Najčešći uzrok privremenog slepila na svetu je pojava katarakte koja se ne smatra bolešću već gotovo uobičajnom posledicom starenja. Istraživanja potvrdjuju da medju starijim od pedeset godina u svetu, čak 70 posto ima taj problem. Osim katarakte, u česte uzroke nedostatka vida ubrajaju se : glaukom, dijabetička retinopatija i degenerativne bolesti oka.
Nezavisno od etiologije nastanka poremećaja vida, za lekare Beogradskog Oftamološkog Centra gotovo da nema nerešivih problema. U pitanju je novi koncept oftalmološke klinike koja se prostire na preko 800m2 u centru Beograda,u kojoj se obavljaju najsavremenije dijagnostičke i hirurške procedure. Tim lekara formiran je od najeminentnijih stručnjaka sa internacionalnim iskustvom koji su potekli iz istaknutih univerzitetskih centara prestonice.
– Obavljamo najkompleksniju hirurgiju prednjeg segmenta oka,najsloženije operacije katarakte sa ugradnjom svih savremenih vrsta intraokularnih sočiva,estetske i funkcionalne korekcije kapaka. Ispravljamo komplikacije ranijih zahvata i rešavamo najizazovnije situacije kod pacijenata koji nisu mogli u drugim medicinskim ustanovama da budu adekvatno zbrinuti. Često nam se za pomoć obraćaju pacijenti koji su obišli nekoliko klinika i bili odbijeni,koji su zbog visokog operativnog rizika bili preusmeravani na druge ustanove i izgubili skoro svaku nadu u izlečenje, odgovara ljubazno spec. oftalmohirurg dr Vladimir Petrović, pionir u oblasti refraktivne hirurgije sočiva uz implantaciju multifokalnih, trifokalnih i EDOF sočiva i jedan od najvećih imena domaće oftalmohirurgije. Dr Vladimir Petrović je na čelu klinike, zajedno sa Doc. dr sc. med. Markom Kontićem-vodećim stručnjakom na polju hirurgije i lečenja glaukoma kao i kombinovane hirurgije glaukoma i katarakte u istom hirurškom aktu. Dr Kontić je stručnjak svetskog glasa i jedinstvenih hirurških dostignuća, član Američke oftalmološke akademije i autor nekoliko desetina naučnih radova, objavljenih u domaćim i stranim časopisima.
Kao klinika koja zadovoljava najviše oftamološke standarde, Beogradski oftamološki centar je potpisnik ugovora sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja (RFZO) o hiruškom zbrinjivanju obolelih od katarkte, o trošku države. A jedne subote u mesecu, gradjani u ovoj klinici mogu dobiti i besplatan pregled vida.
U razgovoru sa dr Kontićem saznajemo koliko su zapravo složene i teške, kombinovane operativne procedure glaukoma i katarakte u istom hirurškom aktu kao i sekundarne operacije u kojima se dokazao na domaćem i svetskom nivou. U pitanju su kompleksne patologije tzv. udruženih bolesti katarakte sa glaukomom,uzanog ili otvorenog komornog ugla, katarakti na terenu prethodno operisanih ablacija mrežnjače ( stanje odlubljene mrežnjače). Zatim katarakte sa pseudoeksfolijativnim sindromom za koju se smatra da predstavlja jednu od najtežih i najzahtevnijih hirurških veština, uveitične katarakte, urodjene anomalije (koloboma) gde genetskim defektom nedostaje deo tkiva sočiva…
Kao najnovija specijalna očna bolnica vrlo brzo su se pozicionirali u sam vrh oftalmoloških ustanova u regionu, sa velikim brojem pacijenata koji dolaze iz unutrašnjosti Srbije i država u okruženju ( ponajviše BiH, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Austrije).
Ima slabovide dece koja sede na udaljenosti od pet metara od ekrana, ne naginju se ka ekranu i ne znaju da se požale da na jednom oku ne vide dobro. S tim žive od rodjenja, ne znaju za bolje, drugačije. Problem slabovidosti kod dece se rešava otkrivanjem u najranijem uzrastu. Upravo da bi se terapijom započelo u uzrastu deteta od 3 godine, kada je lečenje najefikasnije.
Kompleksni zahvati izvode se u prijatnoj, neusiljenoj atmosferi, uz neposredan odnos, ljubaznost i izuzetnu posvećenost lekarskog tima. Sa ponosom ističu da teže usavršavanju najelitnijeg oftalmološkog centra sa prestoničkim,beogradskim pečatom.
