Представљамо вам фотографије које је направио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у чувеном и грандиoзном пројекту који је покренуо Албер Кан (1860-1940), француски банкар и филантроп јеврејског поријекла. Кан је био посвећен идеалу универзалног мира и вјеровао је да “познавање страних култура подстиче поштовање и мир међу народима“. Рано је схватио да ће 20. вијек бити свједок убрзане мутације друштва и нестанка традиционалних начина живота. Тада му се родила идеја о стварању Планетарног архива, у циљу стварања фото-инвентара о животу људи наше планете са почетка 20. вијека. За тај пројекат он је ангажовао фотографе и сниматеље са задатком да сниме све што има антропогеографски, антрополошки и етнографски садржај, како би забиљежили традицију и обичаје људи на које буду наилазили у својим мисијама. Остварењу тог подухвата допринијела су и два изума браће Лимијер: кинематограф (1895) и аутохром (1907).
Мали пастири на путу до Авале, Околина Београда, 27. април 1913, Фото: Огист Леон/ Auguste Léon
Године 1907. браћа Лимијер у Француској су на тржиште донијела револуционарни изум: фотографије у боји. Банкар Албер Кан је одушевљен овим изумом. Између 1909. и 1931. године, он финансира 13 фотографa и неколико филмских аутора и шаље их у педесет земаља свијета (углавном у Европу и Азију) како би техником “аутохромног осјетљења“ урадили фотографије у боји чиме би се, према његовој замисли, овјековјечилe људскe традиционалне активности чији je фатални нестанак вeћ на видику. Он је 1912. године записао: “Хтио бих да покренем стереоскопску фотографију, посебно филмску пројекцију, да бих сачувао, једном заувијек, животну свакодневицу, начине и облике људског дјеловања чије је судбинско нестајање тек питање времена“. Taко је настала обимна збирка аутохромних фотографија, односно првих фотографија у боји, које је наручио и архивирао овај филантроп.
Српкиње из Смиљева, близу Битоља, мај 1913, Фото: Огист Леон/ Auguste Léon
Збирка тих фотографија названа је “Планетарни архив“ (Archives de la Planète), садржи огромну фото-документацију свијета, а чува се у Музеју Албера Кана у Болоњи (Musée départemental Albert-Kahn). Овај архив садржи око 720 000 аутохрома и 140 000 метара филмске траке, насталих између 1910. и 1930. године. Збирка нуди изузетан доживљај историје различитих култура, традиције и развоја друштва у првој половини 20. вијека.
Крушевац, Србија, 19. април 1913, Фото: Огист Леон / Auguste Léon
Од 2016. године ова архива је доступна на интернету на: Les collections du musée départemental Albert-Kahn
Група српских сељака у Приштини, Косово, Србија, 4. мај 1913, Фото: Огист Леон/ Auguste Léon
Из ове величанствене збирке издвојили смо неколико фотографија које приказују начин живота Срба тог времена:
Цетиње, 27. октобар 1913, Фото: Огист Леон
Цетиње, 23. октобар 1913, Фото: Огист Леон
Село Бунарџик код Скопља, мај 1913, Фото: Огист Леон
Село Кумодраж, Србија, 27. април 1913, Фото: Огист Леон/ Auguste Léon
Цетиње, Црна Гора, 23. октобар 1913, Фото: Огист Леон/Auguste Léon
Село Кумодраж, Србија, 27. април 1913, Фото: Огист Леон/Auguste Léon
Српски сељаци, Сарајево, 15. октобар 1912, Фото: Огист Леон/Auguste Léon
Српкиња Љубица из Призрена, Косово, Србија, 8. мај 1913, Фото: Огист Леон/Auguste Léon
Српкиње, пут за Авалу, село Кумодраж, 27. април 1913, Фото Огист Леон/Auguste Léon
Сања Бајић
