Kako pomoći srpskom detetu koje napušta školovanje već u 10. godini života?
Ma koliko izgledalo neverovatno, ali i to se dešava – da zbog nekih drugih problema u ličnom životu ili porodici naša deca u ranom detinjstvu izlaze iz školskih klupa. Za većinu njih to će značiti da zauvek napuštaju priliku da, ravnopravno sa ostalima, osvoje svoje mesto u australijskom društvu.
Ovde se, nažalost, ne radi tek o par usamljenih slučajeva, već je problem znatno širi. Zbog svega, zainteresovalo se i Ministarstvo za obrazovanje Novog Južnog Velsa, koje je Srpskom pravoslavnom udruženju za socijalni rad (SONJA) iz Kabramate poverilo istraživanje na ovu temu.
– Naš projekat „Otvoriti vrata za mlade Srbe“ koji počinje 20. oktobra u Liverpulu usmeren je na taj problem – dece koja napuštaju školu. Ferfildsko odeljenje Ministarstva za obrazovanje i obuku stoji iza programa i pokazuje ogromno interesovanje za analizu uzroka problema – ističe Tihomir LJubišić, pomoćnik u službi za razvoj srpske zajednice Srpskog pravoslavnog udruženja.
Uključen veliki broj mladih
• Da li je to karakteristično samo za srpsku omladinu?
– Nije. To se dešava, verujem, i drugima. Međutim, mi baratamo podacima iz naše zajednice i, naravno, nastojimo da delujemo preventivno u našoj zajednici.
Srbi još pristižu
– Preko nas dosta našeg naroda ipak još uvek pristiže u Australiju – kaže nam Svetlana Marić, socijalni radnik za prihvat novodošlih. – Za poslednja dva, dva i po meseca, recimo, primili smo čak dvadesetak novih porodica.
Za vreme trajanja projekta razgovaraćemo sa velikim brojem mladih, a uključićemo i porodice. Zasad, verujemo da je osnovni uzrok ovoj pojavi što porodice nemaju dovoljno saznanja o ovdašnjem obrazovnom sistemu.
Ove LJubišićeve reči potvrđuje i socijalni radnik Željko Torbica koji, iz vlastitog iskustva, tvrdi da više od 90 posto roditelja-useljenika u Australiju nema dovoljna saznanja o mogućnostima obrazovanja, svog i svoje dece.
Kad je o novodošlima reč, njihov broj je značajno smanjen u odnosu na prethodnu deceniju. U Srpskom pravoslavnom udruženju, međutim, ne osećaju da imaju manje posla. Naprotiv! Pored prihvata novih useljenika, Udruženje sada razvija i svoju novu ulogu. Sa državom koja ih finansira i pratećim organizacijama ovde rade na čitavom nizu projekata. U njima posreduju između srpske zajednice i njenih potreba na jednoj i te iste države i stručnih institucija, koje bi trebalo da na te potrebe odgovore, na drugoj strani. Po svemu, ovo je jedinstvena organizacija srpske zajednice Novog Južnog Velsa.
Servis za invalide
– Nismo se zadržali samo na mladima – kaže Željko Torbica. – Postoje i potpuno novi programi za odrasle. Na primer, 22. septembra u Haris Parku zvanično će početi s radom servis za invalide i u njemu će, za klijente iz srpske zajednice biti zaposlen radnik sa srpskog govornog područja. Ovo je rezultat saradnje sa MDAA, institucijom specijalizovanom za pomoć invalidima iz različitih etničkih zajednica.
Prema rečima predsednika Udruženja dr Marka Marinkovića, država je dosad veoma cenila njihov učinak, što je i dovelo do novog, trogodišnjeg ugovora potpisanog prošle godine.
Zoja Kliri, koordinator u Udruženju, kaže da njihov cilj nije samo da pomažu useljenicima koji su tek pristigli, već da učestvuju u rešavanju problema porodica i pojedinaca koji su već tu, duže ili kraće vreme.
– Osnovno je da pomognemo ljudima da se prilagode životu i što lakše i brže snađu u novoj zemlji i novoj sredini. Ne da im mi kažemo šta treba da rade, već da ih uputimo na prava mesta gde će dobiti odgovor na svoje potrebe – kaže Zoja Kliri.
Borba protiv droge i alkohola
Jedan od projekata Udruženja je bila i konferencija o problemima mladih, održana u Sidneju pre tri meseca.
– Nalazi tog dvodnevnog skupa sakupljeni su u materijal koji danas služi kao potpora zahtevu za otvaranje radnog mesta socijalnog radnika za mlade Srbe – ističe Željko Torbica. – Sa tog mesta vodili bismo, pre svega, programe borbe protiv droge i alkohola. To podrazumeva pomoć mladima koji su postali zavisni, ali i opšte preventivno delovanje, kao što su informacije na ovu temu za zajednicu i porodicu.
