Dmitar Polovina direktor Slovenacke gospodarske zbornice u Beogradu, prvog predstavništva u svetu u stogodišnjoj istoriji Slovenacke privredne komore, privremeno je smešten u prostorijama subotickog proizvodaca „Sever“ na pocetku Knez Mihailove ulice. „Sever“ je nekad bio isporucilac elektromotora za veš-mašine proizvodene širom bivše Jugoslavije, a danas treba da otpusti 2000 od 3700 radnika da bi preživeo. Prošle nedelje poceli su prvi pregovori izmedu „Gorenja“ i „Severa“ o obnavljanju te saradnje, ali je problem kontinuitet isporuke motora, što je za srpsko preduzece ubijeno sankcijama i hiperinflacijama veliki izazov.
„Novitet“ iz „Laboda“
Ni „Gorenje“ koje je prošle godine doživelo veliki povratak na srpsko tržište nije ono „Gorenje“ koje smo nekad poznavali. Iako je Slovenija bila i ostala neuporedivo bogatija od Srbije, razlog zbog koga „Gorenje“ danas može da izvozi više od polovine svoje proizvodnje na zapadno tržište je cinjenica da se slovenacka država pokazala veoma tvrdog srca kad su socijalisticki giganti (pa i „Gorenje“) bili prinudeni na demontiranje na rastavne delove i privatizaciju.
Polovina, koji je nekad bio direktor srpske spoljnotrgovinske firme „Hempro“ – velikog izvoznika slovenackih proizvoda, nosi sako „mdž njadž“ možda najbriljantnije i najekskluzivnije srpske trgovacke marke u tekstilu, koju je proizvodio „Jugoeksport“. „Jugoeksport“ koji je zid do zida sa kancelarijom Polovine, danas je u stecaju, a prodaje, isto tako ekskluzivni, program „Laboda“.
Vecinu artikala za „Labodov“ program u Srbiji, sašili su novosadski „Novitet“, „Rudnik“ iz Gornjeg Milanovca i „Javor“ iz Ivanjice, kaže za NIN Dobrivoje Markovic, rukovodilac prometa „Noviteta“. Te tri srpske firme i danas su poznate po dobrom kvalitetu i lepom dizajnu, ali nemaju obrtnog kapitala i prinudene su da rade lon poslove. „Proizvodnja za Nemacku i Sloveniju cini oko 50 odsto naših ukupnih poslova“ potvrduje Markovic. „Novitet“ je i sam prodao male kolicine svoje robe u Sloveniji, planira agresivniji nastup uz pomoc „Laboda“ za kolekciju jesen/zima 2002.
Ako prihvatimo ideju da je sedište Slovenacke zbornice epicentar slovenackog geografskog širenja u Beogradu, onda je malo nadesno, u Knez Mihailovoj laški rizling vec zauzeo mesto u izlogu „Pekabete“. Ako bi se produžilo pravo u odnosu na Zbornicu, u Nušicevoj je smeštena bela tehnika i kuhinje i kupatila slovenackih proizvodaca, nalevo kod Doma omladine je „Centrotekstil“- ova velika robna kuca, danas jedinstveni eksperiment slovenackih proizvodaca tekstila i obuce. Spiritus movens „Slovenacke modne kuce“, kakva ce uskoro biti otvorena i u Kraljevu, Kruševcu i Zajecaru, preziva se Miloševic, zove Mile, nosi „Murino“ odelo, a po funkciji je izvršni direktor „Planike“.
O „Muri“, tek toliko, da u Sloveniji prolazi teške dane i kao i drugi slovenacki proizvodaci tekstila optužuje tamošnju državu da im nije pomogla da produ kroz program restrukturiranja manje bolno, pa sad moraju da otpuste dosta radnika.
