Maksilo-facijalna hirurgija se bavi hirurgijom lica i vilica, bilo da je pitanju povreda, tumor, upala ili estetski problem. Nastala je kao potreba da se kroz jednu specijalističku granu obuhvate problemi regije lica, koje su ranijih godina rešavali hirurg plastičar, stomatolog i otorino hirurg. Zahteva najviša znanja kako iz medicine tako i stomatologije, pa je za sticanje specijalizacije maksilofacijalnog hirurga neophodna diploma medicinskog i stomatološkog fakulteta.
-Lice uglavnom doživljavamo kao komunikativni i estetski deo tela, čiju unutrašnju površinu čini skelet lica, tj. kosti (vilice, nos, jagodice…) kao i šupljine : usna (gde najveći deo problema potiče od zuba), očna, nosna i sinusna. Zato nije neobično, da jedan maksilofacijalni hirurg operiše opuštene ili podbule očne kapke, velike uši, sinuse i da podjednako kvalitetno i uspešno operiše paradontozu ili ugradjuje zubne implante, kaže spec. maksilofacijalne hirurgije dr Nikola Sjerobabin.
Plastičnu hirurgiju su u svetu i kod nas proslavili “šou biznis” i “estrada”. Dometi maksilofacijalne hirurgije su manje poznati, i pored toga što ovi hirurzi češće rade najkompleksnije operacije lica nego hirurzi plastičari. Ovo ilustruje podatak, da je prvo presađivanje lica u svetu, pre petnaestak godina u Francuskoj uradio upravo maksilofacijalni hirurg.
Dr Sjerobabin je najpre u SAD diplomirao molekularnu biologiju i biologiju mora, gde je otišao kao atletski stipendista pošto se u mladosti iz hobija bavio veslanjem. Po povratku u Beograd završio je medicinski i stomatološki fakultet. A potom je na Vojno medicinskoj akademiji (VMA) specijalizirao maksilofacijalnu hirurgiju.
Vezano za patologiju u regiji lica, da li se kod pacijenata lako dolazi do dijagnoze?
Da, ako je u pitanju koža lica, promene se lako uočavaju pogledom u ogledalo. Promene na usnama, usnoj duplji i zubima takodje se lako uočavaju. Kao i oboljenja pljuvačnih žlezdi, čiji su simptomi prilično jasni. Deo nosne šupljine nije dostupan golom oku a sinusi nisu uopšte, tako da su tu potrebni posebni pregledi ili snimanja. Treba biti obazriv kod pljuvačnih žlezdi, ako se u njima pojave otoci bez propratnih bolova, upala, može se dogoditi da je u pitanju tumor. Ovo se odnosi i na ostale otoke u regiji glave i vrata, i celog organizma. Podmukle otoke treba ozbiljno shvatiti. Srećom, svaki otok nije tumor, niti su svi tumori maligni. Od uočavanja problema i odlaska kod lekara, do uspostavljanja dijagnoze, ponekad zaista prodje puno vremena.
Ako se u pljuvačnim žlezdama pojave otoci bez propratnih bolova, upala, možda je u pitanju tumor. Ovo se odnosi i na ostale otoke u regiji glave, vrata i celog organizma. Podmukle otoke treba shvatiti ozbiljno.
Veliki broj vaših intervencija odnosi se na kožu lica ?
Tu spadaju benigne (dobroćudne) i maligne (zloćudne) promene koje pacijenti uglavnom nazivaju mladežima, bubuljicama, ranicama ili masnim tkivima. Nakon hirurškog uklanjanja pomenutih promena ostaje defekt kože koji se rešava rekonstruktivnim zahvatom. Maligni tumori kože su česti i mogu biti opasni (karcinomi, melanomi, sarkomi). Kod svake promene na koži koja traje duže od dve nedelje, pacijent treba da se javi dermatologu koji će proceniti da li se kožna promena može lečiti medikamentima, ili operativno.
Ukoliko se primeti promena na koži, nalik bubuljici i sl, koja ne prolazi posle izvesnog vremena, treba se javiti lekaru, koji će pacijenta uputiti dermatologu ili hirurgu.
Ljudi su nekada odlazili pod skalpel samo kad su morali? Trendovi se menjaju?
Nekada su se najviše operisale povrede. Vremenom je savladana hirurgija tumora, pa je tih operacija danas više nego povreda. Neuporedivo manje su se radile estetske operacije, bile su privilegija bogatih, filmskih zvezdi u svetu, kod nas estrade. Sada je lep izgled imperativ, ljudi žele da lepo izgledaju. U starijoj životnoj dobi traže se zatezanja kapaka, skidanja podočnjaka, liftinga.. I to su realne indikacije za intervenciju, jer se dobija nov , podmlađen izgled. Za facelifting kažu da je kruna estetske hirurgije jer skida 10-15 godina, s lica. Na žalost, ne i iz krštenice.
Kažete da puno dolaze tinejdžeri?
