Iz optužnice protiv Miloševica ništa ne sledi. Ne može ucešce u ratu biti ratni zlocin. U optužnici Miloševicu tretira se samo moje ucešce u ratu i nagada se. Ne iznosi se nijedna cinjenica da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke pocinili neki ratni zlocin. Još nijedan naš dobrovoljac koga smo iz Srbije ili Crne Gore organizovano uputili u odredenu borbenu jedinicu nije optužen nigde za ratne zlocine. Apsolutno sam siguran da nikada nisam ucestvovao u nekom zlocinu, nisam druge podstrekavao da cine ratne zlocine i nisam prikrivao zlocine. Ako sam negde saznao da je pocinjen ratni zlocin, odmah sam saopštavao javno i znate koliko sam ljudi povodom toga prozivao u javnosti u proteklih 12 godina. Dakle, meni ne mogu da nadu ništa. Zbog toga sam potpuno siguran u uspeh moje borbe i obracuna sa Haškim tribunalom.
Razgovor sa Vojislavom Šešeljom voden je u Saveznoj skupštini u pauzi zasedanja na kojem je usvojena Ustavna povelja.
Lider radikala kaže da se istovremeno priprema za stranacku slavu (Sveta tri Jerarha), kongres i odlazak u Hag. Uveren je u postojanje optužnice protiv njega.
– Ta saznanja su veoma pouzdana. Optužnica je potpisana. Cim se potpiše, a informisan sam da je potpisana, onda se objavljuje. To ce se do kraja nedelje desiti. Juce sam ponovo zvao šefa haške kancelarije u Beogradu. Nacelno smo se dogovorili da se vidimo za dva-tri dana. To je bio jedan sasvim korektan razgovor. Obavestio sam ga da sam rezervisao avionsku kartu za 24, do kada završavam svoje privatne i profesionalne obaveze.
Kada ste saznali za optužnicu?
– Mislim, 27. januara ili sutradan. Ne mogu reci od koga sam to saznao.
Da li ste kartu za Amsterdam kupili kada ste to saznali ili ste mislili i inace da idete u posetu?
– Inace sam mislio da idem, ali sam kartu kupio kada sam saznao. Trebalo je ove godine da držimo kongres stranke. Razmišljali smo da li da ga držimo negde do maja ili juna ili na jesen. Medutim, kada se to desilo, odlucili smo da ga sazovemo, za 21. februar. Do tog kongresa ima dosta stvari da se završi:
Da li cete na kongresu odluciti ko ce da vas zamenjuje?
– Zna se ko ce biti predsednik stranke, ali ako ja odem, sasvim sam siguran da ce Tomislav Nikolic biti lider stranke. To pitanje se u stranci uopšte ne postavlja.
Ranije ste govorili da cete rado otici u Hag. Sada vidimo da izjavljujete da se protivite bilo kakvom hapšenju.
– Zašto bih ja dozvolio da me neko hapsi i da mi na prepad upada u tri sata nocu u kucu? Oni su planirali moju otmicu i da saopšte post festum kako sam otišao dobrovoljno, kao što su to uradili kod Milana Milutinovica. On je otet i nije otišao svojom voljom.
Na osnovu cega imate takva saznanja?
– Imam odredena saznanja. Pitajte njegovu suprugu da li je otišao dobrovoljno.
Znaci, nije dobrovoljno otišao?
– Nije dobrovoljno otišao! On se sada grcevito bori za svaku šansu, pa se kao dogovorio i pitanje je kako ce se izjasniti. To znam pouzdano.
Kako uopšte tumacite tu optužnicu protiv vas? Neki pravnici kažu da iz optužnice protiv Miloševica prirodno slede optužnice protiv svih koji su bili njegovi bliski saveznici.
– Iz optužnice protiv Miloševica ništa ne sledi. Ne može ucešce u ratu biti ratni zlocin. U optužnici Miloševicu tretira se samo moje ucešce u ratu i nagada se. Ne iznosi se nijedna cinjenica da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke pocinili neki ratni zlocin. Još nijedan naš dobrovoljac koga smo iz Srbije ili Crne Gore organizovano uputili u odredenu borbenu jedinicu nije optužen nigde za ratne zlocine. Apsolutno sam siguran da nikada nisam ucestvovao u nekom zlocinu, nisam druge podstrekavao da cine ratne zlocine i nisam prikrivao zlocine. Ako sam negde saznao da je pocinjen ratni zlocin, odmah sam saopštavao javno i znate koliko sam ljudi povodom toga prozivao u javnosti u proteklih 12 godina. Dakle, meni ne mogu da nadu ništa. Zbog toga sam potpuno siguran u uspeh moje borbe i obracuna sa Haškim tribunalom.
