Nakupilo se dovoljno indicija da se ozbiljno ispita
da li je reč o organizovanoj pljački izbora. Ako bi se tako nešto moglo
dokazati, tek onda bi protestno glasanje dobilo pravi smisao. Ono ne bi
bilo izraz pukog nezadovoljstva strankama i izbornom ponudom, nego
početak borbe protiv novog autoritarnog režima u kome su demokratski
izbori fingirani. Da li je taj režim nov ili nastavak prošlosti, da li
se može menjati bez odbacivanja prošlosti, i da li će uopšte do takvog
nečeg ikada doći, ostaje važna tema za buduće rasprave
Uzbudljivo je istraživanje
Vesne Rakić-Vodinelić (VRV), kojim je pokazala da je izborna lista koju
je podnela stranka NOPO protivzakonito prihvaćena od strane Republičke
izborne komisije (RIK), i pored odluke Upravnog suda da ta lista mora
biti odbijena jer ne ispunjava uslove za izlazak na izbore – nema 10.000
validnih potpisa. Kriminalni roman koji je VRV opisala, navodi na
zaključak da beli listići, odnosno protestno glasanje, tek sada dobijaju
pravi smisao i razloge.
Do
sada su beli glasovi objašnjavani lošom ponudom te nepoverenjem prema
bilo kojoj stranci, jer su sve zaboravile na javni interes, bacile se u
korupciju, udružile sa tajkunima, uništile institucije, pa zašto bi se
za takve stranke glasalo i tako im se davao legitimitet. Da je to opšte
poznata činjenica, a ne samo nekakvo zanovetanje ljudi okupljenih oko
Peščanika, potvrđuju podaci istraživanja koje je objavljeno u Danasu
2. maja, u kome se navodi da su osam najrelevantnijih stranaka građani
ocenili prosečnom ocenom 2,2, a ocene su bile od 1 do 5. DS i SNS, kao
najveće stranke, dobile su ocenu 2,4. Dakle, argumente za beli glas je
prepoznala većina građana, s time što se podržavaoci belog glasa
razlikuju samo po tome što to loše stanje žele javno da obelodane i iskažu protest protiv takvog stanja ubacivanjem nevažećih listića sa porukom neprihvatanja.
Međutim,
posle istraživanja VRV o NOPO i drugih činjenica do kojih smo došli,
pokazalo se da je stvar mnogo ozbiljnija od toga što se građanima ne
dopada ponuda stranaka na izborima i što u njih nemaju poverenja. Slična
situacija karakteriše izbore i u mnogim drugim zemljama i zato brojni
građani ostaju kod kuće, jer neće ni za koga da glasaju. Izgleda da je
naša situacija mnogo teža, jer postoje indicije da se ovde radi o neregularnim izborima, što daleko nadilazi pitanje loše izborne ponude te da li će zbog nje neko ostati kod kuće ili protestovati belim glasom.
Nakupilo se dovoljno indicija da se ozbiljno ispita da li je reč o organizovanoj pljački izbora. Ako bi se tako nešto moglo dokazati, tek onda bi protestno glasanje
dobilo pravi smisao. Ono ne bi bilo izraz pukog nezadovoljstva
strankama i izbornom ponudom, nego početak borbe protiv novog
autoritarnog režima u kome su demokratski izbori fingirani. Da li je taj
režim nov ili nastavak prošlosti, da li se može menjati bez odbacivanja
prošlosti, i da li će uopšte do takvog nečeg ikada doći, ostaje važna
tema za buduće rasprave.
Izneću indicije koje sugerišu nepoštene izbore:
Prvo.
Opravdana sumnja u ispravnost biračkog spiska. Kako je moguće da se taj
spisak skoro potpuno izjednačio sa brojem stanovnika u Srbiji? Kako je
moguće da je broj birača manji od broja stanovnika za svega nekih
sto-dvesta hiljada ljudi, zavisno od toga kako se tumači popis
stanovništva, koji i sam izgleda nejasno i misteriozno. Kako je moguće
da, i pored toga što su mediji mesecima trubili da je Srbija izgubila
oko 300.000 stanovnika za deset godina, na ovim izborima ipak imamo više
birača nego pre četiri godine – za preko 300.000. I pored pokušaja da
se to pitanje raščisti i kod eminentnih statističkih stručnjaka, validno
objašnjenje nije dobijeno. Ministarstvo u čijoj je nadležnosti birački
spisak nije dalo nikakvo objašnjenje otkud toliki birači, mada jeste
bilo pomenuto da se spisak proširio za preko 300.000 birača. Zašto i
kako – ne zna se.