Torbica navodi da idućeg meseca Srpsko pravoslavno udruženje snima i kratki film o mladima. U njemu će oni sami govoriti o sebi i svojim problemima.
– Ta video-prezentacija trebalo bi da pruži uvid u socijalnu pozadinu srpske omladine. NJena svrha je da ovdašnjim službama koje se bave mladima omogući bolja saznanja o socijalnim, verskim, istorijskim, kulturnim i drugim karakteristikama srpske omladine. Tako bismo, verujemo, ostvarili veće razumevanje mladih i njihovih teškoća. To saznanje je dosad nedostajalo stručnim organizacijama koje treba da im budu pri ruci.
Zahvalnost i „Vestima“
– Mi nikad dosad nismo imali bolji tim kao celinu od ovoga koji danas radi i ja im se svima zahvaljujem – ističe dr Marko Marinković. – Uz to, moja zahvalnost ide i „Vestima“, novinama koje su ušle u srž problema srpske zajednice na ovom kontinentu. Dosad, u većini ostalih medija imali smo ljude koji rade na nekoj dobrovoljnoj bazi i vrlo površno su doticali teme oko nas. „Vesti“ i njihovi autori su jedini koji su na profesionalan način počeli da obrađuju sve te naše probleme i sve njihove aspekte – bilo da su oni dobri ili loši.
Tihomir LJubišić kaže da će video-projektom biti obuhvaćen uzrast od 12 do 24 godine.
– Nastojaćemo da mladi, uz probleme koje imaju, otvoreno iznesu i kako oni vide gde bi mogli bolje da se prilagode ovom društvu, a gde ne bi. I još nešto, ovaj film može služiti i široj srpskoj zajednici, ali i drugima – u sticanju saznanja o kretanjima u mladoj generaciji uopšte. Nastojaćemo da izbor učesnika bude najširi mogući – da bismo zastupili sve sfere omladinskog života, različita porekla, uključujući mešovite brakove, različita mesta boravka, izbeglička iskustva, posledice torture i trauma za vreme rata, porodične probleme…
Ovo nije jedini program za mlade. U pripremi su „Susreti dece i porodica srpske zajednice“, a u saradnji sa „Anglikerom“ i Gradskim većem Ferfilda. Cilj je da se dođe do saznanja o okolnostima koje utiču na razvoj deteta u ranom dobu do osam godina starosti. Posle će se raditi i sa starijim uzrastima.
– Organizacijom jedne vrste zabavišta za decu, gde će se ona igrati, crtati, pevati… uz učešće njihovih porodica, hteli bismo da spoznamo koliko su najmlađi, još u najranijoj mladosti, pogođeni svim zbivanjima koja su nam se dešavala i šta bi se moglo učiniti da bismo otklanjali posledice. Ovi susreti biće u Liverpulu – veli LJubišić.
Udruženje je, u još jednom projektu za mlade od 12 do 24 godine, dobilo za partnera TAFE, jednu od najpopularnijih obrazovnih institucija. Takođe idućeg meseca, oni će za omladinu organizovati radionicu u kojoj se od učesnika očekuje da, na način koji sami izaberu, iskažu svoje sklonosti prema umetničkom izrazu. Mesto održavanja je Kabramata.
Okupljaju se i odrasli
Saznajemo da se, podržane od Udruženja, redovno sastaju i grupe odraslih u Ferfildu, Liverpulu i Kabramati.
LJubica Novaković i Milica Strnjajić, koje smo takođe zatekli u Kabramati, članice su grupe srpskih žena u Liverpulu.
– Naša grupa osnovana je pre šest godina i za sve nas mnogo znači. Pre svega, ne osećamo da smo same. Ima nas dvadesetak. Bavimo se našim zdravljem, porodičnim temama i tako. Udruženje nam je omogućilo saradnju sa različitim servisima, pa smo imali predavanja o zdravlju i pravnoj zaštiti. I dalje je, međutim, ogroman broj žena izvan tih aktivnosti, smatrajući ih gubljenjem vremena – veli LJubica.
– Ovo je jedan od načina da se sazna nešto novo, da se radi nešto korisno i da se ne sedi između četiri zida. I to pokušavamo svima da objasnimo. Sada ćemo, na primer, 21. septembra učestvovati u organizaciji Vukovog sabora, a tamo ćemo izlagati i naš ručni rad, kao što smo radile na Festivalu folklora u Bonirigu – navodi Milica.
Isplati li se taj rad finansijski?
– Isplati se čim se nečim bavimo. čim nešto radimo za zajednicu, znači da nešto vredimo – poručuje LJubica Strnjajić. – Ovo radimo i zbog dece. Ako nas nema nigde da učestvujemo, neće ni naše dece biti u tome.
Potrebno je, ističu u Udruženju, vreme da se novodošli naviknu na zapadni svet i načine kako on izlazi pojedincima i porodicama u susret.
– Zasad, dovoljno je da se obrate nama – kažu.
