Kada je rec o državnoj politici viza i useljavanja, u Australiji žive ljudi poreklom iz Ujedinjenog Kraljevstva i SAD i – oni drugi. Za prve ne važe nikakve restrikcije pri izdavanju viza za clanove porodica ili posetioce, a pred drugima se nalaze skoro nepremostive prepreke.
Ovu tvrdnju iznela je DŽulija Irvin, poslanik laburista u federalnom parlamentu, tokom prvog dana Druge nacionalne konferencije srpskih socijalnih i dobrotvornih radnika koja se održava u Sidneju, pod gostoprimstvom CŠO „Sveti Nikola“ i u organizaciji Srpskog pravoslavnog udruženja za socijalni rad.
Konferencija raspravlja o problemima pripadnika srpske zajednice s kojima se socijalni radnici svakodnevno susrecu – dakle, od stanovanja, i zdravlja, do useljavanja, obrazovanja, zapošljavanja i drugih oblasti. U radu su aktivno ucestvovali i predstavnici australijske vlade, zdravstvenih, socijalnih i drugih institucija.
Pretnje dobrotvorima
Suzana Mihajlovic je navela i da je Srpsko dobrotvorno udruženje Viktorije vrlo cesto izloženo provokativnim telefonskim pozivima i pretnjama, a bilo je, u jednom periodu, prisiljeno da zatvori prostorije tokom šest nedelja, zbog provokacija telefonom, pismima, i pisanja uvredljivih grafita po zidovima i prozorima. Te provokacije dešavaju se i danas.
Obrazlažuci svoju kritiku, DŽulija Irvin navela je da je „nefer i neprihvatljivo“ zahtevati novac „da bi se išlo preko reda, jer ko ga nema, ide na kraj reda“. Ona je osudila praksu da se u tim slucajevima traže iznosi od 5.000 do 10.000 dolara za pojedinacne vize, a cak do 64.000 dolara ukoliko se traži viza za useljenje starijih od 60 godina.
– To je diskriminacija, jer vi jednostavno nemate taj novac – rekla je ona, osudujuci, takode i sporu produceduru rešavanja, cak i u hitnim slucajevima.
On je navela poznat slucaj osobe na umoru – dok je rodbini odobrena viza, ona je umrla.
Govoreci takode o problematici useljavanja, Frenk Mosfild, još jedan savezni poslanik iz Laburisticke stranke je istakao da „opozicija podržava otvorenu politiku useljavanja, gde svako razume svoja prava“. On je naveo i zanimljiv podatak da je u svojoj praksi sretao ljude koji žive u Australiji cak deset godina, a još su – ilegalci. Upoznao je skup s podatkom da je u poslednjoj deceniji u zemlju ilegalno ušlo cak 13.000 osoba.
NJegovo razmišljanje o potrebi otvorenije politike useljavanja u odredenoj meri primerom je potkrepio Željko Torbica, nastojeci da upozori na probleme koje u Australijskoj ambasadi imaju naši ljudi u Beogradu prilikom zahteva za useljavanje. Naveo je kako su mu nejasni kriteriji po kojima se se odlucivalo o vizama za dva rodaka iz Kninske krajine. Oba su imala slicne biografije, a napuštajuci rodno ognjištve prešla su gotovo istovetan put. Na kraju je jedan dobio vizu, a drugi odbijen.
Cetiri godine bez mleka
Na skupu je procitan i izveštaj Roberta Jelopa, izvršnog direktora Ker Australija, koja na Balkanu održava više stotina kampova za izbeglice. Nikola Gotovac, predsednik Srpskog pravoslavnog udruženja, potom je uputio dramatican apel:
– Mi znamo koliko Ker Australija radi i koliko mu još treba. Nedavno su nas molili da za njih tamo skupimo 2.500 maraka da kupe kravu, jer paze na decu koja dnevno pešace i po šest kilometara, a vec cetiri godine nisu okusili ni mleko ni meso. Našli smo novac, ali naše Udruženje takode skromno živi.
On je ,na kraju, pozvao Srbe da otvore srca prema ovoj nevolji i pomognu.
Najviše izvestilaca (DŽulija Irvin, dr Marko Marinkovic, Zaga Trkulja, psiholozi Gordana Hol Radicic i Draga Jeftic, dr Micel Smit, Laklan Murdok, Meri Dimec) govorili su o zdravlju, odnosno organizaciji zdravstvenih službi i savetovališta u Australiji.
Dr Marko Marinkovic je – prateci hronološki srpsko useljeništvo od Drugog svetskog rata do danas, izneo osnovne tipove bolesti koji su ga pratile. Postreumatski poremecaji su bili posebno karakteristicni za dve grupacije – useljenika koji su stizali iz drugog rata, najcešce iz logora i – poslednje generacije useljenika, pristiglih takode iz ratnih uslova. Useljenike koji su stizali u periodu izmedu te dve grupacije pratili su mahom – bolovi u ledima i bolesti srca i krvnih sudova.
Dr Marinkovic posebno istice i novi zdravstveni problem prouzrokovan upotrebom osiromašenog uranijuma za vreme NATO-bombardovanja srpskih podrucja na Balkanu. On je izneo podatke iz Jugoslavije po kojima je tamo leukemija u porastu do deset puta, slicno je i sa nekim vrstama tumora, i naveo da je i kod novodošlih useljenika povecan broj takvih oboljenja.
Duge liste za državni smeštaj
O uslovima stanovanja, a posebno o mogucnostima tzv. državnog smeštaja, govorili su Mira Mitrovic, Lesli Vajat i Blanka Benedicic. Ona nije mogla da pruži više nade porodicama i pojedincima sa liste cekanja na državni smeštaj koja je, cini se, sve duža.
U Novom Južnom Velsu, navela je ona, ima nešto više od 97.000 prijava za državni smeštaj, a u prošloj godini rešene su svega 10.652 prijave, pre svega kao posledica usporavanja u finansiranju ove oblasti. Na listi zahteva za prioritetno rešavanje najbrojniji su Arapi, zatim slede Bosanci, pa Srbi, Rusi….
O useljenickim problemima Srba govorila je Dragica Veselinovic, a Suzana Mihajlovic je izvestila o položaju srpske zajednice u uslovima rata na Balkanu, isticuci konkretne primere diskriminacije, vredanja i ponižavanja.
Po njenim recima, srpska zajednica u Melburnu beleži niz slucajeva javnih uvreda, cak i otvorenih napada na institucije i pojedince. Ona navodi da su srpske crkve i dvorane bile pokrivane uvredljivim grafitima, a prozori razbijani… Bilo je više pretnji bombama u crkvenim salama, a jednom su napadaci upali u Srpski dom i napali posetioce na plesnoj veceri. Dešavalo se i da napadaci cekaju izvan crkvenih sala i da su pretili ucesnicima srpskih smotri. Jedan od najozbiljnijih slucajeva zabeležen je u jednoj srednjoj školi, za vreme casova srpskog jezika – u tom napadu dva ucenika su teže povredena. Napadace su vodila dva odrasla coveka koji su vikali“ „Gde su ti Srbi“, „Smrt Srbima“…
O nastavku rada Konferencije „Vesti“ ce izvestitiu narednim brojevima.