O „Planiki“ mnogo više: prema recima Miloševica, „Planika“ ima lon aranžmane sa srpskim fabrikama „Fruška gora“, Elit“ i „Mladost“ i ovde proizvodi oko 20 odsto robe koju prodaje na srpskom tržištu. Cene su malo niže od italijanskih cipela srednje klase koje se prodaju u Srbiji, „Planikina“ roba je najprodavanija od svih slovenackih proizvodaca okupljenih u modnoj kuci u Beogradu, a najbrže se prodaju najskuplje „Planikine“ cipele za pešacenje koje su skuplje (a Miloševic misli i bolje) od italijanskih.
„Pionir“ iz „Merkatora“
Najinteresantnija je „Planikina“ ideja o saradnji sa domacom privatnom firmom „Laki lajn“ iz Cacka – planira se zajednicko preduzece, udruživanje snaga u „knonj honj“, dizajnu i proizvodnji.
Tu negde, leži i poenta price o buducoj saradnji, koju je Vladimir Kravcuk, nekad šef kabineta bivšeg potpredsednika u vladi Ante Markovica, Živka Pregla, a sada direktor „Merkatora“ za Jugoslaviju objašnjavao na slovenackoj televiziji, a ponavlja i za NIN. „Iako su bili ubedeni da odlicno poznaju ovo tržište, Slovenci su došli sa dosta predrasuda. Traže ‘Geneks’ i ‘Ineks’ koji su im u ušima ostali kao najvece jugoslovenske izvozne firme, a ja im kažem da im je sad partner ‘Delta’. Veruju da su ‘Beko’ i ‘Kluz’ izbrisani sa tržišta i da je ono prazno, a ne znaju da se u Srbiji u meduvremenu rodilo i izraslo dosta jakih privatnih tekstilnih firmi“, objašnjava Kravcuk koji nosi „Nikolasov“ sako.
Srpski „Merkator“ koji ce za 50 odsto biti veci od svakog od 16 hipermarketa koje ovaj slovenacki trgovacki lanac ima kod kuce i u bivšim jugoslovenskim republikama, ove nedelje ce objaviti konkurs za srpske dobavljace koji ce u prvom „Merkatoru“ koji ce biti otvoren u novembru na Novom Beogradu prodavati svoju robu, rame uz rame sa slovenackom. Kravcuk veruje da ovde nece biti problema kakvih, na primer, ima u Bosni gde jedva 16 do 17 odsto domacih roba može da zadovolji visoke „Merkatorove“ standarde.
„Pionir“ iz Subotice vec prodaje svoju robu u svim hipermarketima iz lanca „Merkatora“, a isto takvu šansu imace i drugi srpski proizvodaci. Druga mogucnost je da za „Merkator“ pod njihovom robnom markom (vec ih imaju 200) proizvodi robu, po istom receptu koji koristi „Ikea“.
Zajedno u Rusiju
Još malo beogradsko-slovenacke geografije. U Ulici 29. novembra smešten je „Slolux“, robna kuca slovenackog nameštaja koja predstavlja ponavljanje recepta vec oprobanog u Podgorici. „U Crnoj Gori koja ima carinsko opterecenje od cetiri odsto na slovenacke proizvode, promet je odlican“, kaže Krsto Ražnatovic direkor i vlasnik „Slolux“-a u Beogradu.
„Kad se potpiše sporazum o slobodnoj trgovini, bicemo vrlo zadovoljni ako nam se promet poveca na dva do tri šlepera mesecno, prosecne vrednosti od oko 50 hiljada maraka“, kaže Ražnatovic u cijoj robnoj kuci izlaže 16 slovenackih proizvodaca nameštaja. „I sa slovenacke i sa ove strane mora da se poradi na tome da se skinu cene, jer je srednji sloj u Srbiji tanak, a nameštaj se kupuje jednom u 20 godina“, kaže Ražnatovic.
„Slolux“ planira da robne kuce otvori i u Novom Sadu, Valjevu, Nišu i Jagodini. „Ljudi zovu iz svih krajeva Srbije, nude prazne trgovacke i skladišne prostore“ potvrduje sagovornik NIN-a.
