Srpsko kulturno i sportsko udruženje u Berlinu (SKSU) organizovalo je ovih dana zanimljivu raspravu o uklapanju stranaca u nemačku sredinu koja je za okruglim stolom okupila četrdesetak Nemaca, Poljaka, Grka, Turaka i naših ljudi. Bilo je tu lokalnih političara, članova udruženja stranaca i berlinskog Saveta migranata, a iz ambasade SCG sa velikim zanimanjem ovaj skup je pratio šef konzularnog odeljenja Boro Šuput.
Nataloženo iskustvo stranaca u odnosima sa domaćom sredinom i kritičko preispitivanje Nemaca u vezi zabluda sa „gostujućim radnicima“ (gastarbajteri) koji su većinom ostali da žive u njihovoj zemlji – bili su dobra polazna osnova za ozbiljnu i stručnu raspravu čiji je glavni cilj bio pronaći što bolji put u budućnost.
Nije sve u novcu
– Dobro je da smo se ovde našli i razmenili iskustva. Na političkim sastancima najviše se govori o novcu (koji nedostaje), ali on nije uvek presudan. Važna je volja da se nešto učini, i to obostrana, i kod Nemaca i kod stranaca – zaključio je raspravu o integraciji Mihćl Frajberg.
Nažalost, mladi su bili u manjini na ovom skupu. NJihova reč bila bi dragocena jer se uglavnom razgovaralo o drugoj i trećoj generaciji, odnosno o njihovim mukama oko snalaženja u nemačkoj sredini. Ipak, sve ono sto je rečeno i trud domaćina iz SKSU da okupe „ceo Berlin“, zaslužili su potonje pohvale i obećanja da će se ova rasprava seliti i ponovo otvarati u drugim udruženjima stranaca.
Skup su otvorili čelnici Srpskog kulturnog i sportskog udruženja Branka Bauh i Mladen Manojlović, a uvodnu reč je imao Mihćl Frajberg (funkcioner opštinskih vlasti u berlinskoj opštini Nojkeln).
– Mi živimo zajedno u Berlinu, pod ovim nebom okupljeni su predstavnici mnogih nacija i kultura. Tokom godina sve se promenilo, samo politika prema strancima nije – posvedočio je ovaj lokalni političar.
Kulturni program
Domaćini iz SKSU za učesnike okruglog stola priredili su i kratak kulturni program. Devojčice i dečaci iz njihovog folklornog društva „Dunav – kolo – kolo“ odigrali su nekoliko kola i pokazali gostima delić onoga što čine da sačuvaju svoj nacionalni identitet.
On je pri tom u ime Nemaca priznao pogrešnu procenu da će se svi stranci vratiti svojim kućama.
– Najbolji primer je opština Nojkeln u kojoj su od 330.000 stanovnika njih 100.000 stranci – rekao je Frajberg.
– Po dolasku u Nemačku pre nekoliko decenija naši poslodavci su malo učinili da naučimo nemački jezik. Zato i danas ima stranaca koji se jedva sporazumevaju sa domaćinima mada su ovde proveli svoj radni vek – primetio je Mladen Manojlović.
Na to se nadovezao predsednik grčke zajednice u Berlinu Lerpros Sarvidis, koji ni posle punih 37 godina provedenih u Nemačkoj ne može da oprosti domaćinima što nisu na vreme predvideli sudbinu migranata i prema tome usmerili svoju politiku.
– Mi stranci smo u obavezi da prihvatimo nešto od nemačke kulture i načina života, jer će u suprotnom i dalje postojati paralelna društva – rekao je on.
Podržao ga je Turčin Hakan Taš, član Saveta migranata.
– Ništa nije rađeno oko integracije 30 godina. Jedan od dokaza jeste i to što javne službe nisu primale službenike stranog porekla – ocenio je Taš.
O Srbima u Nemačkoj govorio je osnivač Srpsko-nemačkog društva „Vuk Karadžić – Braća Grim“ dr Miloje Milićević.
– Danas smo nevidljivi, bez želja i zahteva, mirni stanovnici Nemačke. Prethodno smo istrpeli žestoku antisrpsku kampanju u vreme raspada bivše SFRJ, a da pritom nismo načinili nijedan ispad – rekao je Milićević.
Mladi političar Velibor Radinović (član stranke Zelenih) smatra da je malo njegovih vršnjaka stranog porekla u nemačkoj politici, tamo gde se može istinski uticati na odnos domaćina prema došljacima.
– Šta će se dogoditi ako mi stranci dobijemo zakonsku mogućnost da osnujemo sopstvenu političku partiju kao recimo pripadnici nacionalne manjine Danaca u Nemačkoj – zapitao se ovaj mladi čovek, ali odgovora na to pitanje nije bilo.