Intervencije u ovoj klinici obavljaju se primenom najnovijih tehnologija i hirurških tehnika : od klasičnih hirurških, laserskih, radiotalasnih i ultrazvučnih operacija oka, do estetskih i funkcionalnih intervencija kapaka i suznih puteva. Najsavremenije terapijske metode praćene su i najnovijom dijagnostičkom aparaturom. Napominju, da razvoj tehnika i tehnologija u ovoj oblasti napreduje neverovatnom brzinom,a ukoliko se na mesečnom nivou ne uvode inovacije u radu, gubi se korak sa svetom.
Dr Vladimir Petrović je radio na Vojno medicinskoj akademiji (VMA), usavršavao se u Austriji, Švajcarskoj i Indiji a afirmaciju kod stručne i šire javnosti stekao je obavljajući najkompleksnije operacije katarakte.
Znanja je sticao u Srbiji –radeći sa najeminentnijim stručnjacima ( dr Vladom Draganićem, dr Borom Mitrovićem, prof dr Sinišom Avramovićem). Potom i u Austriji, na akademiji u Šruncu u kojoj se okupljaju najpoznatiji evropski i svetski hirurzi za kataraktu. Najčuveniji je prof.dr Suhas Haldipurkar iz Indije, kome dr Petrović po sopstvenom priznanju, danas duguje najveću zahvalnost.Dr Petrović je u više navrata bio njegov gost na usavršavanjima na kojima su se izučavale najnaprednije tehnike ultrazvučne hirurgije katarakte. I danas održavaju izuzetno bliske prijateljske, porodične i kolegijalne odnose.
Šta je katarakta, koliko je prisutna i kako se leči- uklanja ?
Katarakta je stanje zamućenosti prirodnog ljudskog sočiva i najčešći uzrok privremenog slepila, u svetu. Smatra se privremenim, jer smetnje sa vidnom oštrinom nestaju onog trenutka kada se katarakta operacijom ukloni. U svetu se radi na biološkim lekovima kojima bi trebalo postići usporavanje prirodnog starenja ljudskog sočiva a samim tim i njegovog zamućenja. Ali je hirurgija trenutno jedini lek, jedini način kojim se može ukloniti katarakta.
Kada je optimalno primeniti hururgiju?
Ranije je postojalo uvreženo mišljenje da katarakta treba da sazri kako bi se obavila operacija. To je podrazumevalo da pacijentu vidna sposobnost treba da se spusti na ispod 20 % a onda se podvrgava najčešće primenjivanoj klasičnoj hirurgiji katarakte u kojoj se oko zasecalo skalpelom i seklo hirurškim makazicama. U mnogim bolnicama po unutrašnjosti Srbije ova procedura je, na žalost i dalje zastupljena. Smatramo takav pristup apsolutno pogrešnim i savetujemo pacijentima da kataraktu operišu čim se dijagnostikuje.
Radimo sve vrste estetskih korekcija u predelu očiju, funkcionalnih i estetskih oštećenja kapaka i suznih puteva. Takođe korekciju kapaka čiji je položaj nepravilan, koji su izvrnuti ka spolja ili ka unutra,višak kože gornjih kapaka, podočnjake i bradavičaste izrasline koje naružuju izgled pacijenata.
Kažete da su današnje tehnike neinvazivne i pouzdane ?
U upotrebi su ultrazvučni mikropulsni talasi koji emulzifikuju i rastvaraju sočivo. Ukoliko sočivo nije izrazito tvrdo, koriste se ultrazvučni talasi izuzetno male energije, što je za oko dobro. Ako se katarakta ranije otkrije, to je bezbedije operisati je, zato kažemo da je za kataraktu važno dijagnostifikovati je što ranije. Čim pacijent primeti da ima poteškoća sa dioptrijom, da se ona brzo menja, da mu teško odredjuju dioptriju, da se pojavljuju značajne razlike i oštrini vida jednog i drugog oka, treba uraditi ozbiljan oftalmološki pregled, kako bi se ustanovila providnost optičkih medijuma, pre svega sočiva.
Postoji nekoliko tipova katarkte?
