Njihovo delovanje, kako se navodi, obeležavaju i stavovi protiv NATO-a i EU.
Ističe se i da je na području Hrvatske primećeno iskazivanje „velikosrpskog i četničkog ekstremizma“ posebno među mlađom populacijom, ali se ukazuje da je pretnja od njega ograničena jer nema organizacionu niti brojčanu snagu u toj državi.
Navodi se, naime, da politička i bezbednosna situacija u državama regiona ne predstavlja direktnu bezbednosnu pretnju po Hrvatsku i ne isključuje mogućnost izbijanja nemira i incidenata koji bi, međutim, mogli da ugroze privredne i bezbednosne interese Hrvatske.
To bi, kako se navodi, moglo da ugrozi i interese hrvatskog naroda u državama jugoistočne Evrope, objavljeno je na sajtu SOA.
Hrvatska tajna služba navodi da stanje u državama regiona ne predstavlja veću direktnu bezbednosnu pretnju, ali da se brojni bezbednosni izazovi iz jugoistočnog susedstva prelivaju prema Hrvatskoj.
„Bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju države na tom području, oni nisu takve prirode da bi mogli da izazovu veće oružane sukobe. Međutim, moguće je izbijanje nemira i incidenata ali i političkih kriza koji bi mogli da ugroze privredne, političke i bezbednosne interese Republike Hrvatske ili interese hrvatskog naroda u državama jugoistočne Evrope“, navodi se u izveštaju SOA za 2015, koji je objavljen na portalu te bezbednosne službe.
Ocenjuje se da je bezbednosna situacija u Hrvatskoj u proteklom razdoblju bila stabilna, ali da teroristički napadi u Evropi naznačuju sve složenije bezbednosne prilike u hrvatskom okruženju.
Navodi se da je ekstremistička scena i s levih i s desnih ideoloških polazišta u Hrvatskoj malobrojna i slabo organizovana te da nema značajniji potencijal ugrožavanja bezbednosti, ali da plodno tlo za jačanje ekstremizma mogu biti i posledice ratnih trauma te nerešenih međunacionalnih odnosa.
O delovanju stranih službi na području Hrvatske, SOA navodi da su interesi drugih država usmereni na prikupljanje podataka o bezbednosno-političkim prilikama u Hrvatskoj i na međusobna otvorena pitanja, kao i na podatke o Hrvatskoj u kontekstu članstva u NATO i EU.
„Obaveštajci tih država pri tome, u pravilu, deluju kao diplomate u ambasadama, a koriste i druge načine prikrivanja stvarnog identiteta i namera“, navodi se u izveštaju i dodaje da strane službe koriste i tzv. aktivne mere, kojima nastoje da utiču na formiranje javnog mnjenja zloupotrebljavajući hrvatski medijski prostor za svoje interese.
Tako, na primer, tvrde, nastoje da utiču na javno mnjenje kada je reč o ulozi NATO i EU u aktualnim kriznim žarištima, predstavljajući hrvatsku spoljnu politiku i hrvatske saveznike u negativnom svetlu.
Prema izveštaju SOA neke strane službe na teritoriji Hrvatske bave se i privrednom i industrijskom špijunažom pa ih, navodno, zanimaju informacije o značajnim privrednim projektima kao i o novim i modernim tehnologijama.
Uz prikupljanje podataka, obaveštajni sistemi drugih država nastoje aktivno da utiču na unutrašna procese u Hrvatskoj, navodi SOA.
Izveštaj se bavi i pitanjem migranata, a zabrinjava, kažu bezbednjaci, postojanje radikalnih islamističkih enklava u susednim državama, kao i odlasci džihadista poreklom iz tih država koji se bore u sirijskom i iračkom sukobu na strani ID.
Za sada, tvrdi SOA, nema direktne pretnje sigurnosti Hrvatskoj od džihadista u Siriji ili povratnika, međutim ne može se isključiti pretnja tzv. vukova samotnjaka.
