Subotnje vece nije nudilo bas puno izbora za izlazak. Posebnih gostovanja nije bilo, tako da su se svi razisli tamo gdje im je najdraze, tj. gdje smatraju da se mogu najbolje provesti.
Nakon klasicnog vecernjeg-pretponocnog izlaska u neki kafic, tj. zagrijavanja uz neko pice, mi smo odlucili posjetiti diskoteku Nachtwerk, jer nam se izbor za „Miss tange“ ucinio zanimljivijim od lutanja gradskim ulicama i „ajmo-vidjeti-ima-li-tamo-raje“ obilazenja mnogobrojnih kafica.
Vec pri samom dolasku, iznenadio nas je veliki broj auta na parkingu, sto nam je dalo nadu da ce mozda i biti nesto dobro veceras.
Priznajte i vi sami sebi, da kad ugledate veliki broj auta, odmah dobijete neku pozitivnu energiju i motivaciju, a u slucaju da nema puno auta, tj. posjetilaca, gubite i ono volje za provod sto ste imali. Sto bi rekli matematicari:“Limes dobrog raspolozenja, motivacije i optimizma tezi ka nuli, a pozitivna energija eksponencijalno opada u negativnom smjeru“.
No, dobro. Izuzeci potvrdjuju pravilo. Takodje vas ne zelimo zbuniti ovim apstraktnim i nesvakidasnjim poredjenjem.
Naravno da postoji izvestan broj ljudi za koje kao da na ulazu pise „Ko udje nek se kani svake nade“ (op.a. „Ep o Gilgamesu“) … nade da ce se dobro provesti i uzivati u atmosferi pogodnoj za njihovu malenkost.
Klasicni repertoar, sastavljen od naizmjenicnog mesanja narodnjaka i najmodernijeg urbanog zvuka, koji su DJ-i Goran i DJ Daft to vece izvodili, mogao je zadovoljiti svakog. Izuzeci bi rekli:“Skoro svakog“.
Kao posebna ponuda subotnje veceri, bio je izbor za „Miss tange“, s tim da je bilo malo konfuzno (op.a. zbunjujuce) za posjetioce, jer nisu na prvi mah znali ko se takmici. Da li oni modeli sto su u nekoliko navrata prikazivali oskudne delove odjece (izmedju ostalog i tange) ili slucajno odabrane djevojke iz publike.
Nakon kraceg vremena, ipak se ustanovilo da je takmicenje namjenjeno „nepoznatim djevojkama iz mase“. „Steta“ – rekli bi mnogi, jer odabrane djevojke i nisu imale bas sta za pokazati, a one manekenke su ionako preotele vecinu uzdaha i zvizduka, koji bi mogli biti dodijeljeni takmicarkama.
‘Ajde dobro, pretjerujemo mozda malkice, ali vecina ce se sloziti s nama. Tu je i vjecna konstatacija, da postoje uvijek ljepse i zgodnije djevojke od onih koji se prijave za takmicenje, ali se zbog straha od blamiranja pred publikom ili zbog nekog drugog razloga ne odlucuju zakoraciti pozornicom, nego iz prikrajka komentarisu svaku pojedinu takmicarku. Sigurno ste to i sami zapazili vec bezbroj puta, tako da znate o cemu pisemo.
Naravno, improvizovan je i muski ziri koji ce devojke ocenjivati na osnovu onoga sta pokazu, a to je: defile pozornicom, plesna koreografija (hmmm, prije bi se moglo reci plesna antikoreografija), tange, te jacina zvizduka i aplauza koje djevojke zasluze.
Neke takmicarke su bile i dosta stidljive, tako da nisu htele ni zaplesati niti pokazati tange. Naravno da su ostale bez bodova zbog toga.
Dosta komentara su izazvale dvije djevojke koje uopste nisu imale donji ves na sebi, pa su se mnogi zapitkivali zasto su uopste i izasle onda na pozornicu!? Najveci aplauz je dobila plavokosa devojka koja je svojim plesackim sposobnostima odusevila, kako prisutne, tako i ziri, a nije se ustrucavala niti pokazati svoje sexy tange.
