Trebalo je da prode punih 40 godina pa da se predstavnici srpske zajednice u Nemackoj prvi put nadu u ozbiljnom i ravnopravnom dijalogu sa clanovima tamošnje vlade. Za predstavnike turske i grcke zajednice ovo je vec godinama gotovo redovna mesecna praksa.
Iako je srpska dijaspora u Nemackoj posle turske najbrojnija, pokazalo se da to ne mora da bude presudno. Procene govore da su Srbi u Nemackoj najmanje uticajna nacionalna zajednica.
Prema zvanicnim nemackim podacima iz septembra prošle godine, tamo živi 627.523 lica sa jugoslovenskim pasošima i oko 250 hiljada naših migranata sa nemackim pasošima. Bez obzira što je, prema pouzdanim procenama, oko 150 hiljada Albanaca sa pasošima SRJ, ocigledno je da bi okoncanje osnivanja regionalnih skupština po konzularnim podrucjima Nemacke otvorilo potpuno drugu stranicu u životu tamošnje dijaspore i njenom odnosu prema otadžbini.
Potreban je rad
– Ideja je da skupštine u Nemackoj okupe Srbe iz svih maticnih zemalja koji žive na ovim prostorima i da zastupaju njihove interese i pred nemackom državom i pred srpskom maticom – veli dr Dušan Vasiljevic, jedan od dvojice predstavnika iz Nemacke u Savetu dijaspore. On je minulih meseci, animirajuci tamošnji srpski živalj da se prvi put organizuje kao sav ostali svet, proputovao kroz 32 grada i prešao više od 60 hiljada kilometara.
Drugi predstavnik srpske dijaspore iz Nemacke Dušan Vidakovic, osnivac i vlasnik dnevnog lista „Vesti“, koji izlazi u Frankfurtu nešto više od deset godina, nije se mogao pohvaliti svojim rezultatima prilikom nedavnog svodenja jednogodišnjeg bilansa Saveta dijaspore na sastanku u Beogradu.
– Savezna vlada svojim autoritetom pokušava da ukaže na neki red, koji nam je i te kako potreban. Na nama je da iskoristimo taj pokušaj da se sva naša raskršca kanališu u jedan zajednicki put i, najzad, ujedinjeni pokušamo da zaustavimo naše propadanje i denacionalizaciju, na jednoj strani, i da se u što boljem svetlu predstavimo nemackom parlamentu i parlamentu Evrope, da udemo u evropsko društvo, na drugoj – objašnjava dubinu zahvata Vasiljevic.
Susrevši se u dva navrata sa visokim vladinim predstavnicima, i Vasiljevic i Vidakovic su mogli licno da se uvere u izuzetnu zainteresovanost nemacke vlade da preko jedne krovne organizacije Srba u Nemackoj dobije legitimnog sagovornika ispred tolikog broja naših ljudi. I dok nemacka strana insistira da se što brže organizujemo, Vasiljevic podseca kako nije rešen jedan od kljucnih problema rada na konstituisanju skupština, a to su – finansije. Umesto da u tome ucestvuje država sa ambasadom i konzulatima, kao i da se iskoriste sredstva koja nemacka vlada izdvaja za ove namene, Vasiljevic i prijatelji do sada pokrivaju troškove iz svojih fondova. Da podsetimo, Jevrejski centralni savet godišnje od nemackih institucija dobije oko tri miliona evra, turska dijaspora oko dva miliona evra, a srpska ni centa.
Imidž odreduje i firma
– Za nemacke sagovornike je, pored našeg nespornog legitimiteta jer nas je imenovala Savezna vlada i imamo podršku Crkve, veoma važno da dobijemo podršku i od ostalih – udruženja, klubova, istaknutih pojedinaca. Tako bi bio ispoštovan osnovni demokratski princip „od dole ka gore“ i nemacka strana bi uvek imala legitimnog sagovornika – istice Vasiljevic.
– Nivo razumevanja integracije naše i turske dijaspore pokazuje i poredenje naziva naših i turskih organizacija u Nemackoj. Oni su Savez turskih i evropskih preduzetnika, Institut za tursko-evropske studije, Centar za studiranje o Turskoj, a mi smo Obilici, Jugovici, Nemanjici, Lazari i izgledamo, blago receno, arhaicno. To je pokazatelj niskog nivoa društvene i politicke svesti srpske dijaspore u Nemackoj. Cetiri decenije smo izgubili na razne roštiljijade, pasuljijade, folklorijade, uz narodnu muziku, ne shvatajuci da stepen naše integracije u Nemackoj uslovljava i mogucnosti da pomognemo otadžbini – veli Vasiljevic, isticuci da je „osnivanje skupština od velikog znacaja, narocito za drugu i trecu generaciju naših ljudi u Nemackoj“.
Ukoliko bi se ceo posao ozbiljno odradio, zakljucuje naš sagovornik, srpska zajednica u Nemackoj bi imala mnogo veci uticaj, pa ubuduce ne bi bilo nezamislivo da i Srbi imaju svoje ljude kao clanove nemackih institucija, sve do samog – Bundestaga.
