Medijski uticaji štampe i elektronskih glasila iz matice Srbije na prostoru Makedonije, pokrivenost i zadovoljenje informativnih potreba dela srpskog naroda koji živi u ovoj zemlji , bile su teme prve radionice održane u Skoplju u organizaciji udruženja SPONA. Na skupu, na kome su učestvovali predstavnici ambasade Srbije u ovoj zemlji, novinari, stručnjaci iz jezičke oblasti, čitaoci , konstatovana je zapostavljenost tema o životu Srba u Makedoniji, njihovim potrebama i dostignućima i poprilična nezainteresovanost medija iz Srbije.
Rukovodilac Centra Spona Milutin Stančić je istakao značaj realnog, objektivnog i kritičkog sagledavanja ukupne, uopštene informativne ponude i uticaja medija iz matice na Makedoniju, sa komparativnim pregledom ranijih iskustava i sadašnjeg skraćenog dometa“ naših glasila. On je precizirao da se na iskustvima uticaja štampanih medija koji se distribuiraju u Makedoniji, nedvosmisleno uočava olako prepuštanje, ili gubljenje nekada sigurnog tržišta i čitalačke publike, posebno Srba. Delimično prisustvo tema iz života srpske zajednice u Makedoniji povremeno je zastupljeno u programu za dijasporu RTS, emisiji Večeras zajedno“ Radio Beograda, Međunarodnog radija Srbija, između ostalog kroz saradnju sa Sponom“, što može predstavljati uputan primer partnerskog delovanja i u ovoj sferi, rekao je Stančić.
Profesor srpskog jezika, đorđe Kandić koji se maternjim jezikom bavi 52 godine kaže da uviđa dosta problema sa srpskim jezikom u informativnoj ponudi – pisanoj i govornoj, sa dosta grešaka. Kandić se posebno kritički osvrnuo i na lošu jezičku ponudu“, informativnu zapuštenost i uređivačku, političko-stranački diktiranu cenzuru u emisiji na srpskom jeziku Vidik“, javnog servisa Makedonske radio televizije.
Doajen novinarstva u Makedoniji, nekadašnji dugogodišnji dopisnik Politike iz Skoplja Milisav Krstić je podsetio da je njegov list nekada imao celu malu redakciju koja je pokrivala Makedoniju, da je imala posebne strane za ovo područje i da je bila jako čitana. Nije propustio da ukaže na pogubnost surovih iskustava s polovine 90-tih, kada su po osamostaljenju Makedonije, vlasti u Skoplju administrativno čak i zabranjivile distribuciju srpske štampe…
– Mislim da je trenutni domet srpske štampe, kao kada cilj gađate – praćkom, rekao je u raspravi novinar i analitičar iz Skoplja, Aleksandar Nikolić Pisarev, iznoseći i neke konkretne pokazatelje koji oslikavaju strukturu čitalačke publike u Makedoniji i desetkovane tiraže svih listiva koji se distribuiraju na ovdašnjem tržištu.
Dopisnik Večernjih novosti, Mladen Stančić je rekao da Makedonija, kao prvi sused Srbije, sa srpskom zajednicom u njoj, u svakom slučaju, predstavlja značajno nezaobilazno područje u svakom pogledu, ali, koje je, na žalost, informativno – zapušteno.“Na vlastitim i drugim iskustvima, on je naveo surove primere indoletnog, nejasnog i čak, po srpske interese pogubnog cik-cak“ krivog strateški nejasnog uređivačkog pristupa medija iz matice. Bilo pre ili posle privatizacija“. Podsetio je i na prepuštanje medijskog prostora, prodajne mreže kuća iz Beograda u Makedoniji, čudno otuđenje dopisništava u Skoplju, u kojima se sada baškare neki advokatski mešetari“. Primer neshvatljivog bagatelisanja značaja pravog dopisničkog pokrivanja Makedonije i zaboravnosti“ očuvanja uzurpirane imovine nekadašnjeg dopisništva srpske Nacionalne agencije Tanjug u Skoplju, kako je rekao, predstavlja ilustraciju neshvatljivo odužene indoletnosti države Srbije.
Odgovornost države
Otpravnik poslova Ambasade Srbije u Skoplju, Dušanka Divjak Tomić je napomenula da Srbi u Makedoniji nisu dijaspora, već autohtoni Srbi, deo našeg naroda koji je, ne svojom voljom, ostao sa jedne strane granice…“ I vi u Makedoniji se trudite da ostvarite i očuvate ono što je najvrednije, osećanje pripadnosti srpskom narodu. Sigurno ono što je najvrednije, morate da očuvate, a to je srpski jezik. Deo značaja u tom smislu nesumnjivo imaju i mediji. A u informativnom smislu, apsolutno ste u pravu, slažem se da je država Srbija, na žalost, potpuno zapostavila Makedoniju. Prvo, ovde gotovo i da nema stalnih dopisnika. Mislim da država Srbija i naši mediji, u Makedoniji moraju imati stalna dopisništva, imajući u vidu značaj zajedničkih interesa sa ovom susednom i nama veoma bliskom zemljom u svakom pogledu. U tematskom delu, , naši mediji zapostavljaju život naših ljudi u Makedoniji. U tom pogledu, moram reći da je u makedonskim medijima Srbija znatno više zastupljena, nego što je Makedonija u srpskim. Druga je stvar kako je ta zastupljenost oslikana. Nedostaju u našim medijima teme iz života dela srpskog naroda u Makedoniji, informacije o brojnim srpskih kulturno-istorijskim spomenicima, nasleđu…Odgovorno tvrdim da je radom Ambasade, matica veoma dobro i objektivno upoznata o svim tim aspektima i značajnim pokazateljima iz Makedonije u ovoj sferi, rekla je Dušanka Divjak Tomić.