Covek bi pomislio, posle svih silnih nabrajanja zajednicke saradnje („U Srbiji se svakog dana otvori po jedno predstavništvo slovenacke firme“ napominje Polovina) privredna razmena zapravo cveta, ali to, bar za sada uopšte nije tacno.
Prema podacima Privredne komore Srbije u 2000. godini ostvaren je obim robne razmene od 31,9 milion dolara, od cega je izvoz cinilo 16,6 miliona dolara uglavnom po osnovu lon poslova. U prvih 11 meseci 2001. godine obim robne razmene je povecan na 131,6 milion dolara od cega je izvoz bio tri puta manji od uvoza.
Takve cifre medutim nikoga ne obeshrabruju: „Hocu cetiri puta da ponovim, nas ne interesuje samo prodaja slovenacke robe na srpskom tržištu nego pre svega partnerstvo, i moguci zajednicki nastup na druga tržišta“, kaže Miloševic.
„Sa slovenacke strane to je pre svega prednost Srbije kao mesta s koga je mnogo lakše, zbog povlašcenog trgovinskog statusa, uci u Rusiju, a sa srpske strane mogucnost da se uz pomoc slovenackih partnera, srpske firme probiju ponovo na zapadnoevropska tržišta“, objašnjava Polovina.
„Ono što ohrabruje je što je u Beogradu sve drugacije, srpski ministri su ostavili odlican utisak na Slovence, a obe privredne komore i srpska i jugoslovenska su izuzetno profesionalne i otvorene za saradnju“, kaže on.
I za kraj još tri moguca odgovora zašto Slovenci do kraja 2002. imaju ispunjen kalendar poseta Srbiji.
Dobrivoje Markovic „Novitet“: „Ni ‘Labod’ ni ‘Mura’ ne mogu da imaju svoje radnje u centru Ljubljane jer je poslovni prostor preskup, a konkurencija ogromna.“
Mile Miloševic „Planika“: _ „Svako ko je sad na centru igrališta u prednosti je u odnosu na onog ko je tek u svlacionici.“
Damir Polancec „Podravka“: „U slovenackoj ambasadi u Beogradu radi 32 ekonomista koji obraduju tržište SRJ. Dok se Hrvati sete slicnih poteza, podrucje Jugoslavije ce vec biti prezasiceno.“
Naše i njihovo
Mile Miloševic kaže da je „Planika“ imala 26 radnji u ulicama Maršala Tita u Srbiji. Povratak imovine polako tece. „Najljubazniji su bili u Novom Sadu gde su nam dali radnju preko puta naše, dok ‘BN Bosu’ sadašnjem stanaru ne istekne zakup“, kaže Miloševic.
Slovenci poznati po urednosti, uglavnom imaju dokaz o posedovanju imovine i objekte upisane u zemljišne knjige.
I „Merkator“ ima dosta imovine u Srbiji, ali suprotno uvreženom mišljenju „stari Merkator“ na Novom Beogradu je samostalan i srpski. „Zvali su nas da pitaju da im pomognemo, ili eventualno preuzmemo prostor, ali naša politika je da pocinjemo uvek sa ledine po ustaljenoj tehnologiji“, kaže Kravcuk. U supermarket u tom starom „Merkatoru“ nedavno se uselio „C market“.
Petar Joncic direktor „Lisce“ iz Babušnice kaže da je njihova firma, nekad deo „Lisce“ Sevnica ostala društvena firma, shodno nekadašnjoj uredbi Zakona o privatizaciji koji nije dozvoljavao da se preduzeca bivših republika privatizuju. „Sada 70 odsto naše proizvodnje cine narudžbine slovenacke ‘Lisce’, a partneri su zainteresovani i za dokapitalizaciju, ali sve zavisi od odluke Vlade Srbije“, kaže Joncic.