Da li zaista mislite da niste podstrekavali ljude na rat?
– Ne može podstrekavanje na rat da bude ratni zlocin. Vi ste novinar profesionalac i treba takve stvari jasno da razlucite. Izazivanje rata nije krivicno delo. Rat je produžetak politike drugim sredstvima. Zna se tacno po ženevskim i drugim konvencijama. Šta je ratni zlocin? To je ubijanje civila, ratnih zarobljenika, zatim maltretiranje civila, ratnih zarobljenika, organizovana pljacka itd. Možda je nepotpuna definicija, ali je to u suštini. Ne može moja borba za srpske nacionalne interese da bude ratni zlocin. Ja sam ponosan na svoje ucešce u srpskim ratnim naporima.
Osecate li neku odgovornost za ubijene nedužne civile, koji su stradali u tim ratnim naporima?
– Ne. Postoji samo žalost što zapadna srpska granica nije na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Mi smo bili nadomak te granice, a onda nam je oteta srpska teritorija. Ubeden sam da ce kad-tad srpska zapadna granica biti na toj liniji.
Niste odgovorni za žrtve rata?
– Što se tice civila, to bi Amerikanci nazvali kolateralnom štetom. Meni je žao svakog poginulog civila. Ja nisam kriv ni za ciju pogibiju.
Ne osecate grižu savesti?
– Ne. Nikada.
Da se vratimo na motive podizanja optužnice.
– Motivi su cisto politicki. Jedan od glavnih motiva je nagli rast popularnosti Srpske radikalne stranke. Ja sam ovde nepodnošljiv đindicu, Nebojši Covicu, Goranu Svilanovicu, Vojislavu Koštunici. Apsolutno sam im nepodnošljiv. Ne znam da li je Koštunica tražio od zapadnjaka da me optuže, ali đindic, Svilanovic i Covic, svaki svoj kontakt sa zapadnim politicarima su koristili da insistiraju da se bilo šta protiv mene preduzme, samo da se maknem odavde.
Kako to znate?
– Necu da vam otkrijem svoje izvore na osnovu kojih to saznajem, jer onda ce ljude da poubijaju.
Slabo kontaktirate sa zapadnim diplomatama, pa ostaje da vam to prenosi neko od domacih politicara.
– Ne znate vi s kim ja kontaktiram. Juce sam na konferenciji za štampu saopštio podatke iz americkih diplomatskih izvora o Cumetu.
Da li su sukobi surcinskog i zemunskog klana nastali zbog Haga, jer Buha navodno želi da svedoci?
– Ja mislim da su sukobi izbili ranije. Pretpostavljam da je glavni uzrok ovih sukoba posao asfaltiranja. To je bila basnoslovna zarada.
U citavu pricu se sada ukljucuje Hag?
– I đindicu i Amerikancima smeta cela ta jedinicacrvenih beretki. Oni sada prepariraju Ljubišu Buhu Cumeta, da bi na osnovu njegovog iskaza jedinicu proglasili za zlocinacku organizaciju i da je potpuno unište.
Mislite li da je uz pomoc gospodina Buhe pripremljeno niz optužnica?
– Prvo se traži da Buha svedoci protiv Miloševica. To sam iz americkih diplomatskih izvora saznao. Spremaju ga da izjavi pred Haškim tribunalom da je bio svedok kada je Slobodan Miloševic neposredno davao naredenja Arkanu i Legiji da ubijaju civile, da ih progone itd. Kako sam obabvešten, u martu mesecu protiv Legije stiže optužnica, naravno, ako se nešto ne poremeti u redosledu. Onda bi Amerikanci želeli da se i Legija pojavi tamo kao svedok protiv Miloševica, a đindic bi hteo da se Legija pre toga likvidira.
Kako vi znate šta bi đindic hteo? Za takve tvrdnje bi mogli da dobijete optužnicu iz Beograda?
– đindic je vec u velikoj opasnosti, jer je Cume sve što je znao o tome ispricao Amerikancima. Amerikanci đindica planiraju da upotrebe za hapšenje Mladica, Šljivancanina i Radica, za isporuku Jovice Stanišica, za koga pretpostavljam da ce biti optužen. Oni traže Sretena Lukica, Gorana Radosavljevica, da se uništi ova jedinica, da se likvidiraju ili odvedu u Hag Frenki i Legija. Na kraju odlazi i đindic.
