Među sačuvanim običajima koji se već generacijama rado upražnjavaju spada i proslava srpske ili pravoslavne Nove godine.
Srbi svakako spadaju među najraseljenije narode na planeti. Smatra se da nas ima u preko stotinu država sveta.
Iako neki, po poreklu pripadnici našeg naroda, u svojim današnjim državama boravka žive već i kao peta generacija, a neki od njih, uslovljeno asimilacijom više ne govore srpski jezik, oni su bar donekle, uspeli da sačuvaju neke od srpskih običaja koje su njihovi preci davno doneli iz otadžbine Srbije.
Pročitajte još – OD VATROMETA GORELO NEBO: Kako su Nemci i brojni Srbi dočekali Novu godinu u Nemačkoj
„Sećam se, kada se u velikim gradovima Srbije početkom vladavine Josipa Broza ali i kanije sve do sedamdesetih godina prošlog veka pokušavalo, da se na svaki način spreči „pravoslavni“ doček. Kafane su na primer u Beogradu dobijale nalog da moraju da budu zatvarane dosta pre ponoći, u nekim delovima grada je kafanama isključivana struja već oko 21 čas itd. Ipak, i tada se slavilo. Danas je, hvala Bogu, doček srpske Nove godine već prešao u tradiciju jer mi Srbi volimo da slavimo dva puta“, rekao je na dočeku srpske Nove godine u Štutgartu starina Milojko Ristanović.
I zaista, svuda gde na globusu žive Srbi, radosno je po julijanskom kalendaru proslavljen doček srpske Nove godine. Srpske kafane, diskoteke i klubovi bili su prepuni Srbadije i njihovih gostiju –stranaca, uglavnom kolega sa posla, drugara iz škola ili sa fakulteta.
Od onih najmanjih posetilaca tek sedam, osam godina starih, do deka i baka koji su se uz muziku, pesmu i igru rado prisećali svojih kao što rekosmo, često „polutajnih“ dočeka u Srbiji.
Tako je bilo i u Štutgartu, u kome, prema procenama gradske uprave, živi oko 12 do 15.000 Srba. Broj onih koji su vremenom postali nemački državljani pa se više nigde u njihovim statistikama ne vode kao Srbi, nije moguće saznati –ali se pretpostavlja da ih je još toliko! Slavilo se, još kako!
Pročitajte još – Srpska Nova godina proslavljena i u Austriji
Doček srpske Nove godine dočekan je u prvom klubu koji nosi ime najvećeg srpskog sveca Svetoga Save. Klub je još u Titovo vreme osnovan na inicijativu legendarnog predsednika kluba lekara dr Dragana Markovića i drugih članova Uprave.
Računa se da je u sali bilo preko 300 gostiju dok su mnogi koji nisu na vreme rezervisali karte, morali da se vrate. Neki, oni najuporniji, su stojeći mimo stolova, dočekali Novu godinu. A u sali -ludnica! Igralo je i pevalo i mlado i staro, jelo se i pilo, veselilo se na sve strane.
I tako, sve do ranih jutarnjih sati.
„Sreća, doček je ovog puta pao na subotu pa se sutra ne radi. Inače bi, samo radi dočeka, morao da uzme dan godišnjeg odmora, jer, reče, tradiciju treba ispoštovati. Vaistinu!“, reče nam jedan bekrija.
