Doktor Dragan Stanković, koji živi i radi u Parizu, sagradio rekreativni kompleks u rodnoj Prvoj Kutini pored Niša vredan milion i po evra
Niš – Porodične korene, mesto gde sam kao dete živeo i ljude sa kojima sam odrastao čuvam u svom srcu. Iako sam više od četiri decenije u Francuskoj, iz svog zavičaja nikada nisam otišao. Ovim rečima započeo je priču dr Dragan Stanković (62), lekar ortoped, koji je ovog leta u centru pažnje Nišlija. Dragan je, posle dve i po godine izgradnje, u svojoj rodnoj Prvoj Kutini, na putu za Zaplanje i Gadžin Han otvorio sportsko-rekreativni centar.
Ovo je moj dar Kutincima. Kompleks je na oko 6.000 kvadratnih metara i na njemu su veliki i bazen za decu, sa svim neophodnim i najsavremenijim uređajima za održavanje higijensko-bakteriološke ispravnosti vode i sadržajima poput tuš kabina i svlačionica. Pored bazena su kafe-bar i restoran visoke kategorije, a u jednom od posebnih objekata centra i deset apartmana. U početku smo naplaćivali ulaznice po simboličnoj ceni, ali smo prestali. Želim da ovaj narod koji teško dolazi do novca besplatno uživa, kaže Stanković.
Iz Prve Kutine i Niša, gde je završio srednju medicinsku školu, Dragan je 1971. otišao u Francusku.
…i sa porodicom u rodnom selu (Foto T. Todorović)
– U Kutini su ostali tada majka Vidosava i otac Radojica, a sa njima i mlađi brat Tomislav. Zaposlio sam se u jednoj privatnoj klinici u Parizu, godinu dana učio jezik i već 1972. upisao studije medicine, koje sam završio pet godina kasnije. U međuvremenu upoznao sam Mišel Lekont, koja je bila glavna sestra klinike i oženio se. Imamo dve kćerke, Vladislavu Ludivin, koja je doktor pravnih i Oreliju Moriset, koja je doktor ekonomskih nauka. Obe, iako rođene u Francuskoj, odlično govore naš jezik, naučile su od mene i mojih roditelja boraveći svake godine u Srbiji. Od Oreli, koja je u braku sa Antoan Markom, imamo i unuka Luku od tri i po godine.
Doktor Dragan Stanković je do 1990. radio sa vlasnikom klinike Ledeks internešenel u Parizu, prof. dr Žoržom Asoanom, na odeljenju ortopedije. Kada je on otišao u penziju, Dragan se okrenuo biznisu otvorivši fabriku medicinske opreme:
– Proizvodio sam do 2000. vrhunske medicinske aparate. Tri litotriptera, aparata za razbijanje kamena u bubregu, koji koštaju po 1,2 miliona dolara, nalaze se u Srbiji. Jedan sam poklonio bolnici u Pirotu, jedan zajedno sa Jugorendgenom niške Elektronske industrije Vojnoj bolnici u Nišu, a jedan je Ministarstvo zdravlja Srbije kupilo za bolnicu u Boru. Poslednjih 12 godina radim kao savetnik za ekologiju u firmi Inova Frans, koja je jedna od najpoznatijih u svetu u preradi domaćeg i industrijskog smeća i proizvodnji zelene energije.
U sportsko-rekreativni centar u svom mestu dr Stanković je uložio oko milion i po evra.
– Planirao sam da sagradim jednu kliniku, ali sam od toga odustao i napraviću rehabilitacioni centar. Roditelji više nisu živi, i brat je nedavno umro, što me još više vuče u zavičaj. Dolazim dva puta godišnje, sada sam sa porodicom celog avgusta u Prvoj Kutini. Ne interesuje me nikakav profit, srce mi je puno kada vidim da pored bazena nema mesta i da mladi uživaju. A uživanje je i kada stariji meštani svrate,moji vršnjaci i komšije. Ili kolege iz Niša.
Tokom godine dr Stanković je kompleks poverio na čuvanje i održavanje svom najboljem prijatelju iz detinjstva, Zoranu Petroviću. Uz samo jedan uslov – da sve uvek bude pod konac, uredno i čisto. I da se ulaznice ne naplaćuju.
