U organizaciji Odseka za slovenske jezike i literaturu torontskog univerziteta i Kongresa srpskog ujedinjenja – odeljak Toronto, u najvećem kanadskom gradu predstavljena je publikacija „Srbi u dijaspori: kulturološka analiza“ koju je izdao Istraživački institut „Milan V. Dimić“ pri Alberta univerzitetu u Edmontonu.
O ovoj knjizi, u kojoj su sakupljeni eseji priloženi na konferenciji održanoj na univerzitetu Alberta pre četiri godine, govorili su Earle Waugh, direktor instituta i jedan od urednika publikacije, Ralf Bogart, profesor srpskog jezika i kulture na odseku za slovenske jezike na torontskom univerzitetu i Sofija Škorić iz Kongresa srpskog ujedinjenja. Pitanja poput identiteta, vere, crkve, folklora, umetnosti, literature, jezika, kulturnog života i odnosa Zapada prema Srbima teme su eseja, bez pretenzije da se objasni i pokaže šta je to srpsko-kanadsko ili kanadsko-srpsko biće, taj „novi“ identitet, i da li je on, zapravo, izgrađen u novoj zemlji.
Budućnost katedre
Sofija Škorić se zabrinuto zapitala: ko će posle odlaska u penziju profesora Ralfa Bogarta držati katedru za srpski jezik i kulturu.
– Mi o tome gotovo i ne razmišljamo. Gde su nam fondovi, novac za održanje katedre. Ona je izuzetno važna, to je jedno od naših pribežišta na univerzitetu, jedno od retkih, nažalost. Pre ratova i bombardovanja imali smo mnogo više kontakata sa intelektualnom elitom Kanade. I o tome moramo dobro razmisliti.
Ona je naglasila i značaj stipendije, ustanovljene prošle godine, koju daje Srpska bratska pomoć za studente srpskih studija. Ovogodišnji konkurs traje do 15. aprila, a zainteresovani studenti dužni su da u prijavi navedu koje sve predmete izučavaju na srpskim studijama i kratko opišu svoje materijalno stanje.
Srbi u Kanadi, kako kaže Earl Waugh, spadaju u grupu etničkih zajednica koje nisu uspele da se izbore da budu prepoznate i poštovane od strane kanadskog okruženja i za koje se smatra da ne doprinose kreativno i na najbolji mogući način razvoju kanadskog društva i proklamovanoj kulturnoj različitosti. Jedan od razloga negativnog viđenja Srba svakako su i događaji u bivšoj Jugoslaviji, njen raspad i ratovi početkom devedesetih godina prošlog veka.
Značaj istraživanja
Istraživački institut „Milan V. Dimić“ jedina je institucija u Kanadi povezana sa univerzitetom koja nosi ime nekog Srbina. Milan Dimić je vrlo poznat u univerzitetskim, intelektualnim krugovima, proveo je mnogo godina na katedri za komparativnu književnost. Mnogi znaju šta je bio i poznaju njegove domete, nacionalne i internacionalne. On je takođe jedan od urednika publikacija i autor odeljka „Srbi i pitanje identiteta“.
– Profesor Dimić je u Tajvanu, na univerzitetu Šinšu, kako bi pomogao razvoj komparativne književnosti u kineskom kontekstu. Kada se penzionisao na Alberta univerzitetu, ponuđeno mu je to mesto i on je, naravno, prihvatio. I profesor Dimić će se predstaviti Srbima u Torontu kada dođe iz Tajvana, ali nismo želeli više da čekamo, hteli smo da ovu publikaciju „pustimo u javnost“ jer mislimo da zaslužuje pažnju i može mnogima da bude od koristi – ističe Erl Vog.
Pitamo gospodina Waugh kako su se, po njegovom mišljenju, Srbi snašli u Kanadi.
