Šoškić i Dinkić ratuju saopštenjima a đilas opominje Tadića da nije vreme za kupaće gaće

Bivši guverner Dejan Šoškić i ministar finansija i privrede, Mlađan
Dinkić ratuju saopštenjima prebacujući jedan drugome krivicu za aferu
oko  Agrobanke.

Oglasio se i bivši premijer Mirko Cvetković tvrdnjom da nema nikakve
veze sa aferom oko Agrobanke. Spekuliše se da se Slavoljub Korićanac,
bivši član IO Agrobanke, dogovara sa tužilaštvom o povlašćenom statusu,
spreman da otkrije ko je sve i po čijem naredjenju pljačkao državne
milione. Najavljuju se nova hapšenja i provera izveštaja revizorske kuće
KPMG, koja je dala pozitivno mišljenje za rad Agrobanke. Postavlja se i
pitanje: Da li je fond za razvoj mala Agrobanka?

Sumorne ekonomske prognoze Narodne banke Srbije. Srbija 2012. završava u recesiji

Nju Delhi – obeležavanje 65. godišnjice nezavisnosti Indije od britanske vladavine

đilas prozvao Tadića: Nije vreme za kupaće gaće

Beogradski štampani mediji na naslovnim stranama prenose izjavu
zamenika predsednika Demokratske stranke Dragana đilasa u kojoj oštro
kritikuje vrh stranke mada sama izjava počinje tvrdnjom da su netačna i
nedobronamerna medijska nagađanja da je on (đilas) bilo kome u DS
postavljao ultimatume, tražio ostavke, zadavao rokove ili sastavljao
liste nepoželjnih funkcionera.

„Nije tajna da nisu svi ljudi iz vrha DS po mom ukusu. Na sreću, ni
ja nisam po njihovom. Ono što nas razdvaja, pored ostalog, jeste moje
ubeđenje da ovo nije leto u kojem DS treba da bude u ‘kupaćim gaćama’,
kaže đilas.

Prema njegovim rečima, DS nema ni stratešku platformu koja
predstavlja praktični plan reorganizacije te stranke, kako bi se za
godinu-dve vratila u igru.

„Mi ćutimo. Mi smo još na odmoru kojeg nismo zaslužili, umorni od
poslova koje nismo ili započeli ili završili. Za to vreme naši politički
takmaci napravili su vladu, formirali vlasti na lokalnom nivou,
uspostavili Skupštinu, donose zakone, biraju guvernera, šire međunarodne
kontakte, ovladali su svim instrumentima vlasti“, rekao je đilas.

„Da bude jasno, neću da učestvujem ni u starim ni u novim dinastičkim
borbama. Neću da pomažem ljude koji hoće da vrate Borisu (Tadiću,
lideru DS) navodne udarce. Neću ni da podržavam prevaziđene recepte,
fabrikovano jedinstvo, ćutanje ili bilo čiji status stranačke ikone.
Neću ni da delim stranku“, poručio je đilas.

On je naglasio da nije osnovno pitanje DS i njenih pristalica hoće li
na čelu biti Boris Tadić ili Dragan đilas ili neko treći, već je, kako
je naveo, životno pitanje DS kako se stranka vodi, gde stranka ide.

Politika i Novosti izjavu prenose neutralno, ističući u naslovu da đlilas neće da deli stranku. Pres najavljuje da đilas  govori otvoreno o trenutnom stanju u DS-u. Blic,
Alo i Kurir izjavu naslovljavaju: Ovog leta DS ne treba da bude u
kupaćim gaćama. Alo uz fotografiju Borisa Tadića u kupaćim gaćama s
letovanja na Visu primećuje da đilas traži da vrh stranke promeni
politiku, a Kurir da je đilas javno prozvao Tadića.

