Da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu i Metohiji samo pre desetak godina vraćeno sve ono što joj je od nepokretnosti oduzeto posle Drugog svetskog rata agrarnom reformom i nacionalizacijom, danas bi, kako tvrde u Eparhiji raško-prizrenskoj, zemljišna mapa južne pokrajine bila najvećim delom srpska. Do Drugog svetskog rata, prema arhivskim podacima iz Kraljevine Jugoslavije, čak trećina sadašnjeg obradivog zemljišta Kosmeta bila je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, najviše u Metohiji. U SPC pojašnjavaju da je i ime Metohija nastalo od grčke reči „metoh“ što znači crkveni posed. Oduzeto je više od 6.000 hektara obradive zemlje i isto toliko pod šumama.
U međuvremenu započeli su pregovori o statusu Kosova i Metohije, a status oduzete imovine još nije rešen, a po svemu sudeći to će biti dug i trnovit put, čak i pred međunarodnim sudovima.
– Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u Srbiji, kada bude usvojen, neće moći da se primenjuje na Kosovu i Metohiji. Pokrajina je pod protektoratom Ujedinjenih nacija, Srbija nema suverenitet na tom delu svoje teritorije i njeni zakoni tamo ne važe – napominje prof. dr Kosta čavoški pravni savetnik SPC.
Poklon debelo naplatio
U središtu manastirskog imanja Visokim Dečanima je oduzet jedan hektar zemlje i odmah poklonjen jednom funkcioneru Albancu, da bi 1969. godine njegova porodica tu istu parcelu prodala manastiru za velike pare. U manastiru Dečani kažu da je bilo slučajeva da se crkvena i manastirska zemlja iznova upisuje u zemljišne knjige kao vlasništvo džamija i islamskih institucija.
Žalbe i molbe srpske crkve vlastima u obe Jugoslavije i Republici Srbiji nikad nisu prestajale, a učestale su poslednje decenije 20. veka, kad se počelo naslućivati da će se na Kosmetu desiti velike promene. čak je i novembra 1998. Sveti arhijerejski sabor SPC javno zatražio od Vlade Srbije da se hitno vrati oduzeta crkvena imovina i da crkve i manastiri sa svojim imanjima, u budućem uređenju južne pokrajine, dobiju eksteritorijalni status, poput Svete gore atoske u Grčkoj, kako bi mogli opstati.
Pećkoj patrijaršiji je, prema podacima u crkvenoj arhivi, rešenjem od 20. decembra 1946. godine, oduzeto oko 223 hektara obradive zemlje i 570 hektara šume. Manastiru Visoki Dečani, koji je prema katastarskim podacima od pre Drugog svetskog rata imao 808 hektara poseda (208 hektara obradive zemlje i 600 hektara šume), ostavljeno je svega 60 hektara – 30 hektara zemlje i isto toliko šume. Oduzeta je, takođe, kuća sa električnom centralom koju je manastir izgradio za meštane varoši Dečane, kao i jedan objekat koji je zatim pretvoren u odmaralište, neposredno kraj manastira.
Dečanski manastirski posedi su se nalazili u neposrednoj blizini manastirskog kompleksa i na području ondašnjih srezova – podrimskog, đakovičkog, pećkog i istočkog. U vreme oduzimanja zemlje i šume manastir nije mogao da bira koje će parcele zadržati, pa mu je u ostavljenih 30 hektara uračunato i 15 hektara u Istinicu kod Dečana na kojem su već bile podignute albanske kuće. Isto tako monasima je ostavljeno devet hektara vododerine pored dečanske Bistrice, umesto 12 hektara plodne zemlje kraj samog manastira koja je dodeljena pčelarskoj zadruzi, iako joj nije bila neophodna pa je zadruga seljacima tu zemlju davala u zakup. 1997. godine Dečancima je vraćeno 25 hektara zemlje u blizini manastira. Sa zemljom je vraćena i celokupna nepokretna imovina podignuta na tom zemljištu. Reč je o objektima koje je koristila pčelarska zadruga „Apiko“ i omanjem ruiniranom hotelu pod imenom „Visoki Dečani“. Vraćena je i jedna stara kuća u centru Dečana. Za povraćaj ove imovine, kao i vraćanje jednog dela imanja manastiru Gračanica, u Eparhiji raško-prizrenskoj podsećaju da posebne zasluge ima bivši predsednik SRJ Zoran Lilić i lokalni predstavnici vlasti.
Patrijarhov izveštaj
Tokom poslednjih 60 godina bilo je i raznih drugih nasrtaja na crkvenu imovinu. Patrijarh Pavle, u vreme dok je bio episkop raško-prizrenski, u svom izveštaju, od 23. avgusta 1961. godine o tome obaveštava Sveti arhijerejski sabor SPC:
„Izvešten sam iz manastira Visoki Dečani o do sada, u tolikoj meri, nebivaloj drskosti u uništavanju manastirskih useva, povrća i voća. Ne samo deca, nego i odrasli ljudi Šiptari dolaze kao u svoje, beru i odnose. Na opomenu kaluđera ili drugog osoblja u manastiru, nasrću da se biju, psuju majku srpsku govoreći da ovo nije srpsko već albansko…“
Od tada, odnosno od uspostavljanja međunarodnog protektorata na Kosovu i Metohiji juna 1999. godine, nije učinjen nijedan korak napred, napominju u Eparhiji raško-prizrenskoj, iako svi međunarodni propisi i ceo demokratski svet privatnu imovinu tretira kao svetinju. Zbog toga su sve postkomunističke države Evrope, da bi ušle u Evropsku uniju, morale prethodno da izvrše denacionalizaciju i imovinu vrate vlasnicima.