Da, sasvim mladi ljudi koji traže korekciju ušiju ili nosa i u većini slučajeva postoje objektivne estetske, (ponekad funkcionalne) indikacije za intervenciju. Za korekciju nosa, razloge po pravilu pravdaju smetnjama u disanju, ali razlozi su više estetske prirode i psihološke. To su mladi ljudi u fazi dinamičnog fizičkog i psihičkog razvoja i psihičke nesigurnosti , traganju sa sopstvenim identitetom i poređenjima sebe sa holivudskim, MTV ili Pink zvezdama. Manji nedostatak na svom licu doživljavaju dramatično. Za mlade treba imati razumevanja ali nije preporučivo uvek žuriti sa operacijom. Treba popričati sa roditeljima, svima zajedno predstaviti realne prednosti i moguće komplikacije operacije.
Koja operacija na licu ima najveći efekat?
Estetski efekat korekcije nosa, nekada se postiže samo redukcijom kože, to su kod korekcije nosa najednostavniji zahvati
Korekcije očnih kapaka i ušiju daju izvanredne, osvežavajuće i transformišuće rezultate, pri tom su manje zahtevne i lakše se podnose. Operacija nosa je specifična jer se u jednom aktu istovremeno rekonstruišu kosti, hrskavica i koža. U toj minijaturnoj regiji radi se velika transformacija. Kod ozbiljnijih korekcija nosa raslojava se i prekombinuje ceo nos. “Grba” na nosu se ispravlja redukcijom kosti na hrskavičavo-koštanom delu nosa, dok se recimo kod širokog, masivnog, tzv. “baburastog” nosa redukuje samo deo kože i hrskavice u vhu. Estetski efekat nekada se postiže samo redukcijom kože, to su kod korekcije nosa najednstavniji zahvati.
Koje operacije su ređe, manje poznate?
Operacije brade mogu biti komplikovanije. Srećom, veoma je mali broj pacijenata koji traži korekciju brade, ne znajući da je i to moguće korigovati. Najjednostavnije je uraditi operaciju brade, kada je odnos donje i gornje vilice fiziološki, normalan. Brada se tada poveća ili samo smanji. Problem je kada je usled nepravilnog položaja gornje i donje vilice, brada previše uvučena ili isturena. To je i najčešći uzrok nepravilnosti položaja brade, posledica uglavnom urođenog porekla . Koriguje se kombinacijom ortodontskog i hirurškog lečenja. Kod nepravillnog odnosa gornje i donje vilice, radi se operacija gornje ili donje vilice, ili obe. Vilice se tada dovode i anatomski korektan položaj, brada dobija drugačiji izgled. Pacijent bude zadovoljan. Ali u tom slučaju, uradjena je operacija cele vilice, ne samo bradnog dela. U retke operacije spadaju i korekcije viličnih uglova, i jagodičnih kostiju što se uglavnom rešava implantima.
Koje su najčešće intervencije u stomatolologiji?
Vadjenje zuba, operacije zubnih procesa, paradontoze, viličnih cista i naravno ugradnja zubnih implanata. Za ugradnju implanta pacijent treba da ima dovoljni volumen vilične kosti. Ukoliko nema, vilične kosti je moguće “pojačati”, posebnim operacijama koje naravno imaju svoja ograničenja, recimo kad su pacijenti strastveni pušači ili imaju neke druge loše navike ili bolesti.
A postojanost implantata?
Danas je postotak uspeha sa kvalitetnim implantima preko 95%. Zahvaljujući materijalima od kojih su napravljeni, ugradjeni implanti trajno prijanjaju u viličnu kost. Organizam ih ne prepoznaje kao strana tela i ne odbacuje ih. Na tržištu postoje visoko brendirani, skuplji implanti, kao i implanti srednje klase, koji su duplo ili tri puta jeftiniji. Ali s obzirom da se implanti ugradjuju jednom u životu, moja preporuka svakako je, izabrati kvalitetnije, najbolje, jer kao u većini stvari i u implantologiji cena prati kvalitet.
Ima ljudi koji žive sa krezubim ili potpuno bezubim vilicama i ne mogu da shvate, da im je to gorući problem. Ne odlaze kod stomatologa. Dok se dugi žale na poremećaj govora i funkciju žvakanja, čim ostanu bez dva zuba. Ali što se duže ignoriše problem, vremenom pre ili kasnije postaje teži. I skuplji za rešavanje.
Problemi sa zubima nisu uvek posledica nemara pacijenta?
Nedavno sam operisao pacijentkinju koja je imala karcinom poda usta (ispod jezika). Posle operacije i zračenja je “izgubila” zube a nakon operacije i vadjenja tumora ostao je deformitet u usnoj duplji, pa nije imalo šta da drži protezu. Njoj je radjena operacija – priprema, da bi se stvorili uslovi za nošenje proteze. Uobičajan je i učestao problem atrofije viličnih kostiju, koji nastaje kada su pacijentu davno izvađeni zubi. Takva smanjena, atrofična vilična kost nije u stanju da drži protezu. Danas se taj problem ugradnjom zubnih implantata lako rešava.
Kako doživljavate svoj posao?
Kad me neko pita kakav je osećaj operisati, kažem da je prilično pod nabojem: pred teže operacije je prisutno uzbuđenje i trema, koja se za vreme operacije pretoči u fokusiranost, stopostotnu koncentraciju. Operacija se nekada završava sa pojačanom dozom adrenalina u mojoj krvi, a ako duže traje, onda sa umorom, da bi rado spustio negde glavu da malo odmorim. Ovaj posao ne možete raditi a da ga ne volite. Hirurgija je za mene profesija, strast i hobi.
http://ordinacijasjerobabin.rs/
S. N.
