Postovani,
odmah cu da navedem razloge zbog cega je SEOSKI TURIZAM nasa ogromna sansa za bolji zivot:
– za pravi odmor neophodni su cista priroda, povoljna klima i razonoda i aktivnost turista
– obale toplih mora su vec prepune turista, automobila, hotela…,
– broj turista u svetu je sve veci a Generalni sekretar WTO Francesko Frangialli predvidja da ce 2020. u svetu biti 1.6 milijardi inostranih turista,
– 2002. godine u Beogradu je odrzan seminar o SEOSKOM TURIZMU u organizaciji TOS-a i
WTO (Svetska Turisticka Organizacija), i potvrdjeno je da imamo izvanredne uslove za
organizaciju odmora u selima,
– u svetu je prisutna tendencija sirenja turizma od obala ka kontinentu i ovaj vid turizma vec postoji u mnogim zemljama,
– mnogima lekari zabranjuju boravak na moru zbog visokih temperatura,
– mnogi bi zeleli da promene nacin odmaranja,
– sve je vise stranaka ZELENIH, zastitnika prirode, ekoturizma…,
– nas geografski polozaj je idealan jer se nalazi u blizini emitivnih turistickih zemalja,
– nasa klima je veoma povoljna jer je toplija od one na severu i zapadu Evrope a prijatnija od one na
jugu, a prijatnija od one na jugu,
– nasi mediji, veoma cesto objave nesto u prilog SEOSKOG TURIZMA,
– pet ministara turizma, racunajuci i B. Dimitrijevica, pismeno su mi potvrdili da je SEOSKI TURIZAM nasa velika sansa,
– nasi seljaci, ti divni i pametni ljudi, ponos Srbije, spremni su da primaju turiste,
– nasa istorija, kultura i folklor su veoma vazan faktor u formiranju turisticke ponude
– stranci su mi svojim pismima potvrdili da bi se oni rado odmarali u nasim selima.
Da li neko moze da demantuje ove moje tvrdnje? Da li sam ja ovde nesto izmislio?
Za one koji deluju destruktivno i koji bi pokusali da demantuju moje tvrdnje govoreci da je sve gore navedeno tacno “ali, sta bi turisti radili u selima?”, navescu sledece aktivnosti:
– setnje kroz predivne pejzaze i po cistom vazduhu, preko planina, livada, suma, vocnjaka, potoka…
– voznja bicikla, planinarenje ili pesacenje u istim uslovima,
– jahanje konja, pecanje, lov, golf…
– veliki broj veoma atraktivnih poslova – kosenje, plascenje sena, mlevenje zita, branje voca, pecenje rakije, rad u basti, rad s domacim zivotinjama, pripremanje zimnice, pletenje, strikanje…
– mali fudbal, kosarka, odbojka, rukomet, plivanje… u objektima koji se mogu izgraditi kao bilo gde drugo ali u mnogo lepsem ambijentu i prijatnijoj klimi,
– obilazak starih crkava, manastira, arheoloskih iskopina, poseta starim zanatlijama, mobama, vasarima, poselima, svadbama…
– kampovanje, logorske vatre, folklorne priredbe, kafici, restorani, disco klubovi…
Ovo su samo neke od mogucih aktivnosti a konacan spisak je tesko napraviti jer je uvek moguce nesto novo dodati, kombinovati s nekim drugim programom (banje, poseta gradovima, krstarenje Dunavom, poseta salasima…) ili modifikovati.
Ovde je neophodno naglasiti da se u predivne pejzaze i prijatnu klimu izvanredno uklapa velika dusa nasih seljaka sto je cesto puta najveci adut u turistickoj ponudi. Da bih to potvrdio samo cu navesti izjave turista iz Francuske koji su nedavno boravili u selu Tripkova (na putu Zlatibor-Kremna) da su odusevljeni nasim folklorom, hranom, vazduhom i – divnim ljudima.
Pa, ljudi moji, da li smo mi kao nacija svesni koliko bogatstvo posedujemo? Nas seljak, onaj koji se vec bavi ovim turizmom je svestan. Novinari koji pisu o ovom vidu turizma su svesni. Ministri turizma su bar meni napisali da su svesni. A mi ipak tavorimo!
Verujem da ce se svako od Vas koji citate ovu seriju pisama mnogo iznenaditi i iznervirati kada u sledecem pismu budete videli kolike su te nase mogucnosti u selima Srbije.
S postovanjem,
diplomirani turizmolog
Branislav Bajagic
