Koliko puta vas je zvrndanje telefona prenulo iz popodnevne dremke? Javite se preko volje a cvrkutav glasić vam obično čestita u prvoj rečenici neku nagradu, tačnije sedmodnevni odmor na zanosnom Trinidadu. Na većem ostrvu od dupleks Karipske državice Trinidad i Tobago. Slušate cvrkutavu, dajete podatke, a oni vas još i pozivaju na skup srećnih dobitnika. Besplatnu večeru u jednom od zaboravljenih, beogradskih hotela sa neznanim brojem zvezdica. Uz prijatelje pođete na večeru kad tamo, dobitnici, pokušavaju da izrežu, ko zna kada naoštrenim noževima, kao opanak tvrde bečke šnicle dok se viljuške krive u rukama a grašak ispada iz tanjira u krilo. Shvatate da vam nude neke jorgane i jastuke po 500 evra komad na višegodišnji kredit pa će vas dušeci, jastuci i drugi antialergijski proizvodi izaći kao mikro garsonjera na periferiji grada ili brodić sa kabinom koji ste videli u marini na Dorćolu, čiji se vlasnik zasitio života na reci. O nagradi ni reči, ni K od Kariba a vi i vaši prijatelji koji su se spremili da tapšu pa i da proslave sa vama dobitak počinju da vam ubacuju crv sumnje.
Po razgovoru i letimičnom prisluškivanju okolnih srećnih dobitnika shvatate da su destinacije za nagrađene zaista probrane – Karibi, Mauricijus, Maldivi, Novi Hebridi, a najbliže nama Grčku, Tursku, Španiju Crnu Goru niko i ne pominje. Najbliža destinacija su Zelenortska i Kanarska ostrva, na pola Atlantika ( šest sati letaodBeograda preko Madrida). Ako se niste upecali i kupili bilo šta od anti stres i anti alergijskog programa na pominjanje nagrade vam lakonski kažu da samo treba da odredite datum a informacije o ceni avio karata, taksi i osiguranja koje morate uzeti preko njih će vam uz obračun poslati čim utanačite vreme vašeg odmora iz snova. Opasuljivanje traje 10 sekundi kad shvatite da je vaš san ipak san a dobra i srećna nedelja samo još jedna varka u nizu koje vas snalaze svakog dana. Kad od prijatelja iz avio kompanije saznate da je povratna karta do vašeg srećnog dobitka oko 1.500 evra u redovnom letu shvatite da ste namagarčeni. Poslužili ste u jednoj finoj, dobro osmišljenoj marketinškoj opseni iluzionista koji trguju vašim željama, nadama i tankim, kućnim budžetom.
– Počelo je još devedesetih godina sa tajm šer apartmanima i vidom prodaje odmora na 99 godina – kaže Dobrivoje Matović iz Top Tursa. Sličan marketinški koncept, samo je umesto letovanja čovek dobijao mogućnost, to jest, svi oni koji su imali višak novca da kupe apartman na Belizeu, Karibima, Tenrifima.
Dakle ista stvar je i sa srećnim dobitnicima nagradnih putovanja sa kraja na kraj sveta. To je, ipak, vrlo sofisticirani teško dokaziv vid prevare jer vas dovode u zabludu a i to je kažnjivo zakonom – tvrdi naš sagovornik.
Niko ne nudi u sezoni sever Grčke ili Španiju jer možemo i sami da stignemo do tamo. Nude i to ali samo ako se učlanite u njihov klub putnika što košta takođe papreno, pa se apsolutno ne isplati. Verovatno vi i dobijete, na kraju to putovanje ako avio kartu od 1.500 evra u redovnom saobraćaju kupite isključivo kod njih. Ko zna da karta ne košta 1.200 a apartman 300 evra pa je forma zadovoljena. Šta ako odete na kraj sveta, sakupite novac za dve karte od tri hiljade evra a na recepciji vas odmere i hladno kažu da nema rezervacije na to ime i uplate iz firme koja vas je srećnog poslala na letovanje.
– Sve te organizacije ili agencije radi apsolutno protivno zakonu o turizmu i ne mogu da budu organizatori putovanja – kaže Matović. Da je tako, svedoči i izbegavanje, po svaku cenu, razgovora cvrkutavih glasića(operatera) za novine kao i njihovih šefova.
– Krajnji cilj je, ipak, – tvrdi naš sagovornik, – upoznavanje sa raznim krajevima gde se prodaju apartmani i verovatno, iza svega stoje tajm šer kompanije. Jedno vreme bile su u nemilosti javnosti i imale negativnu kampanju protiv sebe. Na ovaj način dolazi do uvida u stanje finansija budućih kupaca, obično starijih parova kako bi se marketinški došlo do podataka, nakon eventualnog upoznavanja sa destinacijom i do kupovine tajm šera za decu i unuke – da ostane nešto u amanet.
Besplatnog ručka ipak nema i ko se upusti u avanturu mora da pretpostavi da će platiti skupu kartu, da će kroz tu kartu platiti i smeštaj ali i troškove pa i njihovu zaradu. Dakle, ona stara narodna o somunu u Solunu za jedan dinar se ponovo pokazuje kao tačna, pa vi vidite da li ćete u Solun po toj ceni…
