Rekorderi U 2010. godini… Srbi podneli 28.901 molbu za azil
Prvak sveta – Broj državljana koji su prebegli u drugu zemlju iz različitih razloga porastao za 54 odsto u odnosu na 2009. godinu
Na dva jezika… U centru za prijem azilanata u Briselu informacije date isključivo na srpskom i albanskom
Srbija je u 2010. godini bila prva u svetu po broju državljana koji su zatražili azil, pokazuju najnoviji podaci Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Prošle godine 28.901 građanin naše zemlje zatražio je zahtev za azil, što je za 54 odsto više nego u 2009, a najveći broj zahteva, čak 45 odsto, potekao je sa Kosova.
Dačić: Beli šengen nije ugrožen
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da izbijanje Srbije na prvo mesto u svetu po broju državljana koji su zatražili azil ne ugrožava viznu liberalizaciju sa Evropskom unijom, ali da je potrebno razgovarati o problemu lažnih azilanata.
– Biće sankcionisane agencije koje u zemlje EU organizovano vode građane koji kasnije traže azil, a svi koji zloupotrebljavaju azil biće vraćeni – rekao je Dačić.
Mimoza“ i dalje vozi
PREŠEVO/BUJANOVAC – U preševskoj agenciji Mimoza“, čiji su putnici deportovani iz Belgije prošle godine, tvrde da rade po zakonu i ne strahuju od najavljene pojačane kontrole rada agencija. Ova firma i dalje prevozi putnike na liniji Preševo – Brisel svakog utorka i subote. Svi autobusi su puni, a karte se uglavnom kupuju u jednom smeru.
– Radimo po zakonu, ljudi kupe karte i imaju pasoše, njima ne piše na čelu da će azilirati. Mi smo prevoznici i naše je da vozimo, a šta putnici tamo rade nema veze sa nama – kažu u agenciji. J. S.
Prošle godine podneto je ukupno 358.000 zahteva za azil u 44 razvijene zemlje, što je pet odsto manje u odnosu na 2009. godinu, a 42 odsto manje nego 2001. godine, kada je zabeleženo 620.000 zahteva. Interesantno je da sve zemlje beleže trend smanjenja broja ljudi koji traže azil u nekoj od industrijalizovanih država, dok on u Srbiji raste.
Lažni azilanti
Srbija je u 2009. godini bila na šestom, da bi sada zauzela prvo mesto među zemljama EU i zapadnog Balkana, Australijom, Kanadom, Islandom, Japanom, Korejom, Lihtenštajnom, Novim Zelandom, Norveškom, Švajcarskom, Turskom i SAD. Ako se gledaju samo zemlje EU, Srbija je u 2010. godini zauzela treće mesto, saopštio je juče evropski statistički biro Evrostat.
Građani Srbije zahteve za azil podnosili su u 32 razvijene zemlje, a najviše u Švedskoj, Nemačkoj i Francuskoj. UNHCR navodi da se povećanje zahteva iz Srbije najčešće smatra posledicom liberalizacije viznog režima, koji je olakšao prelazak granice, zbog čega dolazi do zloupotreba.
Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484″ koja pruža pomoć izbeglicama i raseljenim licima, kaže za Press da nije iznenađen ovakvom statistikom i podseća da je slično bilo i 2005. godine. Međutim, on dodaje da su ovakvi podaci zabrinjavajući za našu zemlju.
– Bićemo ispred Rusije, Kine… Zabrinjavajuće je da se zemlja koja bi trebalo da postane potencijalni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ima reputaciju zemlje iz koje ljudi odlaze da bi našli zaštitu u nekim drugim zemljama, iz socijalnih i ekonomskih razloga. Istina, najveći broj zahteva je sa Kosova što povećava broj i u pitanju su uglavnom pripadnici romske nacionalnosti i albanskih manjina sa juga Srbije. Njihov osnovni motiv je teška ekonomska i socijalna situacija – rekao je Petronijević.
s2
U Komisiji za praćenje bezviznog režima Vlade Srbije kažu za Press da 99,9 odsto zahteva naših građana bude odbijeno, zbog čega se nazivaju lažnim azilantima.
– Naši građani odlaze tamo radi ekonomske dobiti, odnosno novčane naknade, a ogromna većina njih ne dobije azil. Toliki broj zahteva može se i sprečiti kampanjom, u okviru koje će se namernicima sugerisati da neće dobiti azil – rečeno nam je u ovoj komisiji, u kojoj ističu da ne treba brinuti zbog izveštaja UNHCR-a jer je za naš status u EU bitniji izveštaj Evrostata, po kojem smo na trećem mestu u EU.
Zahtevi za azil u Srbiji
Zemlja Broj
Avganistan 318
Palestina 77
Irak 29
Pakistan 22
Somalija 22
Iran 9
Kongo 8
Maroko 7
Holandija 5
Većina se odbija
Srbija se, s druge strane, nalazi na 28. mestu po broju primljenih zahteva za azil. Najveći broj zahteva za azil u našoj zemlji podneli su građani Avganistana, zatim palestinskih teritorija i Iraka. U izveštaju UNHCR-a navodi se da osobe koje traže azil za Srbiju ne nameravaju da ostanu u njoj. Naime, oni uglavnom samo prolaze kroz nju da bi došli do drugih evropskih zemlja.
Azilanti generalno najviše podnose zehteve SAD-u, 55.350, Francuskoj, 47.790, i Nemačkoj, 41.330. Od zemalja zapadnog Balkana Hrvatska je na 33. mestu, Bosna i Hercegovina na 41, Crna Gora i Albanija na 43. mestu, a Makedonija na 35. mestu.
Iz prve ruke – Kako je naš novinar postao azilant
Pressov put u Brisel
– Povratna karta Preševo – Brisel košta 210 evra
– Mađarski graničari propuštaju lica koja nemaju pravo ulaska u EU za 50 do 200 evra
– Nedostatak putnog osiguranja naplaćuje se 20 evra
– Putnici potpisuju izjavu da nisu nudili mito graničarima
– Traže se doktori koji za novac nude izveštaje o oboljenju na osnovu kojeg se traži azil
– Azilanti ulaze u brak sa belgijskim usedelicama za boravišnu vizu
– Većina azilanata ne zna da su ukinuta socijalna davanja potražiocima azila, kao i jednokratna pomoć onima koji dobrovoljno odluče da se vrate u Srbiju
– U centru za prihvat azilanata stoji obaveštenje isključivo na srpskom i albanskom jeziku na kome piše ne tražite azil iz socio-ekonomskih razloga, nećete ga dobiti“
– Posle 90 dana belgijske vlasti deportuju potražioce azila u matičnu zemlju