Beograd – koncert zagrebačkog rok-benda
„Hlado pivo“ drugo veče 10. Belgrade Beer Fest (BBF) koji se održava od
14. do 19. avgusta 2012. na Ušću

Srbija 2012. završava u recesiji

Narodna banka Srbije upozorila je juče da će inflacija u ovoj godini
dostići i celih 10 procenata ako bude podignut PDV na 20 odsto i ako
poskupe struja, gas i lekovi. NBS je promenila i projekciju rasta BDP-a i
sada očekuje da će privreda godinu završiti u u recesiji od pola
procenta, umesto da ostvarimo rast od 0,5 odsto, kako je do sada
projektovano, prenosi Danas.

U NBS su ocenili i da će trajnija stabilizacija deviznog tržišta
odnosno kursa, biti moguća tek ako vlada bude preduzela kredibilne
fiskalne mere.

Inflacija je u julu dostigla 6,1 odsto, što je iznad gornje granice
cilja od 5,8 odsto. Na rast cena prevashodno je uticala suša, a
inflacija je podstaknuta i padom dinara, koji je poskupeo sve uvozne
proizvode, rekao je generalni direktor sektora za monetarne analize NBS
Branko Hinić, predstavljajući avgustovski izveštaj o inflaciji

U NBS očekuju da inflacija nastavi da raste sve do sredine 2013. godine, a da se u predviđene okvire vrati tek krajem te godine.

Zasad nema poskupljenja hleba

Hleb još neće poskupeti, jer proizvođači čekaju šta će biti sa
najavama vlasti da će im omogućiti da po jeftinijim cenama kupe robu iz
državnih rezervi. Ministar poljoprivrede Goran Knežević rekao je da će
cena hleba ostati nepromenjena do 30. septembra, zbog intervencija
države iz robnih rezervi, a da će posle toga uslediti novi razgovori sa
proizvođačima, prenosi Danas.

Proizvođači, s druge strane, tvrde da je poskupljenje neminovno, tražeći od države da reaguje i omogući im da cena vekne hleba sava umesto dosadašnjih 44 košta 54 dinara.

Sigurno je da će hleb morati da poskupi – ističe za Danas Žarko
Galetin, direktor Produktne berze. Situacija je trenutno, ističe
Galetin, nenormalna jer je cena od 44 dinara po vekni hleba formirana na osnovu cene brašna od 27 dinara, a trenutno toliko košta kilogram pšenice.

Šoškić i Dinkić ratuju saopštenjima

Bivši guverner Dejan Šoškić, reagujući na prozivke oglasio se pismom i odgovorio da nije tačno da su za pljačku Agrobanke
odgovorni čelnici NBS. Ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić
odmah je odgovorio na Šoškićevo saopštenje, negirajući svaku vrstu
odgovornosti, pišu Novosti, prenoseći oba saopštenja u celosti.

Bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić saopštio je da
su gubici u Agrobanci stvarani godinama, ali da je tek za vreme
njegovog mandata toj banci oduzeta dozvola za rad, prenosi Pres. Šoškić
je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima naveo da je rukovodstvo NBS u
prethodne dve godine otkrilo skrivane gubitke Agrobanke i sprečilo
nastajanje još većih gubitaka.
Zašto guverner Mlađan Dinkić
2002. godine nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila
Agrobanka koja je i tada imala gubitke. Zašto predstavnici države i
privatnih vlasnika u skupštini akcionara i upravnom odboru Agrobanke
nisu sprečili loše poslovanje banke i smenili rukovodstvo Agrobanke
tokom poslednjih dvanaest godina, upitao je Šoškić. Kako to da
je Antonić opstajao kao direktor banke sve dok ga, odlukom guvernera,
NBS nije razrešila uvođenjem prinudne uprave 29.12.2011.godine, navodi bivši guverner.

Ministarstvo finansija i privrede saopštilo je da najoštrije osuđuje
zlonamerno i tendenciozno pitanje koje je postavio bivši guverner NBS
Dejan Šoškić, zašto Mlađan Dinkić pre deset godina nije oduzeo dozvolu
za rad Agrobanci.