Ako je Hag politicki sud, zašto bi podizao optužnice protiv onih koji su im, prema vašim tvrdnjama, pomogli da sruše Miloševicev režim?
– Jeste, ali Amerikanci nemaju toliko obzira. Kada smo smenjivali Jovicu Stanišica, Miloševic je dao dokumenta da Jovica Stanišic radi za americku obaveštajnu službu. To je bilo interno obrazloženje za njegovu smenu, 1998. godine.
Zašto bi ga optuživali sada?
– Zato što oni nemaju osecaj zahvalnosti. Setite se Norijege. On je služio i bio je kao demokrata . Kada je zasmetao Amerikancima, oni su ga prvo smenili, a zatim je dospeo u americki zatvor. Nema tu drugih moralnih stubova, neko je sada zaslužan, pa ce dalje da radi. đindic je za njih jedan od najzaslužnijih za 5. oktobar, ali im više ne treba. Sada im smeta.
Šta ce se dogoditi sa vašom strankom ukoliko odete u Hag. U Republici Srpskoj je ucinjeno nešto slicno sa radikalima. Postali su marginalni.
– Naša stranka u Republici Srpskoj nikada nije bila snaga kao u Srbiji. Nama su sve otimali i u Srpskoj Krajini, pa u Crnoj Gori, pa sada na isti nacin u Republici Srpskoj. To ovde u Srbiji ne mogu. Na celu stranke je rukovodstvo koje je prošlo kroz sve ove godine duge borbe, tako da mislim da našu stranku nece razbiti kao što su razbili Socijalisticku partiju nakon isporuke Miloševica.
Šta ako ne bude nikakve optužnice?
– Siguran sam 99 odsto da stiže optužnica. To je veoma, veoma visok stepen sigurnosti.
Da li ste se pripremili za taj proces?
– Vec sam formirao ekspertski tim koji ce mi pomagati u odbrani. Na celu tog tima je Tomislav Nikolic, a tu ima i dosta uglednih pravnika i drugih profesija. Drugo, ja sam pravnik po struci. Imam mnogo iskustva sa sudenjima ovde. Ja sam više od 6 000 strana knjiga pre 5. marta objavio o ranijim sudenjima.
Zar nije cudno što šef vašeg ekspertskog tima nije završio Pravni fakultet?
– Tomislav Nikolic je bolji pravnik od 80 odsto doktora prava, a drugo – on poseduje sjajne organizacione sposobnosti, zbog cega je odlicno rešenje za šefa mog ekspertskog tima.
Da li ste imali kontakte sa gospodinom Miloševicem ovih dana?
– Ne. Imao sam kontakte pre Nove godine. Ja njega ne mogu da zovem, nego samo on mene. Verovatno on svaki dan zove porodicu, i to suprugu, cerku, unuka, snaju, pa onda možda zove nekog iz svoje partije, a mene zove povremeno. Od kada je otišao u Hag, sa njim sam desetak puta razgovarao.
Vidim da ste juce izjavili da cete se zadržati najduže tri godine?
– Rekao sam da je to dvadeset dana ili tri godine. Znate kakav je istražni postupak, može da traje i duže. Tri godine je prošlo od hapšenja Momcila Krajišnika, a još uvek njemu nije pocelo sudenje. Za to tamo nema zakonskog osnova. Kod nas nakon šest meseci, ako niste u stanju da formirate optužnicu, morate coveka da pustite na slobodu. Tamo možete da ga držite vecno.
Zar se ne plašite da cete tamo ostati jako dugo ili do kraja života?
– Ja sam vec covek u zrelim godinama. Imacu kontakte sa porodicom i sa partijom. Drugo, pripremio sam se dobro i tamo cu citati i pisati. Ne plašim se nicega. Necu nijedan dan tamo uzalud da potrošim.
Kakve knjige cete pisati; o DOS-u, Hagu, srpskim zemljama…
– Ja imam nameru da završim veliki projekat iz politickog sistema, a zamislio sam da to bude na hiljadu strana. Objavio sam prvi deo od trista strana za dve godine. Sada imam da završim knjigu o srpskom narodu i novom svetskom poretku. Proucavam samu suštinu Haškog tribunala sa pravno-teorijskog aspekta. Nece biti dosadno.
Nemate nikakvih nedoumica oko toga ili razmišljanja da možda odete u Irak i tamo zatražite azil?
– Apsolutno ne dolazi u obzir da bežim.
