Srbija je zemlja bajki. Samo u bajci nemoguće je moguće. Igrači na sreću pokradeni su za 200 punta, 10 stanova i 500.000 evra. Osvajanje automobila, stanova i džakova para za naivce. Možda bi u nekoj poštenoj državi to i bilo moguće, ali u zemlji bajci to je nemoguće. Prinčevi iz bajki u ovoj zemlji su u Grandu, RTS, tajkunskim firmama, NVO, vladi i politici – oni ostali su naivni igrači na sreću.Organizatori SMS igara na sreću i dalje su na slobodi. Grand produkcija i RTS se izvinjavaju građanima.
Zvanično obaveštenje RTS glasi da zbog zakonske nemogućnosti da ovakve igre sam kontroliše, RTS naglašava da ubuduće neće emitovati SMS licitacije ili slične nagradne igre.Šta to znači?Zakonski je onemogućeno da se ovakva igra kontroliše?Ko je zabranio? Zašto je zabranio? Ako nije zabranio, otkud to da direktoru RTS i Grand produkcije ne fali ni dlaka s glave? Ako je zabranio, šta je s nadležnim ministarstvom, Vladom?Nikom ništa. I ponovo, opet ništa.Građani pitaju kolika je stvarno prevara, koliko su građani putem SMS poruka stvarno uplatili?Odgovor na to pitanje neće dobiti iako mobilni operateri imaju sve uplate prema RTS i Grand produkciji od ove SMS prevare u dinar i obrnuto. Kako je moguće da čovek koji je osmislio ove SMS igre godinama pljačka građane, a da se to zakonski ne kontroliše?Bećirević će verovatno biti jedina žrtva.
To će se malo muljati do druge afere, na primer loto, greb-greb, pa onda Jovo nanovo, deri po narodu. Ko jebe narod, narod treba ukinuti, što kaže Petar Božović u filmu Put u Kinšasu.Zamislite samo kako će pošteni investitori iz belog sveta navaliti da ulažu u zemlju bajki posle ove vesti.Pošteni investitori kao npr. Fijat oće, jer Vladi Italije ne pada na pamet da pomaže njegovu proizvodnju, ali ministar-ekspert ima model. Parama poreskih obveznika kupuje stare krntije, plaća ih 1.000 evra kao učešće u sklapanju prastarog modela, odlaže im plaćanje komunalnih troškova i potrošene energije za bolja vremena; punto je na SMS prevarama. Država-bajka plaća sklapanje punta i garantuje prodaju kod nas i u Republici Srpskoj. Naša je sreća da Rusi ne prihvataju punto kao proizvod zemlje-bajke: ko bi naplaćao toliko automobila po 1.000 evra? Sve samo da se ne osramoti u najboljem investicionom poduhvatu decenije s Fijatom. Ali, sjebaće ga narod. Kako? Nema ni za leb.
U Ludoj kući proradila bašta. Sad sedimo pod platanima i čekamo da nam se neki gačak posere na glavu. To donosi sreću. Kockamo se. Ulažemo lovu kod najstarijeg. Kome prvom padne govance ptičje na glavu, on kupi sve pare. Kad mogu oni da organizuju SMS lopovluk, da ga zbrze i prećute, možemo i mi da se kladimo na ptičja govna. Nismo ni mi gori.Da bi se zatrli tragovi, bacaju medijske dimne bombe. Juče gledam dvojicu, jedva skupiše za jedno pivo, a svađaju se oko Srebrenice.Hleba i raznih podlih igara treba dati narodu. SMS igrica. Za hleb će da se snađe sam.A Boris će ko Tito da nam piše pisma kad uradimo nešto što ne valja. Nije čudo što ga zovu Ken. Ken je momak od Barbike, samo se osmehuje.Radujte se, dobra biti neće.