Umesto takvih smešnih optužbi, Šoškić bi, pre svega, trebalo
istražnim organima da objasni šta je, za vreme svog mandata, činio ili
nije činio povodom enormnih gubitaka Agrobanke. U vreme kada je Dinkić
bio guverner NBS, od 2000. do 2003. godine, Agrobanka je imala pozitivan
kapital i poslovala je u skladu sa propisima, kaže se u saopštenju. Dosadašnja
istraga jasno je pokazala da su gubici Agrobanke od 300 miliona evra
nastali u poslednjih nekoliko godina. Apsurdno je da dubioza Agrobanke
nije nastala kao posledica svetske finansijske krize, već zbog
kardinalnih propusta menadžmenta, predstavnika Upravnog odbora banke i,
najblaže rečeno, nesavesne i površne kontrole od strane NBS.

Cvetković: Nemam nikakve veze sa aferom oko Agrobanke

Bivši premijer Srbije Mirko Cvetković odbacio je sve optužbe da je
umešan u aferu oko Agrobanke i poručio da ga ne može ugroziti hajka koju
protiv njega vode pojedini mediji, ali da je to jako loša slika o našoj državi, prenose Novosti.

Cvetković je apelovao na intelektualce i nevladine organizacije da dignu glas protiv, potpuno neargumentovanih napada i kritika da je on  prvooptuženi u aferi Agrobanka.

Drugi apel uputio je izvršnoj vlasti ukazujući da ne sme da dozvoli
da se bez agrumenata vodi hajka. A treći inspiratorima hajke,
preporučivši im da je bolje da se bave onim poslom za koji su rekli da će ga dobro obavljati, a ne destrukcijom.

Bivši premijer je izrazio spremnost, odgovarajući na pitanje novinara
Tanjuga, da se odazove istražnim organima i razjasni sve kontroverze u
javnosti oko njegove uloge u Agrobanci, prenosi Pres.

Cvetkovićeva vlada sa 20,8 milijardi pokrivala minuse

Bivša Vlada Srbije je početkom godine odvojila 20,8 milijardi dinara
za spasavanje srpskih banaka koje su prošlu godinu završile u debelom
minusu, i to zbog lošeg rukovođenja i davanja kredita bez pokrića
povlašćenim firmama. Osim Agrobanke, državnu pomoć su dobile Privredna
banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine, piše Alo.

Preciznije, u Agrobanku je o trošku poreskih obveznika upumpano
9,8 milijardi, u Razvojnu banku devet milijardi, uključujući i deo iz
vojvođanskog budžeta, a u Privrednu banku dve milijarde dinara. I dok je
lov na krivce za minus od skoro 300 miliona evra u Agrobanci trenutno
glavna državna tema, kreatore manjka od 6,9 milijardi dinara u Razvojnoj
banci kao i minus od 792,6 miliona dinara u Privrednoj još niko ne
poziva na odgovornost.
Korićanac svedok saradnik u aferi Agrobanka

Slavoljub Korićanac, bivši član IO Agrobanke, dogovara se sa
tužilaštvom o povlašćenom statusu, spreman da otkrije ko je sve i po
čijem naredjenju pljačkao državne miliona, piše Informer pod naslovom: On otkriva ko je pokrao 300 miliona evra..

Tužilaštvo pregovara sa jednim od uhapšenih čelnika Agrobanke, tvrdi i
Alo. Izvesno je da će ta osoba, koja je dobro upoznata sa radom sporne
banke, pružiti dokaze o tome ko je bio sam vrh piramide, na koji način
su se odobravali krediti, ko je izdavao naloge i koja je bila uloga
pojedinih predstavnika vlasti u tome. Očekujemo da će isplivati imena iz
sveta politike i biznismena koji su ih materijalno pomagali i bogatili
se, kaže izvor lista. List tvrdi da tek predstoje nova hapšenja kao i da
će se
proveravati i izveštaji revizorske kuće KPMG, koja je dala
pozitivno mišljenje za rad Agrobanke za 2009. i 2010. godinu, da bi
2011. godine naprasno bio otkriven gubitak od 290 miliona evra.

