SRBI SIDNEJA ZATRAŽILI OD AUSTRALIJE DA PONIŠTI PODRŠKU NEZAVISNOSTI KOSOVA

članovi srpske zajednice pozvani su u subotu u Sidneju da se molitvom bore za Kosovo.
Na protestu više hiljada Srba i njihovih prijatelja okupljenih u samom srcu Sidneja zbog proglašenja nezavisnosti Kosova i priznavanja te odluke od australijske vlade, moleban za braću sa Kosova predvodio je u subotu episkop australijsko-novozelandski Irinej. Uz molitvu, sa skupa je upućen zahtev australijskoj vladi da poništi odluku o priznavanju Kosova.

Protest srpske zajednice počeo je tačno u 12.44 na gradskom trgu Martin. Odatle, povorka je organizovano krenula susednom ulicom Filip, prema administrativnim prostorijama Federalne vlade.
Učesnici protesta, većinom mladi ljudi, počeli su da pristižu više sati pre zakazanog početka. Uz skandiranje „Ne damo Kosovo“, „Kosovo je Srbija“, „Kosovo je srce Srbije“, duga kolona koju je predvodio episkop Irinej, zajedno sa sveštenicima iz Sidneja i NJukastla, krenula je u mirnu šetnju centralnim gradskim ulicama. Celim putem do zgrade Federalne vlade kolonu je pratila policija.
Uz mnoštvo zastava, učesnici protesta su nosili brojne transparente na engleskom i srpskom jeziku – „Kevin 08 je američka marioneta“, „Kevin 08 je potopio Ujedinjene nacije“, „Kosovska nezavisnost – 150 spaljenih crkava i 400 podignutih džamija“.

Na čelu povorke nošeni su ogromni transparenti sa porukama: „Ujedinjene nacije počivajte u miru 1945 -2008“, „Kosovo je srce Srbije“, „Zbog čega sledite USA i nagrađujete teroriste?“, „Kosovo je Srbija“, „Osama bin Laden ima albanski pasoš“, „Oprostićemo, ali nećemo zaboraviti“, „U oba svetska rata Srbi su bili sa vama, Albanci nisu“, „Australijski mediji prestanite sa lažima o Srbima“, „USA daju srpsko Kosovo teroristima“, „Američke bombe ubile su hiljade srpske dece i žena“.

Bilo je i poruka sa fotosima i izrazima zahvalnosti ruskom narodu i Vladimiru Putinu: „Zauvek zajedno. Bog čuva Srbe“, „<đŽ>ivela Rusija“, „Spasiba Putin“, „Živela Rusija“.
Među demonstrantima bilo je predstavnika grčke i drugih etničkih zajednica. Jedan mladić obučen u grčku narodnu nošnju plenio je pažnju prisutnih pošto je svom snagom bodrio Srbe. Nosio je zastavu Kipra i parolu „Pravoslavna braća“. Pored mnogobrojnih srpskih, protestanti su nosili i zastave više zemalja koje su odbile da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova, kao što su Slovačka, Rusija, Kipar, Španija, Novi Zeland, Indonezija i druge.

Dolazak demonstranata ispred improvizovane tribine u ulici Filip bio je obeležen zvukom hilandarskih zvona. Zatim su se skupu obratili Milica Mladenović i advokat Petar Dobrić. Još jednom je istaknuto da su jednostranim priznanjem Kosova grubo prekršeni Povelja OUN i međunarodno pravo koje garantuje teritorijalni suverenitet država. Dobrić je pročitao i pismo koje je u ime srpskih organizacija Sidneja upućeno australijskom ministru inostranih poslova. Između ostalog je naglašeno da se, svojim priznanjem, Australija pridružila manjem broju zemalja koje su pogazile međunarodno pravo što će dovesti do smrti Ujedinjenih nacija.

Vladika Irinej pozvao je zatim na javnu molitvu za napaćeni narod na Kosovu i Metohiji.
Tokom molebana, učestvovao je i mešoviti hor crkveno-školskih opština Svetog kneza Lazara iz Aleksandrije i Svetog Nikole iz Blektauna, kojim je dirigovala Iva čolić.
– Okupili smo se kao lojalni građani naše nove predivne domovine, da vapimo za pravdom za našu otadžbinu Srbiju i njenu pokrajinu Kosovo i Metohiju – kazao je zatim vladika Irinej.
– Ovde smo kako bismo rekli istinu, istinu zbog snage nepravde i tražimo pravdu u ime Boga i samog Boga.

Gospodin Irinej je upoznao skup da su pred početak protesta, članovi srpske zajednice odali počast ispred Kenotafa, spomenika neznanom vojniku iz Prvog svetskog rata na trgu Martin.
– Srpski vojnici su bili odani saveznicima, i sada svake godine zajedno marširamo na ANZAK paradama i tako ćemo nastaviti – kazao je episkop.
U nastavku, vladika Irinej pozvao je sve Srbe pravoslavne vere koji žive u Australiji da istinski poste i da se svim srce mole za Kosovo.
Zatim je pred noge policajaca postrojenih pred federalnom zgradom, na zemlju položena zastava i pogažena Povelja OUN, kao poruka da ova organizacija više ne postoji.

– Simbolično polažemo zastavu i Povelju Ujedinjenih nacija ispred kancelarije naše vlade ovde u Sidneju. U ime svih onih koji pate, kao posledice donetih odluka, polažemo cveće kraj zastave i statuta Ujedinjenih nacija, rečeno je tom prilikom.
Protest članova srpske zajednice završen je pesmom „Kosovo zemljo moja voljena“ koju su pevale devojčice Katarina Paskutini i Anja Karanović.
U organizaciji protesta učestvovali su Srpski centar u Bonirigu, Srpska narodna odbrana, Srpski kulturni klub iz Hokston Parka, Udruženje „Draža Mihailović“, te crkveno-školske opštine.

Po završetku, vladika Irinej zahvalio se predstavnicima policije NSNJ na saradnji i razumevanju tokom protesta.
– Australijo, iskreno ti se zahvaljujemo i u ime naše aboridžinske braće i sestara što su im se izvinila za ukradene generacije. Molimo te razmotri i promeni svoje odluke zbog jednostranog priznanja Kosova. Kako je rekao predsednik Srbije Boris Tadić, ako Srbija izgubi Kosovo, izgubila ga je i Evropa, moja voljena Australijo, Kosovo je izgubljeno za ceo svet. Ne možemo da dozvolimo da Kosovo postane još jedna „ukradena generacija“ – kazao je vladika Irinej.

– Došli smo ovde iz svih delova Sidneja da tražimo od vlade Kevina Rada, za koju su mnogi Srbi iskreno glasali: istupi Australijo, pokaži se kao pravi lider na svetskoj sceni, a ne kao sledbenik. Australijo, ne prihvataj jednostrano priznanje Kosova. Budi pravi i svetski lider, pokaži celom svetu primer kako treba slediti pravdu, zakonitost i istinu – bile su episkopove reči.

Sidnejski protest protekao je bez incidenata. Policija je intervenisala samo jednom, kada je posle održanog skupa u masi zapaljena baklja i pocepana manja američka zastava. Policajac je pokupio baklju sa zemlje, a demonstranti su se zatim mirno razišli.
Demonstracije srpske zajednice održane su u subotu i u glavnom gradu Južne Australije Adelejdu, gde je na mirnom protestu ispred zgrade Parlamenta učestvovalo oko 500 ljudi.