Nakon predstavljanja svake djevojke pojedinacno, ziri se povukao u „backstage“ da bi se sabrali glasovi i proglasila pobjednica.
U toj pauzi uslijedio je poduzi blok narodnih i domacih zabavnih pjesama, a nakon toga je gostujuca plesna grupa „MC Dance“ iz Ljubljane pokazala svoje plesacke sposobnosti tokom izvodjenja neobicne koreografije uz jos neobicniji „styling“ naglasen sesirima, te kravatama i tangama sa uzorkom bijelog tigra (ne, nisu to bile zebrine sare).
Negde oko tri sata iza ponoci, doslo je i vreme za proglasenje pobednice. Nasa prognoza se ostvarila, tako da nije bilo nikakvo iznenadjenje pobeda vec spomenute plavokose devojke.
Nakon zavrsetka izbora, mi smo uspeli i da napravimo kratak intervju sa voditeljom i organizatorom ovog „Eventa“, koji se upisao u Ginisovu knjigu rekorda. Ali procitajte sta je on sam izjavio:
* Kazi nam prvo, kako se zoves?
Moje umetnicko ime je M. K. Michćl, a pravo ime je Milan Kabic.
* Odakle dolazis i koliko imas godina?
Ja dolazim iz Slovenije, zivim u Kranju kod Ljubljane, a inace sam rodjen u blizini Banjaluke. Rodjen sam 1965. godine.
* Tvoje ime prati jedna veoma interesantna cinjenica. Hoces li nam odati o cemu se tu radi?
Da, to je tacno. Ja sam 1985. u Ljubljani postavio svetski rekord u nonstop plesu sa 65 sati „Solo disko plesa“ bez pauze, a zatim dve godine kasnije u Milanu ga jos jednom potvrdio.
* Da li je vec oboren rekord?
Ne, ja se jos uvek nalazim u ginisovoj knjizi rekorda na broju 1.
* Sta si ucinio nakon tog uspeha, po pitanju karijere?
Nakon tog uspeha ja sam osnovao plesnu grupu, sa kojom sam nastupao po Italiji, gde sam skupio veoma mnogo iskustva.
Zatim sam putovao dosta po turnejama sa nekadasnjim Ju zvezdama itd… Od tada redovno nastupamo raznim dogadjajima.
Sa kojim izvodjacima si nastupao?
Nastupao sam sa Nedom Ukraden, Lepom Brenom sa kojom sam doziveo i moju prvu Tv-emisiju. Tada je Brena pravila promociju njenog albuma sa pesmom Cacak. A bilo je tu i mnogo drugih izvodjaca i turneja.
* Kako se zove vasa grupa i koliko clanova ona broji?
Zove se Bonasera. Broji oko 15 clanova, a medju njima su jedna tv voditeljka i jedna pevacica, koja je izdala sada 2 album. Izmedju ostalog imamo A tim i B tim, svako radi razlicite stvari. Imamo igracice, hostese, manekenke itd…
* Da li su za Vas sou Miss Tanga, devojke bile vec odabrane unapred ili je sve islo spontano?
Kod nas uvek ide sve spontano. Nije ko kod Koperfilda gde su u publici uvek prvih 5 redova njegovi saradnici.
* Kako reaguju devojke iz Beca u uporedu sa devojkama u Sloveniji?
Moram priznati da su devojke za ovaj stil malo zatvorenije i povucene, s obzirom da je ovo veliki grad. Verovatno nisu navikle. Ipak se vidi po tome kako devojke plesu, vecinom su razigrane. Znaci treba im malo vremena, ali kad se led probije onda vec ide. U Sloveniji su devojke dosta hrabrije.
* Kako ti se dopada Bec kao grad?
Bec mi je nekada bio najlepsi evropski grad. Ali sada vec manje, uvek kada dodjem lose vreme. Ipak mislim da bi ovde mogao da zivim, jer sam covek koji se svemu moze prilagoditi, a nacin kako ovaj grad dise mi takodje prija.