Da li je fond za razvoj mala Agrobanka?

Citirajući delove izveštaja Državne revizorske institucije o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije, Danas postavlja
pitanje: Da li je fond za razvoj mala Agrobanka? Između ova dva slučaja
odmah pada u oči jedna paradoksalna sličnost: revizorska kuća KPMG
uzdržala se od davanja revizorskog mišljenja o poslovanju Agrobanke za
2011. godinu, a mada sa iznošenjem iznenađujućih podataka nije štedeo,
državni revizor se uzdržao od davanja mišljenja o finansijskim
izveštajima i poslovanju Fonda za razvoj za 2010. godinu.

Državni revizor navodi desetine primera za odobravanje kredita
klijentima kojima pozitivnu bonitetsku ocenu nije dala ni stručna služba
samog Fonda, primere o nenamenskom korišćenju kredita i njihovoj
neadekvatnoj obezbeđenosti, piše list citirajući  nekoliko takvih
slučajeva- mahinacije sa kreditom koji je Fond 2010. godine odobrio
Galeb group doo Šabac u iznosu od 280 miliona dinara i primer
kreditiranja firme W. E. G Technology doo iz Beograda.

Fond za razvoj Republike Srbije prošlu je godinu okončao sa gubitkom
od oko 3,8 milijardi dinara. Povodom svog Izveštaja o poslovanju Fonda
za razvoj, državni revizor Radoslav Sretenović kaže za Danas da je
podneo tri prijave za privredni prestup i jedan zahtev za pokretanje
prekršajnog postupka

Pod istragom i uredno vraćeni krediti

Krediti  koje je Agrobanka dodeljivala u proteklih nekoliko godina, a
koji nisu obuhvaćeni prvom krivičnom prijavom protiv Dušana Antonića i
ostalih uhapšenih u aferi oko poslovanja ove banke, proveravaju se u
Upravi kriminalističke policije MUP-a Srbije, saznaje Politika od izvora bliskih istrazi.

Tužilaštvo za organizovani kriminal dalo je nedavno nalog policiji da
se ispita pod kojim uslovima su odobravani krediti ove banke. U Upravi
kriminalističke policije razmišljaju da uskoro pozovu na razgovore mnoge
od onih koji su pozajmljivali novac od ove banke.

Nedeljnik NIN objavio je u poslednjem broju spisak svih dužnika
Agrobanke, navodeći da se istraga vodi protiv pojedinih biznismena čija
imena se dosad nisu pojavljivala u ovoj aferi. Na tom spisku su Vojin
Lazarević, Miroslav Bogićević, Radosav Lale Sekulić i Dragan đurić.

Vojin Lazarević, vlasnik Rudnap grupe, kaže za Politiku da se kredit
od 10 miliona evra redovno otplaćuje, dok Miroslav Bogićević, vlasnik
Farmakoma, naglašava da je kredit od 20 miliona evra u potpunosti
vraćen.

čelnici Agrobanke delili novac šakom i kapom

Da je rukovodstvo Agrobanke i šakom i kapom delilo novac banke
svedoči i to da je ivanjičkom biznismenu Radoslavu Laletu Sekuliću,
simpatizeru SPS-a, u veoma kratkom roku, u više navrata i bez prethodne
provere, navodno dato pet milijardi dinara, ekskluzivno saznaje Alo!.

