Izostanak izveštaja o radu ministara Vlade Srbije, pre i nakon rekonstrukcije, nedvosmisleno ukazuje na to da se pokušava sakriti sve što bi moglo biti predmet kritike javnosti. I pored višemesečnih najava premijera Mirka Cvetkovića i drugih državnih funkcionera da će javnost biti upoznata s detaljima, to se nije dogodilo, a za većinu žrtava rekonstrukcije pronađeno je, ili se traži, utešno mesto na državnim jaslama.
Novu funkciju prva je zauzela Verica Kalanović, koja je podnela ostavku na mesto ministarke za NIP, da bi po rekonstrukciji postala potpredsednica vlade. Bivša ministarka za telekomunikacije Jasna Matić biće državna sekretarka u novoformiranom Ministarstvu za kulturu, informisanje i informatičko društvo, a bivši ministar vera Bogoljub Šijaković postaje državni sekretar u Ministarstvu dijaspore i vera. Dianu Dragutinović, koju je Cvetković smenio s pozicije ministarke finansija, čeka mesto u Narodnoj banci, dok će nekadašnji ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić verovatno obavljati savetničku ulogu, i to za oblast energetike, u premijerovom kabinetu.
Kako saznajemo, veliki su izgledi da bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin postane direktor Novosadskog sajma, dok nekadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević, kako je nedavno izjavio, razmatra nekoliko ozbiljnih poslovnih ponuda strateških investitora u Srbiji da vodi njihove poslove. Kako će se u tom smislu regulisati mogući sukob interesa, ostaje da se vidi. Svetozar čiplić, doskora zadužen za ljudska i manjinska prava, obnoviće profesuru na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
– Za mene je takav rasplet očekivan. Zvanično, niko nije ni smenjen zbog lošeg rada da bi sada bio kažnjen odstranjivanjem iz javnog sektora, već su ministri davali ostavke da bi se omogućila brža rekonstrukcija vlade, i onda su prešli na druga mesta, bilo kao novi državni sekretari u spojenim ministarstvima, u samoj vladi, na mesta gde su i ranije bili ili negde drugde u javnom sektoru. Neko ciničan bi možda rekao da je bolje da rade nešto nego da u narednih šest meseci za džabe dobijaju naknadu zarade – ocenjuje za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
On ističe da nije samo u ovom slučaju izostala ocena rada ministarstava, već nje ni inače nema, ni za mandata ove vlade, ni onih koje su joj prethodile.
– Ministarstva imaju planove rada i godišnje izveštaje o radu, ali još uvek ne postoji praksa ni da se objavljuju, a kamoli da Skupština Srbije o njima diskutuje. Dakle, odluka o resorima je možda bila zasnovana delimično i na nekoj internoj proceni rezultata rada, ali verovatno mnogo više na odmeravanju snaga pojedinaca unutar stranaka koje čine koaliciju. Trebalo bi podvući crtu nakon rekonstrukcije i videti kakvi će biti efekti za budžet, jer nisu u pitanju samo ministri, već i državni sekretari u rasformiranim ministarstvima i državni službenici koji su tamo radili, kao i transakcioni troškovi koji neminovno prate čak i izmenu naziva organa, a kamoli promene u nadležnosti – smatra Nenadić.
Miodrag Radojević, saradnik Instituta za političke studije, podseća da je već dve godine u javnosti prisutna ideja, i to lansirana baš iz vlasti, da ministri, na svaka tri meseca, podnose izveštaje o radu.
– To je kao obavezu svakog ministarstva isticao i predsednik Boris Tadić. Međutim, u praksi to se nikada nije ostvarilo. Jasno je da Vlada Srbije pokušava, i u tome je vrlo uspešna, da spreči izlaženje u javnost informacija koje bi mogle biti predmet kritika – ocenjuje Radojević za Danas.
Naš sagovornik upozorava da, ukoliko se izveštaji o radu ministarstava ne budu institucionalno ugradili u zakone koji uređuju rad vlade, javnost nikada neće biti u prilici da ima adekvatan uvid u njen rad.
– činjenica da su svi bivši ministri, u većini slučajeva, odmah našli uhlebljenje na nekoj od državnih funkcija, govori o tome da su oni u politici da bi sebe zbrinuli, a ne zato što su vični pozivu i radu u javnom interesu, odnosno za dobrobit svih građana – zaključuje Radojević.
