To da su Slovenci, zbog vracanja na srpsko tržište, naprasno naucili srpski i nabavili cirilicne mašine vec je postalo anegdota. Ni cuveni Merkator nece, izgleda, isterivati mak na konac zbog svoje robne kuce na Novom Beogradu. Zarad buducih dobrih poslovnih odnosa, vec je obezbedio lokaciju za gradnju novog tržnog centra tako da ce se na jednom mestu iz dežele opet moci kupiti sve „od igle do lokomotive“.
Otkad su glavom bez obzira pobegli iz SFRJ, Slovenci su uvideli da tržište Srbije i Crne Gore nije za potcenjivanje i ozbiljno su otpoceli s povratkom. U to su se, uostalom, u godinama medunarodnih sankcija posebno uverili srpski privrednici, koji su kod slovenackih kolega nailazili na razumevanje i pomoc pri nabavci i transportu kako slovenackih, tako i proizvoda i repromaterijala iz Evrope i sveta. Sve to su Slovenci, razume se, poslovicno pedantno ukalkulisali i naplatili. Sad kad su, po svrgavanju Miloševicevog režima, sankcije ukinute, krecu u gotovo agresivnu marketinšku kampanju povratka na tržište Srbije. Mada deo SRJ, Crna Gora je posebna prica, i u vreme sankcija i sada. Slovenacke firme vec imaju sklopljene aranžmane s Crnogorcima: trgovinske, ali i turisticke, pri cemu su narocito zainteresovani za hotelski kompleks.
Nameštaj: S privredom koja uglavnom ne radi i koja je ostala na tehnološkom nivou s pocetka devedesetih, Srbija danas ima sve šanse da ponovo postane sirovinska baza Slovenije. Do ovog zakljucka lako je doci posle uvida u listu robne razmene Slovenije i SRJ. Prema podacima Gospodarske zbornice Slovenije (tamošnje privredne komore), tokom 2000. godine iz Slovenije je u SRJ najviše izvoženo stavno pohištvo (nameštaj), u vrednosti od 14,232 miliona dolara. Slede veš-mašine (7,189 miliona dolara), pivo iz slada (5,16 miliona dolara), frižideri, gume, elektricni aparati, sokovi i mineralna voda, a listu od deset glavnih artikala zakljucuju lekovi. Zanimljivo je da poprilicna stavka u ovoj grupi otpada na papir i karton, što „premazan“, što „nepremazan“ Kontigent je bio „težak“ 11,728 miliona dolara.
Istovremeno su iz SRJ put Slovenije transportovani sirov aluminijum (7,514 miliona dolara), hemijski polufabrikati polimeri i etileni (3,153 miliona dolara), kablovi (dva i po miliona dolara), rafinirani bakar, bakarna žica, ploce i trake od bakra, steznici, naramenice, brašno, hleb, pecivo, poslastice i daske.
Prema slovenackim podacima, lane je vrednost prvih deset grupa proizvoda isporucenih kupcima u SRJ bila 58,374 miliona dolara, a prvih deset uvezenih u Sloveniju vredelo je 21,823 miliona dolara. Ukupan izvoz iz Slovenije u SRJ je, opet prema slovenackim podacima, 2000. godine vredeo 143,4 miliona dolara, a uvoz iz SRJ samo 41,1 milion dolara.
Evidencija: Zanimljivo je, inace, da Slovenci imaju bolju evidenciju uvoza i izvoza jer je, prema podacima Privredne komore Jugoslavije, tokom iste godine iz Slovenije stigla roba ukupne vrednosti 35,5 miliona dolara, a u kontrasmeru isporuka je vredela 16,9 miliona dolara. Ovo, naravno, ne treba da cudi jer su za SRJ još važile sankcije, a ni Crnogorci se baš ne trude da revnosno prikažu svoje privredne aktivnosti u saveznoj komori.
Priznajuci da „krivica“ za agresivni nastup slovenacke privrede u SRJ pripada i komorašima, Roman Veras, samostalni savetnik u Gospodarskoj zbornici Slovenije za privrednu saradnju sa SRJ i privremeni predstavnik Slovenije u PKJ, za Reporter nabraja glavne izvoznike: velenjsko Gorenje, Samson iz Celja, Pivovarna „Union“ iz Ljubljane, Sava tires iz Kranja, Ljubljanska mlekarna LIP „Bled“, Vipap videm iz Krškog, Lisca iz Sevnica, Krka iz Novog Mesta i Fruktal iz Ajdovšcine. Glavni uvoznici jugoslovenske robe tokom 2000. godine bili su Upimol iz Slovenske Bistrice, Lisca, ljubljanski Moris, Elektrokovina iz Maribora, ljubljanski NUS i TOTRA „Plastika“, koparski Cimos komerc, Mapis iz Domžala, Plasta šentrupert i kranjska Oljarica.
Govoreci o tome da mnoga od ovih preduzeca imaju svoja predstavništva u Srbiji ili mešovite firme s ovdašnjim preduzecima, Roman Veras istice da Slovenija nastoji da cisto trgovinsku saradnju sa Srbijom podigne na više obike.
„Kolinska ima licencni ugovor s palickim Podrumima, Droga i Kolinska s partnerima iz Srbije pregovaraju o prozvodnji supa i decije hrane. SVEA iz Zagorja pregovara o zajednickom nastupu i zajednickom ulaganju sa Slogom iz Sombora, a moguce je da takav dogovor naprave i sa Simpom iz Vranja. Svilanit iz Kamnika ima ugovor sa Srbijateksom da koristi prodavnice ovog trgovinskog lanca, ali cilj je kooperacija sa srpskim firmama kako bi se proizvodila konfekcija, bade-mantili i pamucni program“, prica Reporterov sagovornik napominjuci da je Slovenija zainteresovana i za kulturnu saradnju. Pri tome je, kažu, na sastanku predstavnika privrednih komora iz republika bivše Jugoslavije (Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore) dogovoren informacioni sistem pa bi svi zainteresovani preko internet prezentacija mogli da nadu prave informacije o potencijalnim kooperantima.
Damping: „Bravo!“, komentariše predstavnik slovenacke komore usvajanje Zakona o privatizaciji u Skupštini Srbije i najavljuje da ce privredna delegacija iz ove republike bivše SFRJ, koja je najbliža ulasku u Evropsku uniju, 12. jula (po unapred zacrtanom planu) doci u Beograd. Sa Slovenijom je potpisan sporazum o trgovinskoj saradnji, ali Slovenci nisu zadovoljni njenim nivoom i navijaju za to da sa SRJ postignu bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini. Predsednik PKJ dr Slobodan Korac, medutim, upozorava da bi takva liberalizacija mogla biti vrlo nepovoljna za privredu Srbije i Crne Gore.
„Slovenci nas poznaju bolje nego drugi. Poznaju našu privredu: ne treba zaboraviti da smo bili jedna država. U meduvremenu su oni uznapredovali tako da je sada razlika u razvijenosti još veca nego u vreme SFRJ. Sada imaju suficit i sposobni su da budu neto investitori. Zato mislim da ne treba popustiti i ici na režim slobodne trgovine, jer nas mogu preplaviti svojom robom. Oni, kao i Madarska gde je situacija po nas, zbog velikog prisustva multinacionalnih kompanija, još nepovoljnija, mogu da idu s dampinškim cenama“, komentariše predsednik PKJ isticuci da im ovdašnje firme ne mogu biti ravnopravan takmac jer privreda još nije pokrenuta, a ono što se proizvodi cenom ne može biti konkurentno na slovenackom tržištu.