Interesantno je da su nenaplaćene pozajmice Agrobanke dobijale
uglavnom firme čiji su šefovi na neki način bili u vezi s političkim
partijama, a pojedini su prozvani biznismeni, dužnici Agrobanke, i u
kumovskim odnosima. Kako Alo! nezvanično saznaje, kumovi su navodno
Radoslav Lale Sekulić, vlasnik Habitfarma, koji je od Agrobanke uzeo
zajam od oko 60 miliona evra, i Dragoljub Vućićević, bivši direktor
Velefarma, kome je Agrobanka dodelila kredit od 20 miliona evra.

Albanci u Peći pretukli Srbina kome su uzurpirali imovinu

U centru Peći u sredu oko podne u čaršijskoj ulici napadnut je Srbin
Miloš čukić (65), koji trenutno kao raseljeno lice živi u Beranama,
prenosi Pres.

čukić je u Peć došao da obiđe svoju uzurpiranu kuću i nakon što su ga
pustili u dvorište njega je napalo nekoliko Albanaca. Na njegovo
pitanje zašto ga udaraju oni su mu, prema čukićevom svedočenju,
odgovorili: Zato što si Srbin.

On je zadobio više povreda po licu i telu i nakon napada prebačen je u
Pećku bolnicu, gde mu je pružena prva pomoć, posle čega je odvezen u
selo Ljevošu gde inače boravi prilikom dolaska u rodni kraj.

Druga verzija tragedije u Centru za odvikavanje narkomana

Branislav Peranović tvrdi da nije tukao Nebojšu Zarupca i da je ovaj
umro zato što se predozirao heroinom. Samo mu je, kako kaže, lupio
nekoliko šamara i to će pokazati i rezultati obdukcije…

Ekskluzivno za Pres, Peranovićev
advokat Ilija Radulović prenosi sveštenikove reči i drugu, dosad
neispričanu verziju tragičnog događaja u Centru za odvikavanje narkomana
u Jadarskoj Lešnici.

Advokat prenosi Peranovićeve reči da je Zarubac umro od droge pola
sata posle razgovora s njim iako je policija navela da je izbrojano čak
100 udaraca na telu štićenika.

Univerzitet u Beogradu među 500 najboljih u svetu

Srbiju nisu ovih dana obradovali samo olimpijci: u roku od 24 časa,
prvo je Univerzitet u Beogradu (UB) napredovao za čak 200 mesta na Vebometriks
listi svetskih univerziteta (sa 716. mesta na 547), a onda se
pretprošle noći dogodilo i ono što smo čekali gotovo deceniju: ulazak na
Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta na svetu, piše Politika.

Ova lista, koju objavljuje Kineski univerzitet od 2003. godine, po
veoma strogim kriterijumima, najprestižnija je na svetu, a Harvard je i
ove, kao i proteklih deset godina na prvom mestu. Prema nezvaničnim
informacijama mi smo najbolji u regionu i nalazimo se na 457. mestu.

Rektor UB dr Branko Kovačević kaže da je za lepu vest čuo u toku noći i da je njegova prva reakcija bila: Ovo je jedan olimpijski rezultat!

Spolja raskoš, unutra pustoš

Narodna biblioteka kuburi sa prostorom za smeštaj knjiga, dok korisnici imaju na raspolaganju renovirane čitaonice, piše Politika.

San mi je da u naš magacin uđem u beloj košulji i da tako beo izađem na kraju radnog vremena,
kaže istoričar Ljubomir Branković, rukovodilac Odeljenja za čuvanje i
pristup fondovima Narodne biblioteke Srbije, dok obilazi depoe ove
ustanove i naspram sjaja renoviranih čitaonica, u magacinu zatičemo
potpuno drugačiju sliku: nedostatak polica i krte listove novina,
složene uza zid, koje više od 20 godina čekaju konzervaciju… Deo za
korisnike i deo za depoe, prema oceni sagovornika lista, odvaja vremenska kapija, i ulazak u magacin Narodne biblioteke Branković opisuje kao ministarstvo rudarstva DDR-a pedesetih godina 20. veka.

