Sociolog Dalibor Petrović izjavio je da je licemerno to što predstavnici vlasti nazivaju proteste koji mesecima traju u Srbiji pobunom bogatih, ali da jeste činjenica da je u njima najviše predstavnika srednje klase.
„Zapravo, u Srbiji su oni koji su bogati uz skute režima i oni su najčešće bogati zato što su uz skute režima. To da vi nazovete pripadnike srednje klase bogatima zato što ljudi možda ne prebiraju svaki dinar kada odu u supermarket, mogu da uplate nekako letovanje od deset dana u Grčkoj, što je i nerviralo predsednika kada je imao ranije različite komentare na to koliko naših ljudi ide na more…To je jedna vrsta licemerija“, rekao je Petrović za N1.
Istakao je i da jeste činjenica da ovo nisu protesti koje predvode radnički slojevi, budući da su oni razoreni u našem društvu i ne postoji nikakva vrsta sindikalnog organizovanja.
„Činjenica je i da ovo nisu protesti koji su usmereni samo na materijalni boljitak. U centru svega ovoga jeste potreba da se povrati dostojanstvo i ta borba za dostojanstvo zapravo nije samo borba koja je karakteristična danas u ovom trenutku za Srbiju, to su pokreti koji nastaju širom sveta u različitim kontekstima. I u tom smislu možemo reći da su srednji slojevi aktivni, ali kada imate građanske pobune u Srbiji proteklih 30 godina, u doba Miloševića, uvek su ti slojevi na neki način prednjačili“, navodi Petrović i dodaje:
„Ali da su oni bogati ili da se bore da bi bili još bogatiji ili da se bore zato što im je dosadno ili ne znam iz kog razloga bi ti bogati navodno trebali da se pobune, to apsolutno nema veze sa onim što je realnost u Srbiji“.
Trenutno stanje: Nestrpljenje, bes ali i optimizam
O tome u kakvom se sada društvenom trenutku nalazimo i gde da očekujemo rešenje, budući da se rešenje još ne nazire, Petrović j
„Vidim ovaj trenutak kao trenutak nestrpljenja. S jedne strane, ljudi su već umorni od stalne borbe za nešto što su elementarna prava. Ja vidim ovaj protest danas koji se dešava kao kontinuitet onoga što je krenulo posle tragičnih događaja u Osnovnoj školi Ribnikar, pa u Orašju i Duboni. I vidim kao jedan kontinuitet nekakvog nezadovoljstva“.
Ističe da zbog pozicije u kojoj se nalaze opozicione strukture i partije danas, građani su lutali i nisu znali kako da izraze.
„Sada imamo jednu vrstu nestrpljenja, optimizma i mislim da taj optimizam nikad nije bio tako prisutan kao što je danas u Srbiji. Posebno su manifestacije tog optimizma bile u ovim gradovima gde su studenti dolazili. Ja, za razliku od nekih, nisam bio nezadovoljan zbog toga što se ljudi tamo međusobno hrabre, grle, iznose kiflice; neki su podrugljivo govorili o tome. To su bili trenuci prepoznavanja, oslobođenja i neka vrsta male generalne probe za dan koji će doći. Dan kada će ljudi zaista slobodno izaći na ulice i reći: Mi od sutra živimo u jednom društvu u kojem možda nemamo novca, možda nemamo i nekakvu perspektivu, možda smo zapravo u problemima koje ćemo morati ekonomski da rešavamo kroz godine koje su pred nama, ali zato imamo jednu veru i optimizam da možemo da izgradimo nekakvo društvo“, rekao je Petrović.
Ukazao je da postoji s druge strane i jedna vrsta besa.
„Taj bes se iskazuje u nekim lokalnim okruženjima gde smo videli i neku vrstu potrebe ljudi da, neću reći fizički, jer oni nisu fizički nasrtali, ali su na neki način slali poruku da ne mogu da trpe kada budu ponižavani i to je isto nešto što je jedna vrsta sentimenta. Kod jednog broja ljudi dalje postoji razočaranje, postoji možda jedan broj ljudi koji se malo posle 15. povukao, ali generalno ovo je potpuno jedan drugačiji kontekst u kojem živimo i atmosfera u kojoj živimo posle nekoliko meseci“, naveo je Petrović.
Najvažnije stvari koje su studenti uradili i šta dalje…
Sociolog Petrović kaže da su nas studenti oslobodili cinizma i toga da mislimo da nije moguće zajedničkim delovanjem nešto raditi.
„Probudili su optimizam i veru, razbili su strah koji je postojao kod ljudi, dali su alternativne načine i mogućnosti političkog organizovanja, pokazali su da građani jesu društveni akter, pokazali su da sa zajedničkom akcijom, solidarnošću, empatijom mogu prevazići mnoge probleme koji deluju nerešivo i to je nešto što će recimo danas i sutra pomoći svima nama koji smo na udaru režima“, kaže sociolog.
Sve zajedno, studenti su kaže, zapravo probudili građansko društvo.
A da li je pomerena ta granica u kojoj se građani u nekom trenutku opet vraćaju u apatiju? Da li posle ovoga šta se dogodilo tokom ova četiri meseca nema povratka na staro?
„Jedna je stvar koju bih vam rekao kao akter, druga stvar koju bih vam mogao reći kao sociolog. Kao akter – mislim da nema povratka i da ta energija koja je probuđena će trajati u različitim oblicima. Kao sociolog mogu da kažem da faze zatišja mogu da postoje i da može da dođe faza zatišja, nije ona nemoguća. Ali mislim da su ti ciklusi zatišja sve kraći i da su povratni talasi sve jači. U tom smislu, i ako dođe do nekakvog zatišja, to zatišje zapravo će doći kao posledica nekakve brutalne represije kojoj ćemo biti izloženi na koju nećemo moći da odreagujemo“, naveo je Petrović.
Podseća i da se ispostavilo da je neko u Pionirskom parku, ne samo spremao kamenice, nego da je tu bilo i oružja…
„Naravno da bi se ljudi posle jednog takvog nemilog događaja koji bi se desio u nekom periodu povukli u apatiju, ali kada se talas i ciklus pokrene, on je nezaustavljiv“, naveo je Petrović.
Prema njegovim rečima, ono što je naš problem je jedna vrsta nestrpljivosti.
„Mi treba da shvatimo da su tek sada, u poslednjih godinu ili dve dana, ovo ozbiljni udari na režim, mada ovo nije borba protiv režima. Ovo su zapravo udari na temelje jednog duboko korumpiranog, nepoštenog društva koje mi sada želimo da reuspostavimo i da reizgradimo. Ne možete tako lako da sklonite one koji su uzurpirali poziciju moći. Oni neće da spakuju samo kofere i da odu. Ali će se boriti do onog trenutka kada budu shvatili da zapravo ne postoji niko osim njih, osim jednog uskog kruga lojalnih ljudi njima“, zaključio je Petrović.
Post Views: 246
