da ima svih generacija naše dijaspore, od najstarijih koji su ovde došli pre pet decenija do onih koji su tu tek nekoliko godina. Svi su raspoloženi da rade za dobrobit naše zajednice.
Uz napomenu da veoma ceni vreme koje su predstavnici dijaspore izdvojili za ovaj susret, dr Snežana Janković je naglasila da je veoma bitno da svi budu bolje informisani o međusobnim aktivnostima.
Nagrada za upornost
– Energiju koju svi pojedinačno ulažemo potrebno je da udružimo ne bismo li postigli bolje rezultate. Službovala sam u Japanu i u Švajcarskoj do sada. U zemlji od 130 miliona stanovnika kao što je Japan ima samo 150 naših sunarodnika, dok je u Švajcarskoj naša dijaspora znatno brojnija i ima nas više od 200.000. To je bilo veoma korisno iskustvo. Nadam se da ću to moći i ovde da iskoristim. Oni imaju slične potrebe, kako za integracijom, tako i za očuvanjem svojih korena i tradicije, pa se nadam da ću biti dobar ambasador našoj zajednici.
Mirko Jović, dugodišnji član nemačke partije SPD, ne krije oduševljenje sastankom:
– Ja sam prezadovoljan da je prvi put u ovu kuću ušla „domaćica“, žena, prva ambasadorka koju je ova kuća videla i utisak koji je ostavila je fantastičan! Pokazala je neverovatnu kulturu, mirnoću i ubeđen sam da ćemo imati veliku korist od nje, ali i ona od našeg rada. Ako se nastavi sa ovakvim konstruktivnim razgovorima, biće dobro i za nas, i za škole, i za klubove, i za sve ostale. Želim joj srećan dolazak, uspeh u radu, a mi ćemo joj pomoći u tome.
Đuro Plavšić, dugogodišnji građevinski preduzetnik i autor tek izašle knjige „Srbi u Berlinu“, o organizaciji dijaspore veli:
– Neophodno je da se prvo baza ojača, i onda je lako nadgraditi kada je temelj dobar. Izneo sam glavni problem i nadam se da će vlast imati dovoljno snage i moći da sasluša i da konačno krene da rešava problem naših zajednica svuda u svetu. Posebno bih naveo pozitivan primer kako je to delimično realizovano u Sloveniji i u Austriji. Uspeh je kada se zasadi drvo i kasnije beru jabuke sa tog drveta, a ako neko hoće samo da bere jabuke, onda od kuće i imanja nema ništa.
Plavšić je u Nemačkoj od sedamdesetih godina prošlog veka:
– Dobro je kada u teškim periodima shvatimo da samo velikim trudom možemo iz toga da izađemo. Tako je bilo i u udruženju koje sam vodio, radilo se danonoćno, tu su bile i vredne domaćice koje nikad nisu odustajale. Organizovali smo vidovdanske turnire u fudbalu, gde je učestvovalo i po 26 ekipa raznih nacionalnosti. Predsednik jedne berlinske opštine bio je fasciniran kako smo uspeli da okupimo toliko mladih ljudi. Godinama nam se zahvaljivao i bio drag gost na slavi. Uvek je isticao nas što smo uspeli da mnogo mladih ljudi zaštitimo od negativnih uticaja ulice i uključimo ih u folklorne, sportske i druge programe. Svestan sam da uvek možemo da uradimo bolje i više, ali najznačajnije je da od svojih ciljeva ne smemo da odustanemo.
Iskustvo iz Švajcarske
– Mogu da kažem da sam vrlo ponosna što sam u Švajcarskoj uspela da skrenem pažnju državnog vrha Srbije na aktivnosti, rad i posvećenost naših ljudi. Prošle godine Savez srpskog folklora Švajcarske odlikovan je državnim ordenom Srbije za njihovu posvećenost u negovanju srpske tradicije. Mi smo skloni da često odlikujemo strance i da ne cenimo dovoljno ono što naši ljudi čine, a posebno ono što čine u inostranstvu u ime održanja srpskog jezika, tradicije i kulture – ističe dr Snežana Janković.
Dirljive svetkovine
Dana Kikić Nemet živi u Berlinu 13 godina.
– Prvi put sam dobila poziv na ovakav razgovor i veoma sam zadovoljna kako je sve proteklo. Ambasadorka je izuzetno spremna da nas sve sasluša. Do sada sam nastojala da se uključim u neka okupljanja naših ljudi, gde je uvek bilo interesantnih ideja, ali se ništa nije ostvarilo. Ja sam definitivno fascinirana angažmanom starije generacije koja je nama pripremila put, i pitam se da li bismo i mi uspeli da kroz sve te prepreke i nedaće prođemo i sačuvamo ovaj nivo optimizma. Svojevremeno, došavši iz različitih, prevashodno egzistencijalnih razloga, mi smo se smejali našoj emigraciji zašto pravi pitu u Berlinu i organizuje Svetosavsko veče. Sada nam to deluje veoma dirljivo i mnogo nam znači pre svega za našu decu. Pritisci asimilacije su veliki, i sve te forme naše kulture, izvanredno su značajne da sačuvamo svest ko smo i gde su nam koreni, i gospodinu Plavšiću možemo samo da budemo zahvalni na tolikom angažovanju.
Moć kulture
– Naša matica treba da shvati da smo mi ujedno i poslednja generacija koja je donela našu originalnu kulturu, i ako nas ne iskoristi da se kultura prenese na nove generacije, omladina će za maticu biti izgubljena. Matica ne treba više nama da se bavi, već našim unucima i praunucima, a njima ovde treba jedan Srpski kulturni centar – ističe Đuro Plavšić.
Humanost bez granica
Nikola Cvijanović, predsednik Humanitarne organizacije Srbi za Srbe u Nemačkoj, sa sedištem u Nirnbergu, navodi:
– Veoma sam zadovoljan izuzetno konstruktivnim razgovorom, a ubeđen sam pa ćemo sa malo aktivnosti znatno povećati stepen donacija svima kojima je pomoć najpotrebnija. Sedište naše humanitarne organizacije je u Nirnbergu, jedan ogranak u Berlinu, i imamo veoma mnogo aktivnih članova širom Nemačke, u Frankfurtu, Minhenu, Augzburgu, Lajpcigu… Pomažemo srpske porodice u svim delovima Balkana, u Republici Srpskoj, u Federaciji, Crnoj Gori, Srbiji, a nedavno smo pomogli i jednoj porodici u Makedoniji. Na listi je još 700 porodica koje čekaju pomoć. Sarađujemo sa mnogim lokalnim humanitarnim organizacijama, a posebno sa parohijama Srpske pravoslavne crkve, od kojih i dobijamo informacije o najugroženijim porodicama.
Krupni koraci
Dr Dragan Marinković, docent na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i redovni profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu, u nemačkoj prestonici živi duže od 12 godina:
– Imam mnogo obaveza na oba univerziteta, kao i na poslu urednika časopisa „Fakta univerzitatis“, koji izdaje Niški univerzitet na engleskom jeziku i bavi se mašinstvom. Upravo ovakvi sastanci idu u smeru da se svi bolje organizujemo i nadam se da će ih biti više. Porodično i poslovno sam čvrsto vezan za Berlin, pa u njemu vidim i svoju budućnost. Ovo su već krupni koraci, i siguran sam da će biti mnogo bolje i mnogo više.
Чланак Slogom do dobrobiti се појављује прво на Vesti online.