Nema para za eksproprijaciju zemljišta, za autoputeve

Manjak para za eksproprijaciju usporio je radove na autoputu od Ljiga
do Preljine, za koji je vlada Azerbejdžana odobrila kredit od 300
miliona evra, piše Politika.

Dug prema vlasnicima njiva koje se nalaze na trasi buduće
saobraćajnice mogao bi da odloži i završetak autoputa prema makedonskoj
granici. Jer, prema računici Velimira Ilića, ministra građevine, država
na Koridoru 10 duguje oko 1,8 milijardi dinara, a na Koridoru 11 oko 700
miliona dinara. Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, obećao je
iz budžeta oko milijardu dinara, što ipak nije dovoljno za namirenje
duga prema seljacima.

Civili oterani iz vojnih bolnica

U vojnim bolnicama u Novom Sadu i Nišu civili, opet, mogu da se leče
jedino o svom trošku. Ugovori koje su ovi centri imali sa Republičkim
fondom zdravstvenog osiguranja su istekli, a operacije i pregledi
zakazani pre toga – otkazani.

Sad i pacijenti i vojne bolnice, koje su se prethodne dve-tri godine
dobrim delom i izdržavale lečeći civile o trošku osiguranja, čekaju da
Ministarstvo zdravlja razmotri ima li potrebe da se ove dve ustanove
opet uključe u pružanje zdravstvene zaštite civilima.

U Novom Sadu je, recimo, otkazano oko 100 operacija, a u salu su
posle obaveštenja da je ugovor sa RFZO istekao, ušli samo oni koji su
već bili pripremljeni za hirurški zahvat.

Niče džamija u Beogradu

Nepriznata Islamska zajednica Roma na Starom sajmištu gradi verski
objekat bez dozvole. Objekat od 340 kvadrata sagrađen je za mesec dana.
Na Bajram očekuju 300 vernika, pišu Novosti. Nadležni o objektu, koji je još uvek u sivoj fazi gradnje, nisu imali pojma. Tek u sredu popodne, inspektori opštine Novi Beograd su posetili gradilište.

Međutim, Alija Duljaj, vođa udruženja građana, koje uglavnom okuplja
Rome sa Kosova i Metohije, kategorično tvrdi da ima sve potrebne papire.

Džamija je izgrađena na mestu nekadašnjeg molitvenog mesta koje je
izgorelo u maju. Želja nam je da u ovom centru okupimo svu siromašnu
romsku decu i njihove roditelje, za Novosti priča Duljaj.

Gradjevinski inspektori opštine Novi Beograd naložili su da se
prekinu svi građevinski radovi. Kako Novosti saznaju, zona oko Starog
sajmišta je zaštićena i tamo nije dozvoljeno nikakvo zidanje.

Mas posle Srbije kod Lukašenka, u Beograd stiže Hajnc Vilhelm

Novi ambasador Nemačke u Beogradu biće Hajnc Vilhelm, zamenik šefa
Odeljenja za evropsko pravo u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu,
dok će dosadašnji ambasador Volfram Mas istu funkciju nastaviti da
obavlja u glavnom gradu Belorusije, Minsku, saznaje Danas iz više
diplomatskih izvora. 

Hajnc Vilhelm je, karijerni diplomata koji sa sobom donosi pozitivne utiske, ali je i privatno veoma dobar čovek,objašnjeno je listu.

Uskoro će doći i do promene na čelu Ambasade Austrije u Srbiji.
Klemensa Koju zameniće Johanes Ajgner, dosadašnji šef Odeljenja za
proširenje EU u Ministarstvu spoljnih poslova u Beču i koordinator
Nacionalne strategije za Dunav.