– To je zaista teško pitanje, jer različite generacije su se različito i snašle. Prvi Srbi su došli još krajem 19. i početkom 20. veka, osnovali familije i dobro pazili da se nečim ne izdvajaju ili da ne pobude pažnju okoline. Svoj „srbizam“ su ispoljavali u religijskom obliku. Razvili su organizacije vezane za crkvu i tako je crkva postala glavni stub u njihovim životima. Kad se u crkvi desio raskol, ona više nije bila tako značajna za definisanje srpskog identiteta. Sada ćemo preskočiti dosta vremena i doći do najnovije generacije Srba imigranata. Oni su došli u poslednjih deset godina i nemaju jasan stav o svojim precima ili nisu sigurni šta u kanadskom kontekstu znači srpstvo. Imamo i mlade na univerzitetu koji radije ne bi ni pričali o srpstvu i radije bi rekli: „Mi smo prvo Kanađani i, šta god srpstvo značilo, mi ćemo o tome kasnije brinuti“. Nova generacija je, dakle, zabrinuta za budućnost, jer srpstvo nije pozitivan termin u medijima i sigurno nije prepoznatljiv u kanadskom kontekstu kao pozitivan.
Bez staračkog doma
O mnogim temama razgovarano je na večeri predstavljanja publikacije „Srbi u dijaspori“. činjenica da na celoj teritoriji Kanade ne postoji nijedan srpski starački dom istinski je iznenadila Erla Voga. Takođe, iznesen je podatak da u literaturi – stručnoj, medicinskoj, ne postoji nijedno slovo o najstarijoj populaciji Srba, njihovim problemima, bolestima, potrebama. Očigledno je da se uporedo mora raditi na dva koloseka: na artikulaciji značenja srpskog identiteta u Kanadi i približavanja srpske kulture, duha i tradicije kanadskom okruženju, a takođe i stvaranju vlastitih institucija koje će omogućiti da se to i postigne.
• Ko može najviše da pomogne? Je li to familija, kanadske institucije, društvo u celini?
– Vi Srbi sami morate da izgradite te institucije, jer ste najvećim delom uspeli da „stanete na noge“, kada je reč o karijeri. Dobrim delom poznajete kanadsko društvo i šta možete da uradite u njegovom okviru, a takođe znate i svoju vlastitu decu. Morate da uspostavite institucije koje mogu da pomognu u razrešenju problema. Srpstvo nije uvek porodična stvar. Biti Srbin ne znači samo osnovnu porodicu ili organizaciju, to takođe uključuje mrežu rođaka, prijatelja i kolega, kao i sve ono što zovemo kulturnim povezivanjem, što je takođe vrlo bitno u određenju kulturološke dimenzije. Psihološki, mnogi Srbi su u stanju tranzicije. Neki od njih su i u stanju šoka, tako da su nesposobni da odgovore na poziv koji svima vama upućujem. Prvo, pozivam one stare među nama, koji su Kanađani u drugačijem smislu reči i koji ne moraju da brinu o preživljavanju, da ih pitam – koliko im je godina još ostalo i šta ćebiti njihovo nasleđe u smislu razvoja srpskih institucija na ovim prostorima.
Minusi u popisu
Draga Dragašević je u diskusiji istakla značaj pravog predstavljanja Srba na popisu stanovništva. često se, naime, dešava da ljudi pomešaju nacionalnu pripadnost sa državljanstvom, da maternji jezik još zovu srpskohrvatski, a tu su i problemi identiteta, zbog čega, prema popisu, Srba u Kanadi ima mnogo manje od stvarnog broja.
– Problem nastaje onda kada se obratimo državi ili vladi za neke pare. Oni kažu – pa vas je malo, ima mnogo brojnijih zajednica kojima je novac potreban.
Drugo, pozivam mlade da im kažem da termin „srpski“ lebdi negde iznad vaših glava i nema stvaran uticaj na to ko ste vi i kako doživljavate sebe kao osobe. Nekada ćete, međutim, i vi da imate decu i pitam vas ko će ona da budu i kako će se odnositi prema svojoj istoriji. Vi nešto morate po tom pitanju da uradite. Bazirano na onome što ja znam o nacijama i narodima u Kanadi, vi sami sebe lažete i obmanjujete da za vas srpstvo ništa ne znači.
Ne morate vi, kao Srbi, da nosite sve grehove predaka, jer ste i Kanađani. Treba da kažete sebi: „Jeste, postoji istorija ratova i problema kod nas, ali to ne određuje ko smo mi. Imamo veliku i lepu kulturu, umetnost, manastire, literaturu. Te stvari nas takođe određuju, kao i politika.“ Mladi treba da kažu: „Mi smo Srbi, mi radimo nešto lepo za Kanadu i Srbi su značajni kao bilo koja grupa ovde“ – objasnio je Earle Waugh.