Drugo. Izbori za
parlament i predsednika koji će se održati na Kosovu neće biti ispravni.
U medijima se moglo pročitati da će Srbi sa Kosova imati pravo da
glasaju (ima ih 110.000), ali komisije na izbornim mestima neće imati
pravo da prebroje glasove, iako je to zakonom predviđeno. Umesto da se
odmah po zatvaranju biračkih mesta glasovi prebroje i članovi komisije
potpišu zapisnik, listići će biti pakovani i strogo zapečaćeni poslati u
Rašku, gde će glasovi biti brojani, ne zna se tačno pred kojom
komisijom. Kaže se da će u Raškoj RIK direktno preuzimati i brojati
glasove. Izražena je sumnja da ovakav postupak može dovesti do podvala.
Ne stoji argument da nije bezbedno brojati glasove na biračkim mestima,
što traje svega 15 minuta, a pri tome jeste bezbedno ceo dan držati
normalno otvorena biračka mesta. (videti: Postoji sumnja u regularnost)
Treće.
Predviđanja o broju mandata za stranke koje su sada na vlasti pokazuju
da ih nema dovoljno za formiranje vlade. Prognoza za izbornu listu DS
kaže da će ona dobiti oko 71 mandat, SPS oko 35, LDP oko 15 (ako pređe
cenzus), Mađari imaju tri mandata, a to sve zajedno nije dovoljno. Ako
Dinkić pređe cenzus, biće dočekan ovacijama, ali to je neizvesno. DS
mora da iščupa mandate, pa ako treba i podvalama. Tako se dogodila krimi
priča sa NOPO. Uz pomoć Kabineta, savetnika i DB, napravljen je plan
kako da se preko NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora), ubiju dve muve
jednim udarcem. Da se na nelegalan način, preko lažne vlaške stranke,
čiju izbornu listu je RIK nelegalno prihvatio (što je pokazala VRV, i
pri tome podsetila da je predsednik RIK-a iz DS-a i da je njen donator),
dobiju bar dva mandata, a svaki je od životne važnosti. I druga muva
nije manje važna: potkopati bele glasove konfuzijom oko naziva NOPO koji
liči na beli glas, te da se ne mali broj naivčina nasanka, a
kritičarima vlasti, naročito onima oko Peščanika, pošalje đoka. Kakva je
to vlast koja se bavi ovakvim sitničavim, bednim i infantilnim
podvalama, i kog kalibra ljudi stoje iza toga? Više je nego jasno da
takvima ni u ludilu ne treba davati glasove.
četvrto. Prema
mojim saznanjima, posmatrači na izborima su tokom instruktaže dobili
razna sumnjiva naređenja o svom ponašanju na izbornim mestima.
Posmatračima je, između brojnih opasnih stvari, rečeno da će se postupak
zgužvanog ili precrtanog listića kažnjavati sa pet godina zatvora
(auh), a da se svaki listić na kome su zaokružena dva imena za
predsednika, a među njima je i ime kandidata Tadića, tretira kao
validan. Možemo da zamislimo kako će pored ovakvih uputstava izgledati
brojanje glasova.
Može
se i dalje dokazivati da u Srbiji više nema fer i poštenih izbora, mada
se meni čini da se to vidi i golim okom. Podsećamo da je kampanja tekla
potpuno nefer, zbog totalne kontrole i navijaštva svih medija. A
suprotno je osnovni uslov normalnih izbora. Sve kontrolne institucije su
se priklonile vladajućima (Tadiću i DS i njihovim partnerima), a tako
su se ponašali RIK, RRA, Agencija za borbu protiv korupcije, ali i sud
koji je očigledno sedeo na dve stolice. Poništio je odluku RIK-a da se
NOPO nađe na izbornom listiću, ali nije dao uputstvo kako da se RIK
ponaša i koje radnje da preduzme.
A
kako smo stigli dotle da se jedina tekovina 5. oktobra – pošteni i
slobodni izbori – ovako izliže, ishlapi i nestane? Demokratija kao
izborni proces i način odlučivanja ne može se održati ako se određenim
tempom ne stvaraju institucije koje će konsolidovati i učvrstiti
univerzalna pravila i vladavinu prava. Podsećam na đinđićeve reči da
demokratija nije nikakva tehnika, niti dobra volja vlasti da ne
podvaljuje. Demokratija je slika sveta u kojoj je sve neizvesno, pa je i samo postojanje tog sveta samo jedna hipoteza.
*Tekst preuzet sa Peščanika