Ako je ljudsko sočivo u svom centralnom delu zamućeno to zovemo nuklearnom, ako je zamućeno na periferiji – kortikalnom. Ako je zamućno na zadnjem polu sočiva to nazivamo subkapsularnom. Katraktu razlikujemo i po etiologiji nastanka: urodjenu, mladalačku, ili starosnu koja nastaje s godinama. Može biti posledica udarca, povrede, pa je nazivamo traumatskom. A može nastati i kao posledica udara struje, elektrošokova,zračnih terapija ili korišćenja raznih lekova. .
Smatrate da senilna katarkta nije bolest?
To je prirodan proces starenja ljudskog sočiva, koji rešavamo za 3-10minuta. Pacijent u sedamdesetim godinama dobija vid kao da ima dvadeset i stiče sposobnost da se samostalno kreće i opslužuje. Usavršili smo i tehniku istovremenog uklanjanja dioptrijskih mana oka. Zato kažemo da otklanjanje katarakte, kao uzroka privremenog slepila i potencijalnih problema izazvanim takvim stanjem, nije samo u dobrobiti pacijenta već i njegove porodice, dece, unuka. Jer kada roditelji ne vide dobro a žive sami, u svakom trenutku mogu da se povrede, usled pada recimo mogu da slome nogu, kuk a to je onda problem za celu porodicu, jer zahteva vremena, dodatnih napora i višemesečnih angažovanja, kako bi im se pomoglo da prevaziđu tu situaciju.
Zato ističemo, da KATARAKTA NIJE PROBLEM SAMO STARIH.
Ali katarkta, može da se pojavi i u dečijem uzrastu. Zamislite radost deteta kome se ukloni mladalačka ili urođena katarakta, pa može da se nesmetano kao i ostala deca igra, uči, bavi sportom .
Uklanjanjem podočnjaka ili viška kože i zatezanjem gornjih kapaka, oči dobijaju svežinu, a lice mladost. Sitnim korekcijama u predelu očiju se menja fizionomija celog lica.Lice postaje nasmejano. Pacijenti vole svoje novo lice, novi “look”.
Medju vašim pacijentima ima i dece?
Na žalost, da.Najozbiljniji problem kod dece, koji nije redak je slabovidost (ambliopija), koja zapravo predstavlja nedovoljno razvijenu sposobnost mozga da formira sliku. Oko je samo posredni organ u ciklusu vida, koje uredjuje prelamanje svetlosti kroz optičke medijume oka i fokusira je u centru jasnog vida –makuli ( žutoj mrlji ). Kada normalno prelama spoljne zrake oni se normalno fokusiraju na očno dno, odakle se signal svetlosti transformiše u bioelektrični impuls koji dalje putuje do centra u mozgu, gde se stvara slika jednog i drugog oka. Dve slike se u tom centru objedinjuju. Ukoliko postoji velika razlika u kvalitetu slike koju mozak prima od jednog i drugog oka, mozak će automatski isključiti slabije oko, jer mu slika koju ono šalje smeta u stvaranju stereo vida. Na taj način se razvija slabovidost oka. A kada se mozgu u fazi ranog razvoja vida ne ponudi dobra slika, mozak nikada više neće prihvatiti čak ni najbolje iskorigovanu dioptrijsku sliku. Neće je prihvatiti kao objedinjenu sliku, u funkciji stereo vida.
Preporuka roditeljima ?
Da dete sa 3 godine starosti,obavezno vode na pregled kod dečijeg oftalmologa. Upravo da bi se rešavanjem problema vida deteta, ukoliko problem postoji, započelo u najranijem uzrastu. Jer vid se razvija do desete godine života. Kada dete napuni sedam-osam godina, može biti kasno.
Jedina su očna bolnica u Srbiji, koja se bavi humanitarnim radom. Sa opremom i aparatima jednom u dva meseca obilaze južne enklave na Kosovu i Metohiji i obavljaju besplatne preglede. Ljudima čiji je vid značajno ugrožen organizuju dolazak i bespalatan transport do Beograda, i na svojoj klinici besplatno operišu. Našim ljudima na Kosovu i Metohiji to mnogo znači, jer im je nedostupna elementarna zdravstvena briga. Nije im dostupan ni lekar opšte prakse, a kamoli pregled oftalmologa. Da ne govorimo o oftalmohirurgiji. U ovim akcijama imaju logističku pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju kao i SPC. Ovakva praksa, dobrotvornog rada kako uz osmeh najavljuje prvi čovek klinike, dr Vladimir Petrović, biće nastavljena i u buduće
S.N.
