Mada je evidentno da je od momenta sticanja prava glasa, birački spisak u inostranstvu uvećan za gotovo osam puta, a izlaznost tako reći utrostručena, jasno se pokazalo da ukupna brojka zainteresovanih za izborne utakmice u matici nije došla ni do zanemarljivih 40.000. Začuđujuće, ako se zna da su Srbi u rasejanju godinama prigovarali državi što im ne da pravo glasa, a kada su ga konačno dobili, pokazali su poražavajuću nezainteresovanost.
Možda je s jedne strane ohrabrujuće što su predsednički izbori ove godine pokazali trend porasta upisa u biračke spiskove između dva kruga, jer je u te dve nedelje broj sa 34.575 prijavljenih birača porastao na 37.171, ali je u prvom krugu opet izašla samo trećina upisanih ili 10.845, dok je u finišu glasalo pomenutih 12.800.
Ovaj trend porasta se, međutim, tumači odlukom države da građanima Srbije podeli besplatne akcije nekoliko državnih preduzeća, uz uslov da su upisani u birački spisak.