U celoj prici o povratku imovine, koja je deo velike price o sukcesiji, mnogo toga je komplikovano, objašnjava Kravcuk. Kako rešiti problem ako su srpske firme koje su privremeno preuzele slovenacke ulagale dosta u taj poslovni prostor, šta ako je bilo gubitaka, ko ce preuzeti radnike koji su sada zaposleni u tim radnjama: slovenacke firme koje treba da ponovo preuzmu svoju imovinu ili neko drugi“, kaže sagovornik NIN-a.
271 milion maraka za bivšu Jugoslaviju
Prema slovenackom casopisu „Finansije“, tamošnje firme imale su u 2001. godini 21 ulaganje u bivšim jugoslovenskim republikama: sedam u Bosni, šest u Hrvatskoj, pet u Srbiji i tri u Makedoniji u ukupnoj vrednosti od 271 milion nemackih maraka. U taj bilans nije ukljucena kupovina vaucera iz masovne vaucerske privatizacije u Crnoj Gori i Bosni gde su se Slovenci pojavili kao kljucni investitori.
Najveca slovenacka investicija u Bosni je kupovina fabrike kablova „Kapis“ u Petrovcu za 13 miliona maraka, cime se može objasniti i smanjenje slovenackih narudžbina jagodinskoj Fabrici kablova na oko 600 000 dolara. Nova ljubljanska banka kupila je 54 odsto sarajevske Komercbanke za sedam i po miliona maraka. „Prevent“ iz Sloven Gradeca kupio je za dva miliona maraka 42 odsto udela u „Folksvagenu“ u Sarajevu. Holding „Kmecka družba“ kupio je 39 odsto sarajevskog dnevnika „Oslobodenje“. „Alpina“ je kupila 67 odsto sarajevske fabrike obuce FOGS, a drugi slovenacki partneri kupili su udele u Robno-transportnom centru „Sarajevo“, a osiguravajuca kuca „Triglav“ kupila je 78 udela cetvrtog najveceg bosanskog osiguravajuceg društva BH Osiguranje.
Tokom prošle godine, Slovenci su uložili 100 miliona maraka u Hrvatsku. Najveca investicija je gradnja „Merkatorovog“ hipermarketa u vrednosti od 45 miliona maraka. Oko 20 miliona maraka uložio je slovenacki holding za zakup linije za montažu traktora u „Torpedu“. Za devet miliona maraka, slovenacki „Helios“ postao je stopostotni vlasnik hrvatskog proizvodaca premaza „Hromosa“. „Perutnina“ Ptuj dokapitalizovala je drugog najveceg hrvatskog proizvodaca piletine „Pipo“ Cakovec za devet i po miliona maraka.
U Srbiji je Nova ljubljanska banka kupila 50,1 odsto deonica novosadske „Kontinental“ banke. „Merkator“ je sa 16 miliona maraka bio najveci direktni strani ulagac, a slovenacko osiguravajuce društvo „Triglav“ kupilo je 30 odsto DDOR, drugog najveceg srpskog osiguravajuceg društva u Novom Sadu za tri miliona maraka.
Prošle nedelje „Slovenska kuca“ potpisala je ugovor o tovu 40 000 pilica na farmi u Uljmi u Vojvodini. Slovenacki Telekom je ranije izrazio interes za kupovinu udela u Mobtelu, a slovenacki „Petrol“ želi da kupi „Beopetrol“. Slovenacka firma „Žito“ zainteresovana je za kupovinu „Takova“. „Merkator“ je zainteresovan da ucestvuje u privatizaciji srpske trgovine.
Najmanje slovenackih ulaganja ima u Makedoniji. Tamo je Nova ljubljanska banka sa LHB bankom iz Frankfurta kupila 52 odsto Tutunske banke za 15 miliona maraka. Velenjski trgovacki lanac „Era“ kupio je za 5,8 miliona maraka 48 odsto deonica Skopskog sajma. „Droga“ iz Portoroža je postala stopostotni vlasnik pržionice kafe „Agroimpeks“ iz Skoplja.
