Albanci koristili rad u Sloveniji kao „odskočnu dasku“ za ulazak u Zapadnu Evropu
Vlada premijera Boruta Pahora usvaja uredbu kojom će zabraniti zapošljavanje državljana Kosova u Sloveniji, saznaje Politika u kabinetu vlade. Pun naziv dokumenta koji je spreman za parafiranje i čeka formalnu potvrdu glasi Uredba o ograničavanju i zabrani zapošljavanja i rada stranaca. Imali smo uvid u odluku kojoj nedostaje samo broj delovodnika i potpis generalnog sekretara vlade, a kojom se ozakonjuje uredba kojom će Ljubljana, koja je među prvima priznala državu Kosovo, biti prva među zemljama Unije koja kod kuće zabranjuje rad državljanima sa stalnim mestom boravka na Kosovu.
Obustavu izdavanja radnih i boravišnih dozvola za građane sa Kosova najavio je ministar rada Ivan Svetlik. Mera je rezultat, kako nam je rečeno, zloupotreba radnih dozvola, kao i dozvola boravka u Sloveniji jer su stranci sa prebivalištem na Kosovu slovenačke dozvole koristili kao odskočnu dasku da se iz Slovenije otisnu put Zapadne Evrope, gde su pod plaštom slovenačkih papira radili na crno.
Službenoj Ljubljani je najviše pritužbi stiglo iz Švajcarske ali i iz drugih država šengenskog režima, sa Nemačkom na čelu. Iz Berna i Berlina su učestala upozorenja da je ove godine naglo skočio broj državljana Kosova koji traže posao u Zapadnoj Evropi ’na crno’, a opremljeni su slovenačkim dozvolama, što je ponukalo Pahorovu vladu da zabrani izdavanje dozvola i za predstavnike i vlasnike malih i srednjih preduzeća.
Na udaru su se naročito našli državljani Kosova jer su pokazali najviše snalažljivosti i inovativnosti prilikom zloupotreba jednostavnog sistema dobijanja radne dozvole u Sloveniji.
To je odgovor slovenačke administracije na svetsku ekonomsku krizu i enorman broj nezaposlenih zabeležen u Sloveniji početkom juna, priznaje ministar Svetlik. Stoga će biti zabranjen i uvoz sezonskih radnika koji su proteklih godina popunjavali deficit radne snage u građevinarstvu, turizmu, poljoprivredi i šumarstvu. Policija, Ministarstvo spoljnih poslova i Zavod za zapošljavanje otkrili su i da je od novembra prošle godine u Sloveniji munjevito (i neopravdano) skočio broj novih preduzeća koja su osnivali državljani Kosova.
Te firme su poverenici Kosovara u Sloveniji jednostavno registrovali preko ulazne VEM-tačke (portal slovenačke državne uprave koji poslovnim subjektima omogućava da elektronskim putem brzo obave registraciju nove firme). Na osnovu tako stečene radne dozvole zatim dobiju dozvolu za nastanjenje dve osobe. Utvrđeno je da većina novopečenih biznismena sa Kosova već sledećeg dana po ulasku u Sloveniju pakuje kofere i seli se u druge države šengen-zone. Potom su uvek isti poverenici likvidirali tek osnovano preduzeće u Sloveniji, podigli osnivački kapital u visini 7500 evra i onda sa novim partnerima sa Kosova – ponovili postupak.
Ispostavilo se da su građani sa Kosova, izuzev što su pronašli rupe u slovenačkim i propisima EU, bili uspešni i u osvajanju Evrope; iako im je slovenačka dozvola boravka dopuštala da se slobodno kreću šengen-zonom najviše tri meseca, uspevali su da produže boravak u EU, pride su našli posao a uz nešto sreće neki su uspeli da sklope i brak.
Prvo je prekipelo Švajcarskoj koja je za državljane Kosova najčešća krajnja destinacija, pa dnevno procesuira po 15 slučajeva zloupotrebe slovenačkih dozvola, a uz to je Sloveniji već isporučila jedanaest državljana Kosova. Nadležni u Ljubljani strahuju da tek predstoji lavina povratnika, jer je slovenačka ambasada u Skoplju državljanima Kosova tokom svega dva meseca (od januara do marta 2009) izdala čak 3600 boravišnih dozvola, što je gotovo jednako brojci koju su Kosovarima izdale sve ostale evropske države. Državljani Kosova su uspeli da tokom prvih šest meseci ove godine dobiju više od polovine svih novih dozvola za zaposlenje u Sloveniji, pri čemu su iskoristili više od trećine cele ovogodišnje kvote od 11.000 dozvola za zaposlenje stranaca prevashodno sa tla nekadašnje Jugoslavije.