Dokumentarac Valter – Mit. Legenda. Heroj premijerno u novembru

Dugometražni dokumentarni film Valter – Mit. Legenda. Heroj
u režiji Andreja Aćima, koji sa Vukom Ršumovićem potpisuje i scenario,
biće premijerno prikazan 4. novembra uSava centru. Prema najavama autora
i producentske kuće Hermetof Pictures, u toku su i dogovori za
televizijsko emitovanje filma kao i pregovori o njegovoj bioskopskoj
distribuciji u regionu i, naravno, u Kini, piše Danas.

Valter se bavi odnosom između mita i stvarnosti. Legendarni partizanski film Valter brani Sarajevo
reditelja Hajrudina Krvavca i scenariste đorđa Lebovića, koji je videlo
više od 13 milijardi gledalaca širom planete, nastao je inspirisan
istinitim junakom Vladimirom Perićem Valterom, herojem oslobođenja
Sarajeva u Drugom svetskom ratu. Velimir Bata Živojinović u dokumentarcu
Andreja Aćina svedoči o tome kako je postao Valter i zašto je i dalje
ikona u Kini. Pored njega, o fenomenu ovog junaka koji i dalje traje,
kao i o ljudskoj potrebi za herojima, govore i drugi brojni sagovornici.

Mišković i Kostić najviše zaradili

Miroslav Mišković, Miodrag Kostić, Zoran Mitrović, Milija Babović,
Slobodan i Bojan Radun, Goran Perčević najuspešniji su domaći
privrednici u prošloj godini čije su kompanije zajedno inkasirale 2,32
milijardi evra, piše Blic.

Delta hloding, MK grupa, Viktorija grupa, Radun inženjering, i
Interkomerc koje su u njihovom vlasništvu napravile su profit od gotovo
170 miliona evra.

Milica Mandić: Polako postajem svesna

Ljudi me prepoznaju na ulici, mašu, javljaju mi se, čestitaju… Dešavaju se stvari koje se ranije nisu dešavale, priča Milica Mandić u poseti Večernjim novostima.Milica je osvajanjem zlatne olimpijske medalje ostvarila snove već u 20. godini, a šampionski balkon Skupštine grada, vriska, bezbroj autograma i fotografija samo su šlag na tortu.

Koliko zlatna olimpijska medalja, čekana 12 godina, znači narodu u
Srbiji, Milica tek počinje da shvata. Medalja sa Igara menja život.

Marić: Nismo obrukali grb Srbije

Srpski sport i u godinama za nama nije navikao na ogroman novac iz
budžeta. Zato je najvažnije da sva sredstva koja dođu iz državne kase
budu pravilno i pravedno raspoređena. Biće i kontrole i revizora, rekla
je za Novosti ministarka omladine i sporta Alisa Marić.

Ona je sumirala tek završenu Olimpijadu u Londonu i najavila ozbiljne
pripreme za novu sportsku svetkovinu 2016. u Rio de Žaneiru.

Rezultat u Londonu je uspeh, kada se uzmu u obzir četiri osvojene
medalje i još četiri četvrta mesta, što je najveći broj plasmana do 10.
pozicije u istoriji. Nije, međutim, samo rezultat uspeh, pošto su naši
sportisti bili i pravi predstavnici svoje zemlje, sa ponašanjem za
primer i bez ijednog incidenta. Pokazali su kako se bori za svoj grb.

Mihajlovićev prvi remi

Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je bez golova protiv Republike Irske u prijateljskom meču odigranom na beogradskoj Marakani što je ujedno bila i poslednja priprema orlova za predstojeće kvalifikacije za Mundijal u Brazilu 2014. godine, piše Pres.
Posle poraza od Španije (2:0, 26.maj), Francuske (2:0, 1.jun) i Švedske
(2:1, 5. jun), selektor Siniša Mihajlović konačno je dobio priliku da
debituje pred beogradskom publikom. Beogradska publika odlučila je na
neki način da kazni orlove pa je podrška nacionalnom timu
potpuno izostala pošto je atmosfera na stadionu bila sablasna uz
prisustvo tek nešto više od 5.000 gledalaca