I. MIćEVIć | 23. april 2013. 20:58 | Komentara: 5
Traže se izmene pravila za sunarodnike iz okruženja koji studiraju besplatno. Zahtev da brucoši iz svog grada donesu papir ako hoće na budžet
STUDENTI iz bivših jugoslovenskih republika, ako se pismeno izjasne da su Srbi, mogu da studiraju o trošku države Srbije, da stanuju u domu i hrane se u menzi. Na pojedinim fakultetima smatraju da ovu odluku države pojedini zloupotrebljavaju, pa su samo na papiru Srbi, a u realnosti, Crnogorci, Makedonci ili nešto treće. Zato su pokrenuli ideju da se u davanje besplatnih studija prekograničnim Srbima uvede red.
Na Senatu Univerziteta u Beogradu predloženo je da se potvrde u kojima se izjašnjavaju kao Srbi ne potpisuju u Beogradu, već da se donose iz sredine odakle dolaze. Jer, ako neko bude prinuđen da se u Podgorici, Kolašinu, Skoplju ili negde drugde izjasni kao Srbin, mnogo su manje šanse da će manipulisati svojim nacionalnim opredeljenjem.
– Ova ideja postoji dosta dugo i najpoštenije bi bilo kada bi ti mladi ljudi doneli potvrde overene u sudovima i opštinama sredina u kojima žive – objašnjava za Novosti prof. dr Aleksandar Lipkovski, profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
– Smatram da nije u redu da neko ko se, recimo, u svom gradu izjašnjava kao Makedonac dođe u Srbiju, u sudu overi izjavu da je Srbin i upiše se na studije o trošku države.
Izmenom pravila bi se, dodaje, posredno vršio pritisak da samo oni koji se zaista osećaju kao Srbi to i potpišu. Ipak, jedan univerzitet ne može ovakvu odluku sam da donese, već to mora da uradi država.
DVA ODSTO MESTA ZA DIJASPORU NA budžet u prvom upisnom roku mogu da se upišu brucoši iz bivših jugoslovenskih republika po istim uslovima kao i domaći studenti. Srbi iz ostalih država mogu da se školuju o trošku države, ali pod drugačijim uslovima. Za njih je, na svakom fakultetu, u drugom upisnom roku, predviđeno dva odsto mesta u odnosu na ukupni broj brucoša.
– Da bi ovakav predlog bio sproveden, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja moralo bi da pokrene inicijativu i Vladi Srbije dostavi takav predlog – naglašava prof. dr Nada Kovačević, prorektorka za nastavu UB.
Prema rečima prof. dr Slobodana Stupara, pomoćnika ministra za visoko obrazovanje, ovu mogućnost Srbi iz regiona dobili su na osnovu specijalnih veza kojima podržava srpski narod u tim zemljama.
– Ti ljudi ionako imaju problem u svojim sredinama što se izjašnjavaju kao Srbi i ne treba dodatno da im otežavamo – smatra prof. Stupar. – Dugoročno treba da ih negujemo, a ne da ih teramo. Nismo policija, niti islednici, da proveravamo da li se neko zaista oseća kao Srbin.
Cela ideja stipendiranja, dodaje prof. Stupar, smišljena je da privučemo deo našeg naroda.
