Od stalnog dopisnika: SKOPLjE Koncertom "XX i XXI vek u klasičnoj muzici" – u okviru Skopskog leta, srpska pijanistkinja Marta Milošević Branković koja 12 godina živi i radi u Majamiju u SAD, prvi put, zajedno sa domaćom pijanistkinjom Danicoma Stojanovskom, nastupila je pred pubilikom u Makedoniji, na kraju svoje jednomesečne evropske turneje započete 5. juna na Kolarcu u Beogradu. Na skopskom koncertu svirala je dela – Svetislava Božića – Lyrics from Athos, Zorana Hristića – Toccata, Erica Satie – Trois Gnossiennes, Fredricka Kaufmana – Metamorphosis, Jana Jiraeka – Soulmate, Andrea Loyd Webbera – Phantom of the Opera. – Puna snažnih utisaka vraćam se za Ameriku sa jednomesečne evropske turneje koju sam započela u mom Beogradu, na Kollarcu, gde sam pod nabojem jakih emocija nastupila posle 11 godina, a evo završila u Skoplju. U toj uzajamnoj razmeni emocija sa publikom u Beogradu, jer me pamti još kao talentovanu devojku, koja je ostala velika Srpkinja, nastup sam počela sa suzama u očima. Samo u junu sam imala 14 nastupa. Baš sam u jednoj "koncertnoj mašini". Oduševljena. Ovde je divno, kao i pre toga u Novom Sadu, na koncertu na Kolarcu u mom Beogradu. Ovde sam stigla iz Praga, kaže za "Novosti" naša pijanistkinja iz SAD. Evropski nastupi u sklopu su njene velike turneje, započete septembra lane koja završava u oktobru u Bogoti. Novu turneju u Evropi, kako otkriva, planira ponovo za dve do tri godine. I, "pored Beograda, insistiraću da na listi bude i Skoplje", uz sve pohvale za organizaciju Skopskog leta. – Ovu moju evropsku turniju pomogli su Kemal Gekić i Frederik Kaufman, koji je i bio na koncertu na Kolarcu. Održao je predavanje na beogradskoj Akademiji i oduševljen, prosto očaran beogradom, obećao da će ponovo doći. To je šokantno jer profesor, poznati kompozitor ima 80 godina, kaže Marta. Kao i na koncertu u Skoplju u nastupima sve češće i u Americi, svira i dela srpskih autora. To, veli, radi – namenski. – U Americi neznaju ništa o našoj etno klasičnoj muzici. A kada sam pre dve godine na velikom koncertu u Majamiju za američki publiku uvrstila u program i nekoliko srpskih autora, kritika je bila odlična. Publika i u Americi prepoznaje i tu slovensku dušu kojom očaravamo. Shvatila sam da nije loše promovisati malo i našu muziku u Americi. Tehnički je vrlom zahtevna, zvuči fenomenalno i ljudi se oduševljeno pitaju – šta je ovo. Iako sam, inače – Šopenista. Ali ovo je nešto kao neka unikatnost za publiku. Sviram i neke američke autore, poput Kaufmana, kaže Marta Milošević Branković. Srpska pravoslavna crkva sv. Simeon u Majamiju, gde živi i radi naša pijanistkinja, 2014. i 2015. uključila je i umetnike u organizaciju aktivnosti za podizanje hrama. Sada se, kaže, završava gradnja hrama od nekadašnje zgrade Srpskog centra. – Srpsku zajednicu u Majamiju čini oko 300 porodica. No, mi smo se veoma dobro organizovali i međusobno pomagali da se ta crkva izgradi. I, biće najlepša na celoj istočnoj obali. U dva navrata su organizovali koncerte. Najpre juna 2013. i decembra 2014. Oba su propraćena fenomenalno. Napravili smo omaž srpskim umetnicima. Srpski slikari su na aukciji prodavali svoja dela. Tako je samo tada sakupljeno oko 12.000 dolara. Tom prilikom je pomognuta i ta kupovina klavira za Kolarac. Bili su jedni od sponzora – na kraju, gde sam prethodno svirala za pomoć kupovini klavira za Kolarac, kaže Marta Milošević Branković za "Novosti". SUDBINA I AMERIKA Posle diplomiranja na beogradskoj Akedemiji 2001. talentovana Beograđanka, Marta Miloševoć, kao najmlađi student generacije, početni poziv za Ameriku dobila je "slučajno", kada je njeno izvođenje Geršinove Rapsodije u plavom, oduševilo američku pijanistkinju srpskog porekla Tanju Ranković koja je boravila u Beogradu. – Na njen poziv, preko Čikaga otišla u Ameriku sa idejom "super, magistriraću i vratiću se". No, desila se slučajnost, malo sudbina, šta li, i 2005. u Beogradu sam upoznala sadašnjeg muža. Dakle, ne tamo, već ovde, iako je on takođe Beograđanin koji je živeo u Majamiju. Tada je došao da poseti roditelje – kaže za "Novosti" Marta Milošević Branković. -Na prvom susretu, rekao mi da poznaje Kemala Gekića. Mislila sam da je to šala. No, već na prvom susretu tamo, Kemal me se setio kao deteta. Rekao je da pređem kod njega na klasu, nezavisno što sam studirala kod Rahmanova. Dobila sam odmah asistentsko mesto na fakultetu i američku stipendiju. Već sam tada videla da je Majami moja zona jer tamo je bilo dosta velikih pijanista koji su tamo živei. Univerzitet je ogroman. Tako sam kod Kemala Gekića za godinu i po završila magistarski i iskreno, on mi je mnogo pomnogoao u mojoj karijeri. Otvorio mi je mnoga vrata. Od 2010. održala sam preko 150 solističkih koncerata
