Sprovođenje odluke o datumu u dva koraka

Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije razmatrali su utorak,
25. juna u Luksemburgu, mogućnost određivanja datuma za početak
pregovora sa Srbijom. Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vesterevele
izjavio je kako će o tome krajem sedmice, definitivnu odluku doneti
Evropski savet, a stav Berlina je, kaže Vestervele da pregovori počnu
sledeće godine, u januaru. Pre konačne odluke, o Srbiji će, u četvrtak,
raspravljati i nemački parlament (Bundestag). Vladajuća nemačka
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) o tome je već raspravljala. O tome u
intervjuu za Dojče vele govori zvaničnik stranke Andreas Šokenhof.

Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton i ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele u Luksemburgu

Dojče vele: Kakvoj odluci mogu da se nadaju vlasti u Beogradu. Da li je urađeno dovoljno za definisanje konkretnog datuma? Kakav je stav Hrišćansko-demokratske unije o tome?

Andreas Šokenhof: Imamo potpuni zaokret u odnosima država
Zapadnog Balkana – jer su Srbija i Kosovo uspeli da postignu dogovor o
normalizaciji odnosa. Međutim, taj dogovor prati sporazum o
implementaciji koji podrazumeva primenu dogovorenog do kraja godine.
Zbog toga će Bundestag u četvrtak, dati nalog nemačkoj vladi da na
zasedanju Evropskog saveta, u četvrtak i petak, suštinski podrži
pregovore sa Srbijom i time pošalje pozitivan signal Beogradu, ali da se
o konkretnom datumu razgovara u januaru i to onda kada sporazum o
implementaciji dogovorenog, bude u potpunosti sproveden. To znači da mi
smatramo da pregovore sa Srbijom treba početi, ali onda kada bude
realizovano ono što je sporazumom između Beograda i Prištine dogovoreno.
Zbog toga, verujemo u princip sprovođenja odluke u dva koraka.

Da bismo bili potpuno jasni, Berlin će dakle poslati pozitivan signal Beogradu i pozdraviti ono što je urađeno, ali to za konkretan datum ipak neće biti dovoljno?

Ne, to ne znači da Srbija nije dovoljno učinila, ali ono što je
dogovoreno sporazumom, još nije sprovedeno. Stav nemačkog parlamenta je
od samog početka bio da najave kako će nešto biti urađeno ili planovi o
tome, nisu dovoljni. Potrebna je konkretna primena. To znači da se ništa
nije promenilo, naša pozicija je uvek bila ista. Podržavamo pregovore,
ali onda kada je sve iz postignutog sporazuma primenjeno. Tim sporazumom
predviđena je implementacija dogovorenog do kraja 2013. godine, što
znači da se o datumu može razgovarati najranije u januaru. Odnosno,
Evropski savet bi već u decembru mogao da utvrdi da je implementacioni
sporazum primenjen u potpunosti.

često se govori o tzv. sedam tačaka ili očekivanja koje Nemačka ima od Srbije. Ne vrti se dakle sve oko Kosova, zar ne?

Postoji jedna specifična, nemačka tema u svemu tome, a to je
rasvetljavanje napada na ambasadu Nemačke u Beogradu. U međuvremenu smo
uvideli da u tom procesu ima objektivnih poteškoća. Nezavisno od toga,
uvereni smo da su sva očekivanja, koja smo uvek javno iznosili,
obuhvaćena sporazumom između Beograda i Prištine, i da će do kraja
godine biti i ostvarena.

Angela Merkel i Boris Tadić prilikom posete nemačke kancelarke Beogradu u avgustu 2011. godine

Mediji i u Nemačkoj i u Srbiji spekulišu kako u donošenju odluke o datumu za početak pregovora, važnu ulogu igraju i parlamentarni izbori u Nemačkoj. Ima li istine u tome?

Ne, mi smo uvek jasno govorili kakva su naša očekivanja. Kancelarka
Merkel je u avgustu 2011. godine boravila u Beogradu i ona je još tada
rekla kako je normalizacija odnosa sa Prištinom preduslov za integraciju
u EU. Beograd je u međuvremenu pokazao veliku političku hrabrost i mi
zbog toga imamo veliko poštovanje. To je ono što je važno, a to nema
nikakve veze sa izborima u Nemačkoj. Imamo 28 članica Evropske unije,
uvek se negde održavaju izbori. Takve odluke ne mogu se donositi u
skladu sa izborima na nacionalnom nivou, već u skladu sa objektivnim
kriterijumima. Ako Srbija ispuni uslove i primeni dogovoreno iz
sporazuma sa Prištinom, pregovori sa EU mogu da počnu u januaru 2014.
godine.

Za koji dan imaćemo još jednu članicu Unije, Hrvatsku. Šta je sa ostalim kandidatima i daljim proširenjem EU. Nemačka kancelarka je pre par meseci ponovo izjavila da bi trebalo razmisliti o tome da li je Evropska unije u stanju da primi nove članice. Da li u CDU i dalje preovladava takvo raspoloženje?

Ne možemo da vodimo računa samo o očekivanjima kandidata za članstvo.
Moramo biti svesni činjenice da Evropska unija i njene institucije imaju
svoje probleme, recimo sa budžetom. To znači da EU najpre mora da se
pozabavi svojim problemima, kako bi bila u stanju da primi nove članice.
Brisel mora konsekventno da sprovede neophodne strukturalne reforme.
Svojevremeno smo doneli odluku po kojoj više nije neophodno da iz svake
članice EU imamo po jednog komesara. U jednom trenutku imaćemo preko 30
članica Unije, što znači da Evropsku komisiju nećemo moći više da
naduvavamo. Drugim rečima, mi moramo pre svega dosta toga da uradimo
unutar Evropske unije kako bi njeno dalje širenje bilo moguće. To je
zapravo ono što je kancelarka htela da kaže.

Dr Andreas Šokenhof je zamenik predsednika Odbora nemačkih demohrišćana (CDU/CSU) u Bundestagu zaduženog
za spoljnu i evropsku politiku. Bio je šef delegacije Bundestaga koja
je u martu ove godine posetila Srbiju. Tom prilikom izjavio je da je za početak pregovora sa Srbijom i dalje neophodno ispunjavanje sedam uslova:

– potpuno ispunjenje i sprovođenje akcionog plana dogovorenog sa EU

– vidljiv napredak u oblasti otkrivanja i gonjenja počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008.

– jasni signali da će se nastaviti sa pomirenjem u regionu

– potpuno sprovođenje dosadašnjih rezultata dijaloga Beograda i Prištine

– početak uklanjanja paralelnih struktura na severu Kosova

– Beograd treba da utiče na kosovske Srbe da sarađuju sa Euleksom i Kforom i pokaže jasno vidljivu volju za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom

– nisu dovoljne samo izjave i želje o namerama, već konkretna dela

Autor: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan đerković